Piše Milena Marjanović: Gotje u MSU je iskorak u budućnost

Na samom startu izložbe, a prethodno i u najavi, "Ljubav je ljubav…", prezentacija venčanica modnog kreatora Žan-Pol Gotjea izazvala je burne reakcije u delu javnosti koja se pobunila protiv ulaska u muzej nečega što nije likovna umetost iako primenjena jeste - mada je pitanje koliko je samo primenjena, jer veliki majstori se ne mogu svrstavati u fijoke - i što je radi nje morao biti privremeno izmešten tekuće postavke "Refleksije našeg vremena".Kako vreme odmiče, čini se da su spočitavanja bila odlična reklama. Na semaforu MSU gori zeleno svetlo: izložba je veoma posećena, vođenje se organizuje po grupama, ima mnogo zainteresovanih da ga čuju na engleskom, dakle stranaca. Što zbog imena i prezimena umetnika, što zbog glamuroznosti modnog dizajna inače, uz pomenutu anti-kampanju, izložba je privukla veliku pažnju javnosti i time potvrdila novu budućnost institucije muzeja, otpočetu izložbom "Čistač" Marine Abramović.

Pitanje izmeštanja/premeštanja dela tekuće postavke stoji i dalje otvoreno, ali ono nema veze sa samom izložbom već s organizacijom muzeja i prostora na više nivoa u njemu. A da li je trebalo odbiti izložbu da se ne bi narušila tekuća postavka, mislim da ne. Kao što mislim i da se niko ne bi oglasio protiv nje da su umesto Gotjeovih kreacija postavljene slike Lisjena Frojda ili fotografije Sare Mun, koja se na svetsku umetničku scenu popela snimajući za "Cacharel" (perfem), a čija je retrospektiva upravo sad u Muzeju moderne umetnosti u Parizu. Ovde je pitanje da li je Gotje "primenjaš koji pravi krpice" ili "likovnjak koji kreira umetnost".Ovu izložba je koncipirao kanadski kustos Tijeri-Maksim Lorio, poznat po saradnji s svetskim muzičkim zvezdama, kao što je Madona, i laureat Nagrade za doprinos umetnosti i kulturi 2019, upravo zbog svog angažovanja na plasiranju izložbi i publikacija posvećenih modi. Potvrđeno ime u svetu savremene istoričarsko-umetničke prakse koje izložbu donosi u beogradski MSU na evropsku premijeru, čija je prezentacija "Modni svet Žan-Pola Gotjea" iz 2011. gostovala ugavnom u muzejima savremene umetnosti, a obišla čak 12 gradova širom sveta (da spomenem neke: London-Barbican centar, Pariz-Gran Pale, Roterdam i Minhen- kunsthale) i zabeležila dva miliona posetilaca.

Žan-Pol Gotje nije samo brend, on je umetnik, znači neko ko sagledava svoje stvaralaštvo dalekosežno s uvažavanjem etnoloških detalja raznih naroda koje ga nadahnjuju za odevni predmet najsvečaniji u životu, dakle najinspirativniji, jer može kao autor sebi dati punu slobodu kreiranja. Kao poznavalac brojnih kultura, od indijanske (stilska pozajmica krune od perja kakvu su nosili starosedeoci Kanade), preko samurajske i husarske, do popa, roka i panka, Gotje inkorporira i njihove elemente u svoj opus čime ih, zapravo, promoviše na višem nivou od etno-detalja. I nije jedini. To su radili i Kristian Dior (čija je izložba "Designer of Dreams" zvanično najposećenija u istoriji Muzeja Viktorije i Alberta u Londonu), Pjer Karden (čija je moskovska revija na Crvenom trgu održana 1991, okupila dvesta hiljada gledalaca) i naš Aleksandar Joksimović (na čiji nas je opus s kreacijama iz kolekcija "Prokleta Jerina" i "Simonida" podsetio Muzej primenjene umetnosti 2015.).Gotjeova Izložba je iskorak, barem kod nas, i to iskorak u budućnost u kojoj se muzej ne vidi samo kao kabinet retkosti-što svakako ostaje kao odrednica-već i kao institucija spektakla koji publiku privlači raznovrsnim sredstvima da bi je edukovao za nešto više što umetnost jeste. Naravno, da se ne sklizne u banalnost vodiće računa kustosi i novi/stari upravnik MSUB (čiji se izbor upravo rešava).

O tome vrlo vodi računa i sam vizionar Gotje, pogotovo što kao borac za jednaka prava za sve, često prednjači u prihvatanju/uvažavanju sloboda koje donosi novo doba. Na otvaranju svoje modne kuće u Parizu, 1997, pokazao je nevestinu haljinu bez leđa s bidermajerom na zadnjici, na pariskoj reviji 2001, gej venčanje na pisti, a na reviji kolekcije @Punk Cancan@ 2011. nevesta je bio Andrej Pejić, australijski androgini muškrac srpskog porekla koji će tri godine kasnije, posle operacije promene pola, postati Andreja što će otkriti na otvaranju izložbe @Modni svet Žan-Pola Gotjea@ u Melburnu.

Atraktivnost projekta pred nama podupire sam Gotje obrazlažući svoju motivaciju: “Reč je o potrebi za vizuelnim prepoznavanjem i iznošenjem sopstvenog stava”. Šta može više da intrigira javnost od ovakvog poziva na izložbu. “Muzej je kolosalno ogledalo svih čovekovih lica” (Žorž Bataj). Ko razume, neka ide u MSUB da sagleda neka od tih lica, posredstvom Gotjea, i da se neposrednije suoči s vekom u kojem živi, gledajući tekuću postavku. Po mogućnosti na vođenje Stefana Žarića, teoretičara umetnosti mode, laureata presižne nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za master rad o modnim ilustracijama Milene Pavlović Barili, čije znanje, sticano u SAD i Estoniji, ostavlja impresivan utisak na posetioce Gotjeove izložbe.