Još tokom prethodnog okupljanja moglo se naslutiti da će selektor Veljko Paunović imati pakleno težak zadatak - da od reprezentacije Srbije ponovo napravi tim dostojan borbe na visokom nivou, makar u Evropi.

Ipak, dva debakla protiv Zelenortskih Ostrva (3:0) i Meksika (5:1) dala su nam novu negativnu sliku o reprezentaciji, koja je svoj trenutni "kvalitet" potvrdila u Ligi nacija porazima od Grčke (1:2), Holandije (1:2) i Nemačke (2:0).

I nisu samo loši rezultati problem, već sama igra i atmosfera oko reprezentacije, koja baš dugo nije bila pozitivna.

Porazi od Grčke, Holandije i Nemačke možda nisu bili ubedljivi ako se pogleda rezultat, ali već statistika sa tih utakmica pokazuje koliko je Srbija bila slabija od rivala na terenu.

Već su nam Grci usred Beograda pokazali da su trenutno kvalitetniji tim (9-26 odnos u šutevima, 29-61 posed lopte), dok smo protiv Holandije izgledali nešto bolje, mada su gosti bili bliži trećem, nego mi drugom golu (11-25 u šutevima, 33-67 posed lopte).

Protiv Nemačke smo osetili kako je igrati protiv jedne od najozbiljnijih reprezentacija na svetu. Iako Nemci nisu trenutno fudbalska sila kao nekad, protiv nas su izgledali više nego nadmoćno. Odnos u šutevima bio je 32-1, posed lopte je bio 74% na strani Nemaca, a očekivani golovi 3,81 naspram 0,01.

Treba napomenuti i da Nemačka nije igrala u najjačem sastavu, pošto je falilo nekoliko prvopozivaca. Paunović je pokušao da se suprotstavi izrazito defanzivnom formacijom, nadajući se da će "orlovi" imati prostora za kontre, ali na kraju su dobili samo još jedan bolan "šamar".

Samo su nas golmani Vanja Milinković-Savić i Đorđe Petrović spasili još veće sramote u ovom "prozoru" Lige nacija.

Nezadovoljni selektor ponovo je pričao o procesu, ali sada se već postavlja pitanje da li će on moći da se izvede i gde nas vodi, pošto u ovom trenutku ne deluje kao da srpski fudbal ide u dobrom smeru. Daleko od toga da je Paunović jedini i najveći krivac, naprotiv, ali sada je i on deo trulog sistema.

Slabo šta pozitivno može da se izvuče iz ovog "prozora". Mnogim (mladim) igračima poslata je poruka da se u njih nema dovoljno poverenja. Tokom prethodnih nedelja dogodila su se i značajna "tumbanja" na spisku.

Poslednji koji je napustio reprezentaciju je Đorđe Petrović zbog rođenja deteta, bilo je i raznih problema sa povredama, a posebnu pažnju privuklo je i odsustvo Dušana Vlahovića, koji nije baš redovan u reprezentaciji već godinama.

Menjao je Paunović i formacije, pokušao je da igra na različite načine, isprobavao je razne kombinacije... Ipak, na delu se potvrdilo da Srbija u ovom trenutku nema ni ustaljen sastav, ni igru dostojnu ozbiljnog nadmetanja sa najjačima u Evropi, ni mnogo prospekata koji bi u bliskoj budućnosti mogli da nas vinu do fudbalskih visina.

Pokazali smo i ranjivost niske zone i nikakav način da iz takvih pozicija izađemo u tranziciju i ozbiljno zapretimo. Nit igramo lepršavo i napadački, nit znamo i možemo da se čvrsto branimo svih 90 minuta.

Tamo smo gde ne treba da budemo

Niz od pet poraza uz gol-razliku 3:14 svrstali su nas u grupu reprezentacija kakve su Trinidad i Tobago, Bahami, Brunej, Kineski Tajpej, Grenada, Makau, Angvila...

Srbija je, dakle, jedna od osam reprezentacija na svetu koje u ovom trenutku imaju pet ili više vezanih neuspeha. Poređenja radi, Gibraltar ima niz od pet utakmica bez poraza.

Naravno da su rivali Srbije neuporedivo jači nego protivnici pomenutih zemalja, ali čak ni to ne može biti izgovor za boravak u ovakvom društvu.

Fudbalski „liliputanci“ poput San Marina, Britanskih i Američkih Devičanskih Ostrva, Lihtenštajna, Sejšela, Gvama i Istočnog Timora u poslednjih pet utakmica imaju bolje rezultate od "orlova".

Nit imamo dobre rezultate, nit imamo igru, nit imamo jasne ideje pretočene u realizaciju, a narod je odavno izgubio veru u fudbalsku reprezentaciju Srbije, koja više nije ni zanimljiva za gledanje (videlo se na delu po posetama).

U ovom trenutku fudbalerima i selektoru Srbije teško je čak da budu jaki na rečima, dok su od konkretnih dela i pomaka sa mrtve tačke još uvek daleko.

Paunović pokušava da održi pozitivnost i optimizam, ali biće potrebno mnogo rada i truda da sunce ponovo obasja fudbalsku Srbiju i da se narodu vrati vera u fudbal.