0
U izdanju zrenjaninske izdavačke kuće Agora, izašao je "Dnevnik 1994-1998" jednog od najplodonosnijih srpskih umetnika Živojina Pavlovića,
Dnevnik se odnosi se na period poslednjih pet godina života pisca i reditelja Živojina Pavlovića.
Knjiga je štampana u tvrdom povezu na 572 strane, a priredila je piščeva supruga Snežana Lukić Pavlović,
„Ne znam koliko vremena je bilo proteklo između iščeznuća i naglog i lakog otvaranja očiju – činilo mi se da sam bio samo trepnuo (a rekli su mi da je operacija trajala čitav sat), a, u stvari, ja jedan sat nisam postojao; čula su bila potpuno zamrla, nije bilo snova ni sanjanja; ničega nije bilo, kao da sam bio mrtav. Tako sam shvatio (jer sam to i doživeo) da je smrt za onoga ko umire – laka. On se sa njom ne suočava jer nastupa pošto njega više ne bude bilo. Smrt postoji samo u svetu živih.”
Živojin Pavlović je rođen u Šapcu 1933. godine, detinjstvo je proveo u mnogim mestima u Srbiji, a najviše u selu Vratarnica kod Zaječara. Diplomirao je slikarstvo na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, a prvi film snimio je 1962. godine u okviru omnibusa „Kapi, vode, ratnici“.
Dvostruki je dobitnik Ninove nagrade, za romane „Zid smrti“ (1985) i „Lapot“ (1992). Bio je jedan od vodećih reditelja crnog talasa kod nas. Najpoznatiji filmovi koje je režirao su „Kad budem mrtav i beo“, „Buđenje pacova“, „Povratak“, „Hajka“, „Zaseda“…
Bonus video: Gost: Mihael Martens