Zašto su svi u privatnim razgovorima nazivali Dobricu Ćosića - Gedža

Knjiga “Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972” književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova, objavljena je nedavno u izdanju “Agore” iz Zrenjanina. U pitanju je dnevnički zapis ovog autora tokom 60 godina umetničkog rada. Prva od tri planirane knjige, prati autorov život od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, do rada na Radio Televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame.

Ugrinov u "Nultoj egzistenciji" opisuje svoj privatni život, razvoj posleratne kulture, ali i karakteristike tog vremena. U saradnji sa izdavačkom kućom “Agora”,  objavljujemo neke zanimljive delove iz dnevnika. Nakon opisa posleratnih igranki u Beogradu 1947, teksta koji opisuje užasnu sudbinu glumice Žanke Stokić, donosimo vam priču o tome zašto je Dobrica Ćosić u krugovima posleratne kulturne scene nazivan - Gedža. Pavle Ugrinov inače na nekoliko mesta u knjizi pominje Ćosića, sa kojim se i susretao nekoliko puta. Na početku teksta pominje se pozorište, zato što je sam Ugrinov posle rata imao vrlo uspešnu karijeru pozorišnog reditelja:

"Akademsko pozorište postiglo je zapažen uspeh predstavom 'Sumnjivo lice' po tekstu Branislava Nušića, u režiji Soje Jovanović. Predstavu je pohvalio i najugledniji literarni i pozorišni kritičar – Milan Bogdanović. Pohvaljena je ne samo režija, već i svi glumci. Akademsko je potvrdilo svoju reputaciju. Ne svoj „amaterizam”, već „profesionalizam”! Najednom se javio problem: ili će pozorište postati profesionalno ili će ostati amatersko? Ali kako da ostane amatersko kada je dokazalo da je na nivou profesionalnog. Pitanje je rešeno tako što je čitav ansambl 'Sumnjivog lica' prešao u Beogradsko dramsko pozorište na Crvenom krstu, da tamo ojača i osveži već postojeći ansambl tog pozorišta, koje je počelo da tavori i posustaje i nije imalo zapaženog uspeha, dok je Akademsko pozorište ostavljeno sledećoj generaciji amatera, uglavnom studenata.

U tome prelazu iz jednog statusa u drugi, iz Akademskog u Beogradsko dramsko, 'mnogo nam je pomogao – Gedža', rekao mi je Mića Tomić, glumac, koga poznajem još sa Palisada (Zlatibora). 'Gedža' je popularni nadimak partizanskog pisca Dobrice Ćosića, člana Centralnog komiteta, jednog od ideologa Partije. Kao što je bila pametna odluka da se Staro sajmište ustupi mladim umetnicima, ili da se osnuje Pozorišna akademija, tako je nesumnjivo i ova obnova Beogradskog dramskog pozorišta bila dokaz širenja kulture i njenog sve većeg razumevanja.

Beograd, jun/jul 1951.

Gedža

Što se tiče ovog partizanskog pisca, Dobrice Ćosića, on je ovih dana, u čast Dana ustanka Srbije, objavio svoj prvi roman pod nazivom 'Daleko je sunce', koji opisuje borbu i sudbinu jednog partizanskog odreda u centralnoj Srbiji godine 1941. Po oceni čitalaca i kritičara, sudbina ovog odreda opisana je na umetnički način, koji pleni istinoljubivošću, snagom, lepotom opisa, i zaslužuje da se stavi u prvi red naše nove književnosti. Ovakve ocene su jednoglasne.

Nešto sporedno u celoj stvari zvuči pomalo ironično: iako Dobrica Ćosić ima lepo ime, koje je uspehom svoga romana uzdigao na nivo književnog imena, svi ga i dalje u privatnim razgovorima nazivaju – Gedža, što mi izgleda pomalo ponižavajuće za jednog visokog političara, a odsad i dobrog pisca.
Doduše, možda i sam Dobrica nesvesno podržava taj svoj nadimak, napisavši u predgovoru romana:

„U svet sam stigao u prtenim gaćama, bosonog i u svinjskim opancima”.
Dakle, Gedža!"

Knjigu Pavla Ugrinova “Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972” sa popustom možete kupiti na sajtu Izdavačke kuće Agora.

Sutra: Kakvo je pismo iz Rovinja napisao Rade Konstantinović Pavlu Ugrinovu: Pisac "Filosofije palanke" u neobičnom izdanju

Bonus video: "Sa Cvejom", knjiga o Branku Cvejiću