0
Jedan od najtalentovanijih džez multiinstrumentalista na našem tlu Veljko Nikolić, poznatiji po pseudonimu Papa Nik, preminuo je u 68. godini.
Legenda ovdašnje džez scene Veljko Nikolić, zajedno sa Srđanom Aleksićem Fraparegom osnovao je grupu Institut 1974. godine, koja je imala pionirske poduhvate kad je u pitanju eksperimentalni etno-džez na našem podneblju.
Papa Nik je važio i za jednog od pokretača žanra „world music“ u nas, s obzirom da je u svojoj muzici eksperimentisao sa tradicionalnom afričkom, indijskom i balkanskom muzikom, podseća RTS.
Svirao je klavir i perkusije, ali se tokom karijere izveštio kao talentovani multiinstumentalista. Svirao je i gitaru, blok-flautu, saksofon, oprobao se čak i na kineskoj violini, i pravio je i sopstvene instrumente od najrazličitijih materijala.
Kada je 2018. za svoje pregalaštvo ovenčan nagradom „Povelja sa statuetom Vojin Mališa Draškoci“, u obrazloženju je, između ostalog, stajalo da je „Papa Nik jedan od pokretača world music pravca u Srbiji i među kreatorima te scene kod nas, s obzirom da je još polovinom sedamdesetih godina koristio tradicionalne instrumente u svom fuzijskom stvaralaštvu“.
Sarađivao je tokom karijere sa Lalom Kovačevim, Milošem Petrovićem, Mališom Draškocijem, Dušanom Bogdanovićem, Borisom Kovačem, Bata Kandom, Jovanom Maljokovićem, Balkanikom, Bokijem Miloševićem, Renesansom, Fish in Oil…
Zanimljivo je da je po vokaciji Veljko Nikolić bio arhitekta. Ali, 1997. godine, u tom kriznom dobu, ostao je bez posla. Arhitektama u preduzeću gde je radio savetovano da potraže drugo radno mesto i odlučio je da se posveti muzici i živi od toga.
– Ja sam oduvek svirao, od devete godine. Kada je postalo jasno da posla više nema, počeo sam sa prijateljima da sviram po klubovima. To je bila jednostavna odluka, čini mi se da mi za nju nije trebalo toliko mnogo hrabrosti, ali mi je hrabrost bila potrebna kasnije kada je trebalo da nastupam sa muzičarima mnogo iskusnijim od mene, Lalom Kovačevim, Bata Kandom, Jovanom Maljokovićem – pričao je Papa Nik.
Arhitekturi se, kako se sećao za „Politiku„, nije vratio više nikad:
– Ekonomska kriza je uticala na to da ljudi počnu sve više da rade samo ono što može da se proda, a muzika je umetnost. Kod umetnosti nije prva misao da prodaš. Muzika je i potonula zato što su muzičari počeli da razmišljaju kao trgovci.
Na vest o smrti Veljka Nikolića reagovale su mnoge kolege s kojima je sarađivao tokom višedecenijske karijere, a jedan od njih Vasil Hadžimanov je na društvenim mrežama napisao:
– Dobri naš Papa Nik. Putuj s muzikom zauvek.
Bonus video: Glas, dirka, bas
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
