0
„Bez opoziva“ Vladete Jankovića i Dejana Mihailovića, obuhvatan i raznovrstan hronološki prikaz oproštajnih reči znamenitih ličnosti, biće od 1. septembra pred čitaocima, saopštili su iz Izdavačke kuće Laguna.
Prema rečima Dejana Mihailovića ova „knjiga je srećan spoj biografskog ogleda i jednog detalja iz života znamenitih ličnosti od biblijskih vremena do danas: poslednjih reči koje su izgovorili. I izbor teme i izbor ličnosti o kojima ćemo pisati, zajedničkim i do kraja saglasnim dogovorom, bio je izbor po srodnosti. To je bila prilika da, po uzoru na nekoliko najnovijih knjiga koje je profesor Vladeta Janković objavio u ’Laguni’, iznesemo intrigantne i manje poznate pojedinosti o tim znamenitim pojedincima, sve ono što se danas podrazumeva pod pojmom trivia, inače netačno izjednačenim sa trivijalnostima“.
Vladeta Janković kaže da ih je u poduhvat pisanja „Bez opoziva“, „privukla pomisao da, kraj tolikih lako opovrgnutih izjava, izneverenih javnih opredeljenja i relativizacije zaklinjanja koje smo čuli i koje slušamo, postoje i one reči od kojih odustajanja nema – a to su one oproštajne, izrečene na samrti. Svesni da zbirki sa poslednjim rečima slavnih ličnosti ima mnogo, i na raznim jezicima, Dejan Mihailović i ja smo se potrudili da naš izbor odudara time što će, osim pokušaja da se oproštajne izjave osvetle unutar konteksta u kojem su izrečene, naglasak biti na manje poznatim okolnostima iz života i dela onih koji su ih izrekli“.
Opredeljujući se za izbor kakav je pred čitaocima, autori su nastojali da poslednje reči značajnih ličnosti protumače u ključu društvenog i kulturnog miljea epohe, kao i karakternih osobina i istorijske uloge svake odabrane ličnosti.
Poslednje izjave ponekad su zasnovane na ideji da se na samrti izgovara ono što se u životu nije htelo ili smelo reći, ali ih uglavnom obeležava težnja da se značenja oproštajnih iskaza povežu sa životnim učinkom tih velikana, kao neka vrsta sažete poruke potomstvu.
Pisci, filozofi, vladari, vojskovođe, umetnici, naučnici, od antike do XX veka, osvetljeni su u kontekstu u kojem su izgovorili oproštajne reči, a autori su težili da čitaoca obraduju i manje poznatim biografskim aspektima, sa ponekad apartnim pojedinostima.
Bonus video: „Gospodar prstenova“ najvoljenija knjiga 20. veka