Tekstovi Petra Lukovića o rokenrolu, a i svemu ostalom, dolazili su iz njegovog bića možda pre iz želuca, nego racija, kaže za Nova.rs muzički kritičar Momčilo Rajin na vest o odlasku kolege, koji je preminuo u 73. godini.
Odlazak Petra Lukovića, posle duge i teške bolesti, podsetio je mnoge ljubitelje muzike i pop kulture na ogroman opus koji je iza ovog rok kritičara ostao. Svejedno je da li su u pitanju Lukovićevi prikazi u „Džuboksu“ ili „Roku“ ili „X Zabavi“…
Muzički i likovni kritičar, teoretičar kulture, umetnik, a svojevremeno i autor u najznačajnijem muzičkom časopisu u bivšoj Jugoslaviji „Džuboks“ Momčilo Rajin baš u tom prvom istočnoevropskom muzičkom magazinu radio je s Lukovićem. A omiljene mnogima i izuzetno čitane rubrike u „Džuboksu“ bile su „Pismo iz Londona“ dopisnika Saše Stojanovića sa najsvežijim informacijama o britanskoj muzičkoj sceni i „Singlovi“ Pere Lukovića u kojoj je afirmisao mlade i nepoznate grupe, a opet često satirično, više nego kritički, pisao o zvezdama tadašnje mejnstrim scene. Otuda i ne čudi što baš taj detalj pominje Rajin za Nova.rs u svom sećanju na Lukovića:
– Poznajem generacije sada već uveliko odraslih ljudi koje su redovno čitale „Džuboks“ a kojima je omiljena rubrika bila „Singlovi“. Pera je tu osebujno, neumoljivo, a ponajviše duhovito secirao našu tadašnju estradnu scenu. Scenu koja je ličila na kaljugu u koju ćemo se, ako je na vreme ne prezremo, zauvek zaglibiti. Nažalost, po njega i nas, to se i desilo…
I, opet nažalost, ne odnosi se to, kako napominje Moma Rajin za naš sajt, samo na estradu:
– Lukovićevi tekstovi o rokenrolu, a i svemu ostalom, dolazili su iz prirode, iz njegovog bića, možda pre iz želuca nego racija… Ali, umeo je to da satka u reči… I, sviđale nam se te reči ili ne, slagali se sa njima ili ne, treba da ih poštujemo… Makar toliko… Zbog njega, a i nas!
Bonus video: Život basiste Seks pistolsa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare