Prvi nacionalni kongres posvećen infektivnim bolestima dece: Poverenje u vakcinaciju ključni izazov zaštite zdravlja

Kongres dolazi u trenutku kada se pred struku ponovo postavljaju pitanja o prevenciji, vakcinaciji, dijagnostici i lečenju infekcija kod dece, ali i o tome kako sačuvati poverenje u mere koje mogu sprečiti ozbiljne posledice zaraznih bolesti. Tokom dva dana kongresa (2.i 3. oktobar), biće otvorena mnogobrojna pitanja koja prevazilaze samu imunizaciju, od prevencije i ranog prepoznavanja infekcija, preko savremene dijagnostike i lečenja, do novih mogućnosti zaštite najosetljivijih grupa dece. Na jednom mestu okupiće se stručnjaci različitih oblasti, od pedijatrije, infektologije i mikrobiologije do epidemiologije, imunologije, neonatologije i javnog zdravlja.

Poseban značaj kongresu daje činjenica da u Srbiji ne postoji specijalizacija, odnosno subspecijalizacija iz pedijatrijske infektologije. Iako se infektivnim bolestima kod dece bave stručnjaci različitih specijalnosti, do sada nije bilo skupa koji bi na jednom mestu objedinio ovu oblast i povezao stručnjake koji se bave infekcijama u različitim fazama života deteta, od trudnoće i urođenih infekcija, preko perioda novorođenčeta i detinjstva, do adolescencije i odraslog doba.

Kongres će zato otvoriti prostor za razmenu iskustava i znanja među stručnjacima iz Srbije i inostranstva, ali i za razgovor o izazovima sa kojima se zdravstveni sistem danas suočava. Više od 40 predavača iz Srbije, uz stručnjake iz Sjedinjenih Američkih Država, Španije, Austrije, Hrvatske, Severne Makedonije, Izraela, Slovenije, govoriće o najvažnijim pitanjima u prevenciji, dijagnostici i lečenju infektivnih bolesti kod dece. Među temama biće i najkompleksnija klinička stanja, poput teških imunodeficijencija i infekcija kod pacijenata nakon transplantacije, infekcija izazvanih rezistentnim patogenima, kao i urođene infekcije koje mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje deteta. Posebna pažnja biće posvećena i novim mogućnostima zaštite najmlađih od respiratornih infekcija, uključujući monoklonska antitela protiv respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), koja u Srbiji još nisu dostupna. Konačno, prikazaće se i rezultati nadzora nad onim infekcijama koje se redovno prate.

"Suočavamo se sa sve složenijim izazovima koji nisu vezani samo za obuhvat imunizacije, već i za prevenciju, razumevanje prevencije, dijagnostiku i terapiju infektivnih bolesti. Sve specijalnosti koje se okupljaju na ovom kongresu u neraskidivom su lancu čije karike nisu svim pacijentima vidljive. Od ambulante, preko laboratorije, sve do lečenja, operacije, transplantacije ili nove kontrole, tim radi jedinstveno. Od praćenja patogena do kreiranja nacionalnih smernica i preventivnih mera, mnogo uloženog znanja, dobijenih podataka, i iskustva usaglašava se oko najboljih rešenja. Zato se zarazne bolesti u profesionalnom okruženju ne zaboravljaju kada ih naizgled u javnosti nema. Nema ih upravo zbog toga što timovi rade na njihovoj prevenciji i kontroli širenja", kaže prof. dr Ana Banko, predsednica Medicinskih virusologa Srbije MEDVIS koji su organizatori ovogodišnjeg kongresa.

Bedem koji se, ističe ona, stvara visokim obuhvatom imunizacije, racionalnom upotrebom antibiotika i pravovremenom dijagnostikom, može da zaštiti u visokoj meri one koji su pod posebnim rizicima, prevremeno rođene bebe, ili onu decu koja još nisu stasala za vakcinaciju.

"Zato je šteta da se bilo koji život izgubi od bolesti koja je preventabilna. Kada je reč o morbilima, visok obuhvat vakcinacije ključan je za kontrolu prenosa izuzetno prenosivog virusa, pa se vrlo brzo javlja epidemija kada obuhvat nije dovoljan. Ne možemo iskoreniti određenu bolest ako ne primenimo program imunizacije kakav je, prema naučnim činjenicama, kreiran. Na nauci se temelje i ciljevi sprovođenja HPV vakcinacije. Činjenica je da ona može sprečiti nekoliko vrsta karcinoma. Zato rezultati iz zemalja sa visokim obuhvatom HPV vakcinacijom pokazuju postizanje jednog plemenitog, ne samo naučnog, već i humanog cilja - spašavanja života žena i muškaraca. Zato je poverenje ključno ali u ovom trenutku čini se i prilično izazovno. Komunikacija mora biti jasna, a svi udruženo možemo da stvorimo prostor u kome će nepoznanice moći da se razjasne i gde će svako ko ima pitanja ili strah moći da dobije pravi odgovor", objasnila je prof. dr Banko.

Pitanje poverenja u vakcinaciju posebno dolazi do izražaja kada se govori o zaštiti od morbila. Stručnjaci upozoravaju da je za održavanje kolektivne zaštite potreban visok obuhvat imunizacijom, dok pad broja vakcinisane dece povećava prostor za ponovno širenje bolesti koje smo godinama smatrali gotovo zaboravljenim. Uz pad obuhvata, jedan od ključnih izazova ostaje i poverenje roditelja u vakcinaciju i informacije koje do njih dolaze.

"Kad god je obuhvat vakcinacijom protiv morbila manji od 95 odsto, postoji rizik, a taj rizik je mnogo veći kada je obuhvat 75 odsto nego kada je 93 odsto. To jeste naša realnost. Nažalost, obuhvat vakcinacijom opao je i u Evropi, što do skora nije bio slučaj. Pad poverenja je ogroman izazov. Neki nesuvisli argument protiv vakcine, koji izrekne javna ličnost ili, neki “stručnjak” antivakser, ne može imati jednaku ili veću snagu od stotina i hiljada radova medicine zasnovane na dokazima. To je, između ostalog, danak društvenih mreža. Mi ne možemo sami dobiti tu bitku. To više nije samo medicinski problem. To je globalni društveni problem, gde je potreban angažman svih. HPV vakcina je možda vrlo dobar primer", kaže prof. dr Đorđe Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije.

Dok se ova vakcina davala kroz pilot projekat, navodi on, roditelji su bili motivisani da vakcinišu decu, pa smo morali da nabavljamo i dodatne količine.

"Međutim, kada je država sistemski obezbedila HPV vakcinu za svu decu, obuhvat je bio mnogo niži od očekivanog. Specifičnost HPV vakcine je i u tome što se daje u adolescentnom periodu. Takođe, roditelji dečaka često misle da oni nisu u riziku od malignih bolesti, ali jesu itekako. Dodatno, činjenica da je vakcina preporučena, a nije u obaveznom kalendaru vakcinacije, stvara određenu pometnju i nesigurnost, naročito prilikom popunjavanja saglasnosti za vakcinisanje deteta, što mislim da treba ukinuti, kako ne bismo zbunjivali roditelje. Napominjem da bez obzira što je vakcina preporučena, pedijatar je u obavezi da preporuči vakcinu i informacija pedijatra prema pacijentima je obavezna, ali ne može on sam. Iz razgovora sa kolegama najveći broj pedijatara upravo tako i postupa i uveren sam da je pedijatar najsvetlija, odnosno najčvršća karika u lancu imunizacije dece", precizira prof. dr Konstantinidis.

O značaju poverenja u vakcinaciju i ulozi zdravstvenih radnika u zaštiti zdravlja dece govoriće i prof. dr Kenneth Alexander iz Sjedinjenih Američkih Država, načelnik Odeljenja za infektivne bolesti Dečje bolnice Nemours na Floridi i profesor pedijatrije i mikrobiologije na Univerzitetu Centralne Floride.

"Jedan od najvećih izazova za javno zdravlje danas jeste narušavanje poverenja u vakcinaciju, zbog čega je od ključnog značaja da zdravstveni radnici roditeljima pruže jasne, pouzdane i na dokazima zasnovane informacije. Posebno zabrinjavaju izazovi u obuhvatu MMR vakcinacijom, jer zaštita dece od malih boginja, zaušaka i rubeole zavisi od pravovremene imunizacije. Istovremeno, potrebno je snažno promovisati HPV imunizaciju kao važnu meru prevencije bolesti i zaštite zdravlja dece i mladih. Roditelji imaju visok nivo poverenja u lekare i medicinske sestre, a njihova jasna i samouverena preporuka može imati ključnu ulogu u donošenju odluke o vakcinaciji. Vakcinacijom ne štitimo samo pojedinačno dete, već i njegove članove porodice i širu zajednicu. Zato obnavljanje poverenja u imunizaciju mora ostati jedan od prioriteta javnog zdravlja", rekao je prof. dr Kenneth Alexander.