Nije problem da opozicija izađe na izbore u više kolona. Problem je ako ne pređu cenzus: To će biti samo poen za SNS

Iako za sad nema potvrde da bismo uskoro mogli na birališta, opozicija je zvanično počela sa pregovorima oko toga kako će na njima nastupiti. Krenulo se sa idejom jedne “keč ol” liste, ali po svemu sudeći to se neće desiti.

Problem je u tome što, čini se, razdvajanja u opoziciji idu sve dalje…

Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Reding Marko Milanović je govoreći o poslednjim informacijama o podelama u opoziciji, naveo da nije nikakav problem da se opozicija na parlamentarnim izborima kandiduje u više kolona. Problem nastaje ako jedna ili više tih lista ne pređe cenzus. To bi, prema njegovom mišljenju, zapravo bio autogol antirežimskom frontu, jer bi se ti glasovi mahom prelili vlasti.

“Ja ne vidim veliki problem u tome da postoji jedna opoziciona lista, možda čak i dve, plus studentska lista. Sve zavisi od toga da li te opozicione liste prelaze cenzus”, rekao je za TV Nova Marko Milanović i dalje istakao:

“Ako one ne pređu cenzus, ako je među njima previše malih stranaka koje ne mogu da prikupe dovoljno svojih birača, koje ne glasaju za studente, već za njih, ti glasovi se prelivaju i idu pre svega Vučiću. To je ono što je ovde ključno - da li ćete vi sa više lista mobilisati više birača i da li ćete izgubiti neke glasove”.

S tim se slaže i direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović.

“Ljudi će pre glasati za studente nego za opoziciju”

“Mislim da je jako teško govoriti o tome s obzirom da ne znamo kada su izbori, ni koji će sve izbori da budu, ali ako bismo sagledali situaciju kakva je sad, cenzus definitivno jeste problem. S druge strane, studentska lista očigledno mobiliše ogroman broj ljudi i stvara referendumsku atmosferu. Neće mnogo ljudi da glasa za neku opozicionu stranku umesto da glasa za snagu koja ima šansu da parira režimu”, kaže Popović.

Ipak, prema njegovim rečima, najbolje bi bilo da se opozicione stranke na izborima udruže sa studentima, kao što su to najavili Demokratska stranka i Zeleno-levi front.

“U svakoj od tih stranaka ima ljudi koji su vredni, posebno na lokalu, koji znače, imaju iskustvo, znanje, i ja bih lično voleo da oni stave svoje resurse na raspolaganje studentskom pokretu i da zajedno pređu ključnu prepreku da se sruši režim. Čini mi se da je to pametnije”, ističe Popović i dodaje:

“Odmah nakon tih nekih izbora na kojima će Vučić pasti, čeka nas izgradnja države od starta, uključujući i izgradnju celog parlamentarnog sistema. Ali biće mesta za sve, biće novih izbora, svakako idu novi lokalni, pokrajinski, verovatno i parlamentarni pod poštenim uslovima. Biće prilike da svaka od opozicionih stranaka izmeri snage”.

Nema sumnje ni da će vlast pokušati da oduzme glasove antirežimskom frontu “podmetanjem” fantomskih listi. To smo imali prilike da vidimo na gotovo svim izborima održanim u prethodnih nekoliko godina, pa i na poslednjim lokalnim, kada su se pojavljivale liste koje su imenom, ali i logom doslovno plagirale originalne studentske liste. Najočigledniji primer toga imali smo u Kuli.

Govoreći o problemu fantomskih listi, Popović kaže da nema sumnje da će toga biti i na narednim parlamentarnim izborima.

“Možda će im sad biti čak i malo lakše, pošto će biti veća gužva na listiću. Vlastima je ključna stvar da izbegnu referendumsku atmosferu i oni će sve učiniti da to postignu. Između ostalog, izmisliće liste koje se zovu “Mladi za Srbiju” ili nešto slično. Verovatno će da plate neke od influensera da izađu na izbore i tako dalje. I na sve to, oni su i do sad za svake izbore organizovali njihove lažne ruske, grčke i ne znam kakve stranke”, navodi Popović i zaključuje:

“Ipak mislim da im je to unapred izgubljena bitka. Već je stvorena atmosfera gde su ljudi ili za studente ili uz vlast. Sumnjam da iko drugi može da nađe politički prostor za sebe”.

O grupisanju opozicije…

Kad je reč o dogovorima unutar opozicije, sve je počelo sastankom koji je 22. aprila održan u prostorijama Narodnog pokreta Srbije, na poziv Miroslava Aleksića. Sastanku je prisustvovalo devet opozicionih stranaka. Pored proevropskih partija koje čine SSP, NPS, PSG, ZLF i SRCE, razgovoru su prisustvovali i predstavnici Ekološkog ustanka, Socijaldemokratske stranke, Pokreta za decentralizaciju Srbije i Novog lica Srbije. Iako je Novi DSS bio pozvan, lider Miloš Jovanović je naveo da se njegova stranka neće odazvati sastanku.

Međutim, ovi razgovori tada nisu iznedrili jasne dogovore. Štaviše, neposredno nakon toga, Zeleno-levi front je odlučio da se pridruži Demokratskoj stranci i na parlamentarnim izborima podrži studentsku listu.

Zatim je minulog vikenda predsednik SSP Dragan Đilas, nakon sastanka proširenog Predsedništva, saopštio da će ta stranka izaći u koaliciji sa proevropskim strankama. Kao potencijalne partnere nabrojao je SRCE, PSG, NPS i Ekološki ustanak.

Ovaj poziv za saradnju odmah je prihvatio lider Srca Zdravko Ponoš, Pavle Grbović se nije oglašavao, a lideri NPS i Ekološkog ustanka su za Novu saopštili da nije bilo nikakvih razgovora ni dogovora ovim povodom.

Samo dan kasnije, došlo je do neformalnog sastanka upravo Miroslava Aleksića, lidera Novog lica Srbije Miloša Parandilovića i predsednika PODES dr Dragana Milića.

Kako je za Novu potvrdio Miloš Parandilović, ovom priikom bilo je reči i o budućoj saradnji ove tri organizacije.

Kada je reč o desnici, čini se da nas tu očekuju najmanje tri kolone.

Lider Novog DSS Miloš Jovanović jasno je rekao da ne planira nikakvu predizbornu koaliciju sa proevropskim strankama. Međutim, i u njegovom bloku došlo je do udvajanja. Pre svega, desio se razlaz njegovog Novog DSS sa dugogodišnjim partnerom Vojislavom Mihailovićem, koji je saopštio da je POKS "stavio tačku" na učešće u koaliciji NADA, i u Skupštini Srbije formirao novu poslaničku grupu.

Na posletku, tu su i Branimir Nestorović i “Mi snaga naroda”. Prema informacijama koje je objavio Danas, na pomolu je još jedna kolaicija, koju bi čiili upravo organizacija Branimira Nestorovića, zatim Narodna stranka Vladimira Gajića i Radnička partija. To je na neki nači potvrdio i sam Nestorović, koji je rekao da je bilo razgovora sa Narodnom i Radničkom partijom, ali da još nema potpisanog koalicionog sporazuma.