Utorak, 31. Mart, 4,30h.
Konačno jedna lepa vest, jutrošnja izjava umornog dr. Kona na TV N1 o usporavanju porasta broja obolelih u Srbiji. Verujem ovom cenjenom stručnjaku i cenim njegov oprez kada kaže da je, u ovom trenutku, umereni optimista. Doktorova izjava je, u poplavi politikantske logoreje, blagotvorna kao prvi sunčani zrak među olovim oblacima. Z.-a zove Žarko Laušević, iz Njujorka. ‘’Ima li tamo ikakvih ograničenja kretanja i zabrana?’’, pita ga Z. ‘’Nema nikakvih, računa se na građansku svest svakog pojedinca ’’, odgovara Žarko. ‘’A ima li je dovoljno?’’ ‘’Ne bih rekao. Preko puta nas, u Kvinsu je svakog dana 20 000 novoobolelih!’’ Sad realnije vidim razmere naše nevolje. Amerika je uvek bila ispred nas, ali je u razmerama epidemije otišla je baš, baš daleko.
Pročitajte još
Z, koji je optimista po prirodi, i koji svaku moju brižnu opasku otklanja izrekom ‘’ne pravi duplu štetu’’, kaže da je dobra strana ove izolacije, ušteda. Kakva ušteda? Ne trošimo odeću i obuću, ne plaćamo taksi i ne kupujemo benzin, ne idemo u restoran ni u pozorište… Kad bismo mogli i da ne jedemo, zaključuje, koliko bismo tek mogli da uštedimo – za stare dane. Trebalo bi štedeti i reči, dodajem. Nemam više nerava za rasplinuta ćaskanja, ni za filozofske tekstove. Ono što nam u ovoj prisilnoj štednji stvarno nedostaje je normalan, svakodnevni život. Sociolozi već koriste izraz za to što se pomalja – nova, nova normalnost.
Svako praznoslovlje obiluje dezinformacijama. A one masovno cvetaju u vremenima krize. Bilo da potiču iz informativnih laboratorija ili da se izgovaraju kako padne. Sad su nam najmanje potrebne lažne vesti. Preplavile su društvene mreže, stižu i u medije. Lakoverni ih šire dalje, nesvesni koliko su budalaste. Kako ih prepoznati? Tako, što se najpre ustanovi ko je izvor takvih vesti. Postoje verodostojni, pouzdani izvori, kao dr Kon, i oni drugi, neimenovani: ‘’reče mi jedan čovek’’, kako je to lakonski definisao pesnik. U teoriji je poznato da je i preobilje informacija opasno, da se u njemu dave pouzdane vesti. A u začaranom krugu dezinformacija razumne preporuke se lako previde, korisna upozorenja se ignorišu, ne reaguje se na realnu opasnost. Reaguje se panikom koja postaje masovno obolenje, rezultira pravljenjem nepotrebnih zaliha, uzimanjem lekova na svoju ruku, citiranjem neidentifikovanih prijatelja naših prijatelja, sve do rasističkih teorija zavera o tome gde je virus korone stvoren i zašto je baš sada pušten. Neidentifikovani izvori informacija ne podležu nikakvoj odgovornosti za izrečeno. Lažne vesti u doba korone opasne su koliko i sam virus. Provera izvora informacija otvara put ka istini.
Pročitajte još
Izuzetno je važno slušati savete stručnjaka. Ukoliko samo posumnjate da ste bolesni, ili ako se stvarno razbolite, sledi vam put stradanja, golgota, o kakvoj svedoče svi oni koji su došli u kontakt sa zarazom. Svedoci smo da se naš zdravstveni sistem decenijama urušava. O stanju u našim medicinskim ustanovama najbolje svedoči avetinjski izgled Infektivne klinike KBC-a. Stići na testiranje zahteva ogromno strpljenje i stotine telefonskih poziva. To izdrže samo najuporniji. I najmanje bolesni. Na pozive ili niko ne odgovara ili vas ljutito prosleđuju dalje, pa tako u krug. Beskrajna priča. Naš prijatelj je sa temperaturom i srčanim tegobama juče ujutru pred Infektivnom klinikom satima čekao u redu za testiranje. Posle toga je na istom mestu do 17h časova čekao vozilo Hitne pomoći da ga prevezu u bolnicu. Još nema rezultat testa a leži u sobi sa deset pacijenata koji su pozitivni… Polako se uspostavlja sistem, ali on trenutno najviše pati od nedostatka ljudi koji bi nas efikasno informisali šta da radimo i usmeravali kome da se javljamo. Usko grlo su bez sumnje i (ne)dostupni testovi. A kada, najzad, dođete u ruke stručnog osoblja, sve postaje lakše.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
