Nije ni drama, nije ni tragedija, ali jesu strava i užas

Da je drama nije, jer već smo navikli. Da je tragedija neukusno je reći, jer je u pitanju sportsko takmičenje. No, kada bismo morali baš nekako žanrovski da opišemo ono što su nam fudbaleri reprezentacije Srbije priredili, moglo bi da bude svrstano pod "strava i užas".

"Orlovi" su u Nemačkoj, na prvi pogled, odigrali sasvim pristojan meč, protiv renomiranog rivala uspeli da pruže otpor koji su Nemci slomili sa dva pogotka i tako teškom mukom izvojevali pobedu u A2 grupi Lige nacija.

No, onaj koga zanima i nešto dalje od pukog rezultata, te baci pogled i na statistiku, shvatiće totalnu dimenziju horora koji su igrači u plavom priredili onima koji su odlučili da to četvrtak veče iz zasad još uvek nepoznatog razloga provedu gledajući utakmicu.

A šta kaže statistika?

Nemci su meč završili sa 66 posto poseda lopte, iako je do drugog gola on išao i do 80 posto. Imali su, pazite sad - 56 napada, što znači napad na manje od svaka dva minuta, i iz tih 56 napada uputili su 30 udaraca ka golu Srbije. Razmenili su 675 tačnih pasova od 743 pokušaja i pretrčali distancu od 119,9 kilometara.

A Srbija?

Četiri napada, jedan šut, 252 pokušana pasa, 187 uspešnih. Da nije bilo Đorđa Petrovića na golu, "orlovi" bi verovatno doživeli debakl, ovako čuvar mreže Bornmuta je dopustio da samo dve lopte završe iza njegovih leđa, i to nijedan od golova nije bio njegova krivica - kod prvog je lopta posle šuta Florijana Virca pogodila stativu i odbila se do Toma Bišofa, dok je kod drugog Virc maestralnom varkom tela i driblingom stvorio sebi prostor i Petroviću ostavio samo da se nada da će pogoditi stranu u koju će Nemac šutirati. Nažalost, nije uspeo, pa je na semaforu u 61. minutu stajalo 2:0.

Od tog momenta dogodio se preokret, Srbija je prestala da igra na nivou poluamaterske reprezentacije i zapravo pokušala da zadrži loptu duže od par sekundi, koliko je inače trajao prosečan napad "orlova" u prvom poluvremenu, gde se praktično sve zasnivalo na nadi da će Nemci promašiti, potom Petrovićevo ispucavanje i rutinsko preuzimanje lopte od strane nemačkih defanzivaca za novi napad.

Sredinom prvog poluvremena viđena je, doduše, jedna situacija koja je mogla da Srbiji donese šokantan gol, ali je pas za Filipa Kostića iz poslednje linije i trk fudbalera PSV Ajndhovena umesto gola rezultirao hvatanjem za glavu, jer je Kosta Nedeljković zakasnio sa uklizavanjem, te je propala ne samo najbolja, već i jedina šansa za "orlove" na utakmici.

Primera radi, Nemačka je protiv Kurasaa na Svetskom prvenstvu u pobedi od 7:1 imala četiri šuta manje, dok je i sam Kurasao imao čak osam udaraca ka golu Nemaca.

Drugim rečima, debitant na Mundijalima je protiv višestrukog šampiona sveta i jedne od najmoćnijih reprezentacija planete izašao neuporedivo hrabrije od reprezentacije Srbije, koja je do svoje jedine šanse na utakmici došla nakon što je praktično čitav tim Nemačke bio na polovini "orlova" i napadao silovito iz minuta u minut.

Veljko Paunović je, iako nezadovoljan, poručio da je sve ovo - proces. Ali, postavlja se pitanje kako će tačno reprezentacija Srbije napredovati i kako će doći do toga da može da se sa ozbiljnijim selekcijama nosi, ako ono što Paunović označava kao "proces" zapravo više podseća na borbu između Ivana Draga i Apola Krida u četvrtom delu serijala o Rokiju.

Mada, doduše, to i nije dobro poređenje, jer je Apolo protiv Draga bar pokušao da uzvrati. Srbija je protiv Nemačke prihvatila ulogu bušnog džaka za udaranje. Da nije u pitanju tek slab dan, jasno je nakon što ni protiv Grčke ni protiv Holandije, uprkos datim golovima, nije bilo preterano drugačije. Rivali su bili ti koji su igrali, Srbija je statirala, i tek na momente pokušavala da ugrozi gol protivnika.