"Opstali smo i ne mrdamo iz Herceg Novog. Možda nismo u finalu Lige šampiona, ali igramo važnu utakmicu": Podgorica prvi put bila domaćin Evropskog kreativnog foruma

Raspravljalo se u podgoričkom hotelu "Kraun plaza" o značaju saradnje filmskih festivala, evropskoj kinematografiji, načinima za uvođenje inovacija, te edukovanju publike, kao i fokusu na razvoju TV serija…

Jedan od panela bavio se regionalnom saradnjom u polju kinematografije, kao i filmskim festivalima na ovom podneblju. Moderatorka panela, direktorka Filmskog centra Crne Gore Aleksandra Božović ukazala je kako je crnogorska kinematografija, iako najmlađa u čitavom regionu, postigla veliki rezultat svojim radom i zalaganjem.

To je obrazložila i između ostalog time što je ovaj forum okupio čitav region s ciljem bolje saradnje u budućnosti. Za razliku od, primera radi Srbije, gde je drugu godinu zaredom prilično nezavidna situacija kad je posredi finansiranje filmova, s obzirom da nema konkursa, tri zemlje, čiji su predstavnici učestvovali na panelu - Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije - mogu da se podiče time da svaki filmski centar ima sjajnu podršku nadležnog ministarstva kulture i samih vlada.

Umetnički direktor Montenegro film festivala Herceg Novi Stevan Koprivica nadovezao se na te reči naglasivši kako živimo u turbulentnom svetu gde se kultura, ponegde, tretira na marginalan način:

- Uprkos tome ljudi koji su zaduženi za film kroz koprodukcije dolaze do značajnih stvaralačkih rezultata. Ne volim reč region, već je to za mene tlo bivše Jugoslavije, na kojem, uprkos svim lošim stvarima koje su se dešavale u poslednjih tridesetak godina, ljudi kroz saradnju i kreativnost prave dobre filmove. Zahvaljujući nacionalnim kinematogafijama i koprodukcijama film uspeva da ostane i opstane - istakao je Koprivica.

Od incidenta do čuda

Pomenuo je i da je Crna Gora najmlađa i najmanja na čitavom prostoru bivše Jugoslavije u kojoj je do pre nekoliko godina kinematografija bila "na nivou incidenta":

- A sada imamo permanentnu i kontinuiranu proizvodnju, što bi se moglo okarakterisati kao malo kulturološko čudo. Naročito kada u dosta defragmentiranom i lošem okruženju stvarate nešto što je vrednost. A film je ozbiljna umetnička "igračka" - naveo je Koprivica.

Poslednjih godina još jedna bivša jugoslovenska republika, prema rečima Saška Micevskog, direktora Filmskog centra Severne Makedonije, ima zanimljiv put kad je u pitanju nacionalna kinematografija:

- Nakon nekoliko problematičnih godina, kada je finansiranje filmova bilo dovedeno u pitanje, doneti su zakonski akti kako bi se naš budžet ustalio, i svake godine se povećava, potom da tri procenta od prihoda Nacionalne lutrije, što je oko 70 miliona godišnje, ide u naš nacionalni filmski fond. S željom da zaštitimo film kao svojevrsni nacionalni interes promenili smo kriterijume za finansiranje filmova. Ministarstvo kulture je propisalo devet kriterijuma koji su neophodni za realizaciju filmova. Dakle, filmovi koji dobijaju novac treba da ispune bar pet od tih devet kriterijuma, među kojima su onaj da se naslov snima u Makedoniji, da ima makedonske glumce, više žanrova… Verujem da će i to da omogući da javni novac ide na pravo mesto - za film koji bi trebalo da brani interese zemlje.

Besplatno na domaći film

Direktor ovog centra naglasio je kako makedonske filmadžije veoma vole regionalne koprodukcije:

- Jedna smo od retkih zemalja koja ima koprodukcije i za kratke filmove. Trenutno radimo na više polja. Jedna od ključnih stvari jeste da smo u procesu kategorizacije festivala, kako bi imali veći internacionalni odjek, ali želja nam je da i oni mali, koji su ključni za proces decentralizacije publike, budu održivi. Doneta je juče odluka da će u najvećem skopskom bioskopu, Sinepleksu tokom cele godine jednog dana nedeljno, i to ponedeljkom, besplatno biti prikazivan po jedan makedonski film. Želimo da naši filmovi budu viđeni, da ih zaštitimo. Već smo taj proces otpočeli pre nekoliko godina doniranjem projektora lokalnim domovima kulture - približio je situaciju u Makedoniji Micevski.

Situacija u Albaniji je slična. Daleko bolja u odnosu na prethodne godine, otkrio je direktor Filmskog centra Albanije Jonid Jorgji, no da moraju još mnogo da rade kako bi ostvarili zacrtane ciljeve:

- Ako poredim naš budžet s ostalim zemljama u okruženju naša izdvajanja za kinematografiju su još uvek mala. Veliki izazov, na kom trenutno radimo, jeste novi Zakon o kinematografiji. Ovaj koji je još uvek na snazi datira iz 1997. godine. Ne obuhvata ni žanrovski film, ni serije, niti gejming te želimo da ga restruktuiramo u budućnosti kroz novi zakon – objasnio je Jorgji.

Uprkos zastarelom zakonu poslednjih godina u Albaniji došlo je do porasta proizvodnje nezavisnih filmova:

- Godišnje se finansira pet filmova, a 15 iz nezavinsih izvora. Razvoj te nezavisne industrije je sjajan. Ali, naš najveći problem jeste da nemamo dovoljno mladih profesionalaca, naročito direktora fotografije ili onih u polju dizajna zvuka. Zato smo napravili strategiju da povećamo broj profesionalca, te tako investiramo u edukativne programe za mlade i omogućavamo im da studiraju na najznačajnijim svetskim fakultetima, i plaćamo im školovanje. Važno nam se da u narednim godinama poveća broj profesionalaca. Iako imamo dosta dobrih filmova koji su bili nagrađivani i na A festivalima, mnogi Albanci nisu videli te filmove jer nisu bili distribuirani u bioskopima, van Tirane. Zato želimo da revitalizujemo napuštene bioskope, i trenutno investiramo u oživljavanje sedam bioskopa, od severa do juga zemlje, a takođe smo posvećeni i promotivnoj kampanji da se Albanija prepozna kao dobra lokacija za snimanje filmova.

Herceg Novi među elitom

Pričalo se na panelu i o festivalima, a onaj po kom je Crna Gora najprepoznatljivija jeste onaj u Herceg Novom. Umetnički direktor ove smotre Stevan Koprivica podsetio je da je Herceg Novi jedan od najstarijih festivala, koji ima tri selekcije, jednu dugometražnog igranog, pa dokumentarnog i studentskog filma:

- Pokrenut je pre više od 35 godina kada je Pulski festival bio dominantan i to kao festival režije. Međutim, s raspadom zemlje pretvorio se u festival koji je vrednovao sve koncepte filmskog stvaralaštava, a 2008. došlo je do reetabliranja festivala. Ovaj festival je bio baza koja je generisala sve što je bitno za crnogorsku i regionalnu kinematografiju. Mnogi mladi, a danas etablirani reditelji upravo su počeli tamo. Herceg Novi je postao centar filmskog stvaralaštva i civilizacijskog promišljanja. Nije to, kako se pogrešno misli, festival na "meti" turista. Ne, ovo je festival koji je kulturološka misija sama po sebi. Mi često sami sebe vrednujemo sopstvenim kriterijumima, koji mogu biti mali, provincijalni, pa i opasni, no sada bivamo prepoznati sa strane - naglasio je Koprivica, obrazlažući to akreditacijom Međunarodne federacije udruženja filmskih producenata FIAPF koju je ovaj festival nedavno dobio.

- Akreditacija je došla posle pregalačkih zahvata samog festivala i Filmskog centra Crne Gore. Nemojmo zaboraviti da imamo 39 godina kontinuiteta. I dok su se četiri zemlje promenile, festival je opstao, ne mrda iz Herceg Novog! Sada smo u društvu velikih svetskih festivala. I možda ne moramo da igramo finale Lige šampiona, ali igramo važnu utakmicu. Ne dolazi se više na provincijalnu zabavu u Herceg Novi već na ozbiljnu manifestaciju koja je u društvu eminentnih svetskih festivala. Ne volim obećanja, niti epitete - sjajno, divno - ali, na nama je da dokažemo pripadnost ovom elitnom društvu, visokoj ligi.

Makedonija se ponosi najstarijim festivalom specijalizovanim za snimatelje - Braća Manaki, koji se odvija u Bitolju svakog septembra, kao i sve prestižnijim dokumentarnim festivalom Makedoks:

- I jedan i drugi su kulturno veoma značajni za Makedoniju. Manaki je svakog septembra svojevrsni kulturni hab, a dolaze nam redovno snimatelji nominovani za Oskara. I Makedoks ima specifičan vajb, mesto je povezivanja. Imamo još nekoliko manjih festivala, među kojima je meni omiljeni Filozofski filmski festival, koji stimuliše mozak svakog gledaoca - pojasnio je direktor Makedonskog filmskog centra, dok je u Albaniji najveći Tirana film festival:

- Imati dobar festival u regionu je najvažnije. Naši filmovi su dobri, ali je teško ući na velike festivale poput Kana ili Venecije. Nekada je to pitanje sreće, nekad političkih okolnosti, a ponekad distributera. Zato je neophodno ojačati naše festivale kako bismo promovisali naše filmove u regionu - zaključio je panel direktor Albanskog filmskog centra.