Podeli:
© Fadil Sarki, Monako čeka bogate/Foto: Fadil Sarki

Fadil Šarki, beogradski fotograf, laureat je Festivala Rovinj Photodays.

Jedna od nesvakidašnjih lepih vesti iz kulture koja nam je upravo stigla da je s radošću podelimo s našim pratiocima je da je beogradski fotograf Fadil Šarki jedan je od ovogodišnjih dobitnika Prve nagrade na Festivalu Rovinj Photodays, koji se trinaesti put održava u ovom veoma atraktivnom gradiću istarske županije, nekadašnjem stecištu beogradskih umetnika, prepoznatljivom, između ostalog, po Crkvi Svete Eufemije i kuli koja se ponosno uzdiže iznad prelepog arhipelaga. Fadil

© Fadil Sarki, Monako čeka bogate/Foto: Fadil Sarki

Šarki je laureat Gran prija za kolekciju fotografija na temu arhitekture pod nazivom „Monako čeka bogate“.
Na ovogodišnje takmičenje fotografa prispelo je 2600 fotografija autora iz 18 zemalja sveta, a kako je i očekivano, po broju prijava prednjačili su fotografi iz regiona. Ove godine članovi četvoročlanog žirija bili su istaknuti stručnjaci u svojim sferama delovanja: Hrvoje Slovenc, fotograf iz Njujorka i predsjednik žirija, Bruna Kazinoti, fotografkinja iz Hrvatske, Una Popović, kustoskinja Salona Muzeja savremene umetnosti, Beograd i Sabina Salamon, kustoskinja u Muzeju moderne i suvremene umjetnosti u Rijeci.

© Fadil Sarki, Monako čeka bogate/Foto: Fadil Sarki

Rovinj Photodays jedan je od najvećih festivala fotografije Jugoistočne Europe. Reč je o celogodišnjem projektu koji podržavaju brojne kulturne ustanove i organizacije kao i nekoliko ključnih pokrovitelja, a održava se od 2008. godine u organizaciji firmi Livingstone i Astorie d.o.o. Festivalske aktivnosti uključuju organizaciju godišnjeg takmičenja, putujućih izložbi tokom godine u saradnji s kulturnim institucijama i galerijama, kao i organizaciju tradicionalne završnice festivala, u maju u Rovinju. Naravno, o terminima svih pratećih programa kao i glavnog, a to je velika izložba laureata, biće odlučeno po prestanku pandemije kada će Trinaesta edicija Rovinj Photodays u 2020. godini biti otvorena za celokupnu internacionalnu fotografsku scenu.

© Fadil Sarki, Monako čeka bogate/Foto: Fadil Sarki

Evo šta o svojim fotografija pod zajedničkim nazivom „Monako čeka bogate“ kaže laureat Fadil Šarki:
-Monako je kneževina na samoj granici Azurne obale, mesto čežnje i maštanja većine stanovnika ove planete. Sticajem okolnosti provodim svake godine po nekoliko meseci u Francuskoj, u mestu koje je samo nekoliko kilometara udaljeno od ove kneževine. Već nekoliko godina veći deo grada je ustvari ogromno gradilište. Ulice se zatvaraju, trotoari nestaju da bi ustupili mesto građevinskim mašinama, dizalice paraju nebo, buka je nesnosna. Stari bogataši napuštaju grad ali novi brzo pristižu. Obilazeći sva ta gradilišta ne možete ostati ravnodušni a često ste i fascinirani organizacijom i načinom gradnje u gradu-državi koja leži na ogromnoj steni. Međutim, mene su doticala drugačija pitanja, pitanja koja se tiču same ljudske prirode, i njene socijalno-društvene odgovornosti.
– Najfascinatniji projekat “Le portier” (Portir) je apartmansko naselje na atraktivnoj lokaciji koja je oteta od mora, jer Monako je država podignuta na ogromnoj steni. Projekat je vredan dve milajrde evra. Cene kvadratnog metra su već sada najveće na svetu, ali nova cena će biti oko 200.000 evra po m2. (Barem je tako predviđeno pre pandemije.)
– Ko će to da plati? Nova finansijska elita. Razni političko privredni oligarsi, Ljudi koji su često na sumnjiv način došli do velikog bogatstva, vlasnici globalnih firmi, veliki investitori, bankari. Socijalna nepravda je sve uočljivija, preraspodela bogatstva sve češće ide malom brojem ljudi, klima je sve gora, raslojenost društva ogromna. Da li će to neko od onih koji će živeti u svojim ograđenim vilama i apartmanima videti i čuti. Ne, sigurno. Distanciranje od briga i normi ostatka društva karakteriše svaku dobro utvrđenu elitu. Oni su ograđeni ne samo fizickim ogradama nego i mentalnim. Njihov svet će biti iza ovih ukrasnih ograda koje se nalaze na mojim fotografijama – objašnjava Fadil Šarki.

© Fadil Sarki, Monako čeka bogate/Foto: Fadil Sarki

Da li će naš svet, posle ekonomske krize koja će neminovno usledeti, biti humaniji ili još više raslojen, videćemo. Ova kolekcija Šarkijevih fotografija samo postavlja pitanje na koje, pored umetnika, treba da odgovaraju ekonomisti i filozofi (ove druge, nažalost, kod nas, još niko ništa ne pita).

Ko je Fadil Šarki

Fadil Šarki (Orahovac, 1951) fotografijom je počeo da se bavi još u srednjoj školi, završivši kurs i dobivši od oca prvi aparat „Altix“ (kupljen na kredit). Prekretnica u njegovom radu nastupila je učlanjenjem u Foto klub Beograd. Spremnost da uči potpomognuta savetima Tomislava Peterneka i Gorana Malića, rezultirala je učešćima na foto-konkursima ubrizgavši mu neophodno samopouzdanje. Šarki je član ULUPUDS-a od 2019. godine, a zvanje Majstora fotografije FSS stekao je 2020. godine.
Šarki je imao deset samostalnih izložbi: „I tu je čovek“, u Galerija YUBIM, Beograd i „5 Autora“, u Galeriji „Vizantija“, (2007); „Nada u povratak“, Kamena Gora (2009); „Susret s Amerikancima“ (selektor tada mr Ivana Tomanović), Galerija „Magacin“, Beograd (2010), zatim Niš, Bujanovac (2011) i Kragujevac (2012); „Pariz izvan mašte“, Galerija 73“, Beograd (2012); “Planine“, Dom kulture Knjazevac (2015); „Prokletije“, Dom kulture Gusinje (2016); „Mi smo ovde“ (o „okupaciji“ bioskopa “Zvezda” odnosno borbi za njegovo oživljavanje), Galerija “Artget” KCB-a (2017); „Putevi očajnika“, Muzej Jugoslovenske kinoteke, u organizaciji festivala Hartefakt (2018); i „Snovi“, Bartselona Pop up room 147, Hotel Radisson Beograd (2020). Izlagao je kolektivno više od stotinu puta, između ostalog, na Svetskom bijenalu u Indoneziji, gde je Srbija osvojila treće mesto (2009), na izložbi „Nove slike Beograda“ (Beograd i Bratislava, 2010), Yu press foto (2007), Press photo Srbija (2010, 2016, 2019), Izbor fotografije godine magazina Status (2008), Salon, Zagreb (2010), Sarajevo foto award (2013). Učestvovao je na gotovo svim izlozbama „Na tragu svetlosti“ u organizaciji Foto saveza Srbije.

Pročitajte još

Fadil Šarki je laureat više od 30 prvih, drugih i trećih nagrada u Srbiji i inostranstvu. Između ostalih, nagrađen je za fotografiju prirode (Ub, 2008), za planinarsku fotografiju (Niš, 2008), za kolekciju fotografija „Lepo lice Srbije“ magazina Nacionalna Revija (2009), za lajf fotografiju (Valjevo 2011); zatim devet puta na republičkim izložbama u Čačku, među kojima su: Prva nagrada za kolekciju „Koraci“ i Druga nagrada za pojedinačnu fotografiju, Ok cigars (2009); Druga nagrada, za Stepenice Grande Arche (2010); Druga nagrada, za kolekciju „Zauvek zajedno“ (2013); Prva nagrada, za fotografiju Promenade des Anglais (2014); Treća nagrada, za jednu od fotografija iz serije „Putevi očajnika – izbeglice, Bersakovo“, kao i Druga nagrada, za celu seriju od četiri fotografije (2016); Druga nagrada, za pojedinačnu fotografiju Barselona (2015); i Prva nagrada na Konkursu Press photo Srbija za fotografiju Monako, rekonstrukcija (2018).

© Fadil Sarki, Monako čeka bogate/Foto: Fadil Sarki

Šarki je danas pretežno okrenut life i street fotografiji, urbanim strukturama i portretima. U fotografskim krugovima o njemu se govori, imajući u vidu teme i motive kao i formu kojom se bavi, kao o introvertnom estetičaru čije su fotografije prepune ritma. I sam se s tim slaže, pokušavajući da održi distancu od savremenog i konceptualnog koje se po svaku cenu nameće kao merilo modernog i uspešnog fotografa. Ulica i dalje ostaje njegov dom i njegovo fotografsko utočiste, njegova tema, gde on pomno traži „odlučujuće trenutake“ kojima nastoji da dā autorski pečat.
O Šarkijevom ciklusu fotografija migranata, projektu koji je radio 4 meseca u Beogradu, na Mađarskoj i na srpsko-hrvatskoj granici relevantne reči izgovorila dramaturškinja Biljana Srbljanović otvarajući njegovu izložbu u Muzeju Kinoteke: „Između tih radova izdvojeni su oni koji u fokus stavljaju decu sa svojim osmehom poverenja i prepoznavaja dobrote u oku i licu umetnika-posmatrača, i sa svojom otvorenošću i čistotom koju svet još nije uspeo da zagadi. Fadil Šarki im stvara momenat poverenja, ali ne ulepšava svet u kome ih zatiče, naprotiv, stavlja pred nas slike koje smo hteli da izbegnemo da vidimo, smišljajući, čak i nesvesno, strategije da se ne bismo suočili do kraja, da ne bismo ostali bez mirnog sna, uz naša opravdanja da `nismo znali` ili `nismo videli`“.