0
Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, već služavka s natpisom: „Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda”, piše Pavle Ugrinov o sudbini čuvene srpske glumice.
Knjiga “Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972” književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova, objavljena je nedavno u izdanju “Agore” iz Zrenjanina. U pitanju je dnevnički zapis ovog autora tokom 60 godina umetničkog rada. Prva od tri planirane knjige, prati autorov život od dolaska u Beograd 1946, izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, do rada na Radio Televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame.
Ugrinov u dnevniku opisuje svoj privatni život, razvoj posleratne kulture, ali i karakteristike tog vremena. U saradnji sa izdavačkom kućom “Agora”, od ponedeljka do petka objavljujemo neke zanimljive delove iz dnevnika, Nakon opisa posleratnih igranki u Beogradu 1947, donosimo vam tekst koji je Ugrinov napisao u svom dnevniku povodom smrti glumice Žanke Stokić:
Sudbina jedne glumice – Žanka Stokić
U Beogradu umrla pozorišna glumica Žanka Stokić (1887–1947). Zbog držanja tokom nemačke okupacije, nakon Drugog svetskog rata je osuđena pred sudom časti na osam godina robije.
Žanka je tokom okupacije učestvovala u programima radio-stanica koje su bile pod nemačkom upravom, u emisiji „Šareno popodne”, kao i estradnim pozorištima „Veseljaci” i „Centrala za humor”. Najviše je ostala upamćena po ulozi u predstavi Gospođa ministarka (naslovnu ulogu u ovoj predstavi Branislav Nušić je napisao upravo za nju).
Žanka je izvedena pred Sud časti (Sud za suđenje zločina i prestupa protiv nacionalne časti) 3. februara 1945. godine. Narodni tužilac je bio Miloš Jovanović. U radu Suda časti je učestvovala i čuvena kosmajska partizanka Božidarka Damnjanović Kika.[5] Žanka nije imala branioca.
(Izveštaj sa suđenja)
Tužilac: Znate li da su Vujković i drugi puštali radio da zagluše jauke onih koji su u ćelijama i zatvorima mučeni, i da se na radiju tada čuo i vaš glas?
Optužena: Nije mi poznato.
Tužilac: Koliko vam se puta desilo da zbog žalosti za obešenim i streljanim niste mogli da odigrate svoju ulogu?
Optužena: (ćuti)
Žanka je za vreme saslušanja pred sudom objašnjavala da je i težak dijabetičar, da do insulina nije mogla da dođe zbog nestašice lekova, te da joj je novac bio potreban da ga nabavi na crnom tržištu. Posle dužeg većanja, osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti. Kazna je bila i društvenokoristan rad i određeno joj je da čisti ulice.
U molbi za pomilovanje, dve godine kasnije, navela je da je tokom rata krila u svom stanu Koču Popovića i Samuila Pijade (brata od strica Moše Pijade), porodicu Flore. Nudila je svedoke, a na kraju zamolila dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi živela od tuđe milostinje. Ministar pravosuđa Srbije dr Dušan Bratić predložio je da se kazna smanji, iznoseći, između ostalog, i da je „optužena već godinama bezopasna po društvo”.
U leto 1947. godine posetio je glumac i prijatelj Milivoje Živanović i saopštio da joj je sve oprošteno. Dolazi i Bojan Stupica, prethodno dobivši saglasnost Radovana Zogovića i Agitropa CK da Žanku može da angažuje u novom, Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Međutim, umrla je tri dana kasnije. Sahranjena je na Topčiderskom groblju.
Po njenoj želji, na grobu je otpevana pesma „Oj, Moravo”. Spomenik joj nije podigla ni država, ni pozorište, već služavka s natpisom: „Svojoj plemenitoj gazdarici Žanki podižem ovaj spomenik, blagodarna Magda”.
Knjigu Pavla Ugrinova “Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972” sa popustom možete kupiti na sajtu Izdavačke kuće Agora.
Sutra: Zašto su svi u privatnim razgovorima nazivali Dobricu Ćosića – Gedža: Delovi iz dnevnika Pavla Ugrinova (3)
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
