Godišnja nagrada kragujevačkog Knjaževsko srpskog teatra za doprinos razvoju pozorišnog života u Srbiji, Statueta “Joakim Vujić”, ove godine uručena je Radomiru Putniku, srpskom književniku, dramaturgu, teatrologu, pozorišnom kritičaru i profesoru. Ovo značajno priznanje, kragujevački Teatar dodeljuje velikanima srpskog pozorišta od 1985. godine.
“Kada pogledamo ko je sve primio ovu nagradu, onda je to impresivan spisak pozorišnih stvaralaca i ja mogu da budem srećan što sam se domogao te nagrade i što je žiri smatrao da sam je dostojan’’, zahvalno je rekao Radomir Putnik dodajući da se oseća “povlašćenim i počašćenim” što ga je ova nagrada svrstala u porodicu Joakimovih potomaka.
Kao dugogodišnji pozorišni poslenik kaže, da su mu “lekcije” Joakima Vujića, oca srpskog teatra uvek bile inspiracija da brojnim generacijama svojih studenata prenese ono što je Joakim utemeljio pre skoro dvesta godina, a što bezvremeno, važi i danas.
“Treba voleti teatar u sebi, a ne sebe u teatru”, otkriva Putnik šta je Joakim rekao svojim glumcima i što danas, kao svojevrsni “Joakimov učenik” prenosi dalje.
Radomir Putnik je svojim širokim angažmanom u pozorišnom životu Srbije, prema oceni žirija, doprineo da se značajan deo srpske pozorišne baštine sačuva i publikuje.
Putnik je između ostalog bio urednik Umetničkog programa Televizije Beograd, direktor drame Narodnog pozorišta u Beogradu, pozorišni kritičar lista “Politika”, glavni urednik časopisa “Scena” i “Teatron”.
Objavio je više knjiga poezije i proze, autor je 15 drama prikazivanih u profesionalnim pozorištima Srbije i na televiziji, a napisao je i oko 1.500 književnih i pozorišnih kritika.
Šira publika upoznala ga je kao autora televizijske serije “Kraj dinastije Obrenović”, a Putnik je svoje znanje prenosio i studentima kao profesor Istorije drame i pozorišta.
“Studentima kažem – Pozorište ne počinje od vas’’
“To je prva lekcija kada se obraćam studentima, bilo da studiraju glumu ili kostimografiju. Pozorište je najstarija umetnost i ne počinje od vas, to morate da shvatite. Vama prethode mnogi i vi ste samo neko ko će da se nadovezuje. Gledajte da to prihvatite i dalje razvijate, samo nemojte da upropašćujete’’, opisuje Putnik svoj odnos prema nasleđu koje nam je ostalo od Joakima Vujića.
Kao profesor Istorije pozorišta, on za Nova.rs otkriva činjenice o nastanku prvog srpskog teatra i vizijama koje su početkom 19. veka imali Dositej Obradović i Joakim Vujić.
Kako navodi, oni su kao učitelji i “nomadi” koji su putovali po celoj Evropi, uvideli značaj pozorišta, za koje su govorili da je “škola života”, ali je, kaže Putnik, ključnu ulogu odigrao Joakim Vujić.
“Dositej nije rekao – ‘Ajde Srbi, pravite pozorište’, jer je živeći u Beču shvatio koji su sve preduslovi potrebni za pozorište, počev od dvorane, nemate glumce, nemate tehnike i na kraju nemate pozorišnu publiku. Zato je Dositej smatrao da je dovoljno da ljudi čitaju drame. Joakim je, naprotiv rekao, – ‘Ako nemamo pozorište, napravićemo ga’. On je od praktikanata, šegrta, kalfi, od mladih činovnika, napravio pozorišnu trupu. Prevodio je tekstove i pravio predstave, jer je shvatio da, ako jednom ne počnemo, nećemo nikad ni imati pozorište. Zbog toga je Joakimova zasluga za pozorište ogromna i s pravom se smatra ocem srpskog teatra’’, profesorski je objasnio Radomir Putnik.
“Pozorište je uvek u nekoj krizi’’
U istorijskom razdoblju na smeni dva milenijuma, Radomir Putnik je dobar deo svoje profesionalne karijere i stvaranje svojih značajnih dela, proveo u godinama koje su bile krizne za umetnost.
Priseća se da u pozorištima tokom 90-tih nije bilo grejanja, niti novca za igrajuću rekvizitu, ali ističe da nijednog trenutka nije odstupao od umetničkih postulata niti dozvolio da nedostatak materijalnih sredstava bude prepreka za iskreno obraćanje publici.
“Otkad pozorište postoji, prati ga ta činjenica da je uvek u nekoj krizi. Neki put je ta kriza materijalna, a nekad duhovna zbog nedostatka ideja. Ja se ne plašim materijalne krize, ona se desi pa prođe. Ne moramo uvek da imamo najsavremeniju tehniku, ne moramo da imamo najbolju tonsku opremu i svetlosni park. Važno je da imamo glumca koji veruje u to što radi i da to ume da prenese gledaocu.
Gledalac mu neće zameriti ako je kostim pohaban, neće zameriti zbog nemaštine, ali će zameriti pozorištu kada nema nikakvu ideju o sebi i kada postane isključivo pozorište koje se bavi zabavom radi zabave. Pozorište i treba da se bavi zabavom, ali kultivisanom, ne prostačkom. Ne smemo od pozorišta da pravimo estradu. Pozorište treba da održi nivo, a ako predstava nema misao, ako nema ideju, onda ne treba ni da postoji”, zaključio je ovogodišnji dobitnik Statuete Joakim Vujić.
Kragujevački Knjaževsko srpski teatar (KST) ove godine obeležeio je 188 godina od Sretenja 1835. kada je Joakim Vujić izveo prvu pozorišnu predstavu u Srbiji.
Na Dan teatra, osim Statuete, u Kragujevcu su tradicionalno dodeljene i druge godišnje nagrade.
Prsten sa likom Joakima Vujića za izuzetan dobrinos razvoju KST-a uručen je glumcu Miliću Jovanoviću, nagrade za postignute umetničke rezultate u protekloj godini dobili su glumci Marina Stojanović, Miodrag Pejković i Ana Kolanđeli, dok je nagradu za posvećenost poslu dobila Danijela Stević, organizatorka programa.
Kragujevačko pozorište Statuetu “Joakim Vujić” dodeljuje od 1985. godine. Prošle godine uručena je glumici Branki Petrić, a do sada su ovo prestižno priznanje između ostalih, dobili Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Stevo Žigon, Bora Todorović, Ružica Sokić, Olivera Marković, Milena Dravić, Miša Janketić, Vlastimir Đuza Stojiljković, kao i brojni drugi velikani srspke glumačke pozorišne scene, pisci, kompozitori, dramaturzi i profesori na umetničkim fakultetima.
BONUS VIDEO: Tihomir Stanić – Borba za pozorište, od bajke do stvarnosti
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar