Nemam vremena da se okrećem unazad i ne osećam potrebu da se ponavljam. Samo bih kratko upitao da li šaka glasnogovornika zaslužuje da bude nazvana stručnom javnošću, kaže za Nova.rs Viktor Kiš v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti Beograd, uoči isticanja mandata u ovoj instituciji.
Brojnim turbulencijama obeleženo je jednogodišnje rukovođenje Viktora Kiša ovom institucijom. Na to mesto u v.d. status ga je, oglušivši se o prethodno obavljen konkurs, postavila Vlada Srbije krajem januara 2020, a u prošloj godini Muzej savremene umetnosti često se nalazio na udaru stručne javnosti.
Sve je kulminiralo prošle jeseni kada je iz centralnog nivoa MSUB-a uklonjeno jedno od dela sa pompezno otvorene izložbe „Refleksije našeg vremena: Akvizije Muzeja savremene umetnosti 1993-2019“. U pitanju je bila instalacija „Toplina“ Zorana Todorovića, koja je svojevremeno predstavljala Srbiju na Venecijanskom bijenalu. Glas protiv Kiša podigla su udruženja, neki likovni umetnici, pa i tada član, a sada predsednik UO MSUB Vladislav Šćepanović. V. d. direktora optuživan je da u Muzeju hoće da napravi kafić i pošto-poto na udarno mesto postavi umetnički nedostojnu izložbu venčanica Žana-Pola Gotjea. Zatražena je i njegova smena. „Epopeja“ je završena tako što su reagovali Ministarstvo kulture i Zavod za zaštitu spomenika koji su naložili da se u MSUB-u sve vrati u prvobitno stanje. A Gotje i njegove venčanice izložene su, ali na poslednjem nivou ove institucije.
I dok je pre nekoliko dana novi Upravni odbor MSUB okončao konkurs za direktora uzevši u obzir četiri prijave, a za sutra zakazao razgovore sa potencijalnim kandidatima, Viktor Kiš nije „ulazio u trku“ za čelnu poziciju. To je, po raspisivanju konkursa početkom meseca, za naš sajt obrazložio time da nije poput drugih direktora koji „sede i čekaju da se stvari dešavaju same od sebe“, i da ne može da „podnese da radi s ljudima koji nemaju snove i energiju„.
Viktor Kiš to sada, po okončanju konkursa, dodatno pojašnjava u razgovoru za Nova.rs:
– Prihvatio sam mandat od godinu dana koji sada ističe. Ne osećam ni najmanju potrebu da ulazim u trku za direkturu jer sam, nakon 12 meseci, spreman da se vratim u radionicu i potpuno se posvetim umetničkim projektima.
Dotiče se i izložbe venčanica koja je izazvala odijum dela stručne javnosti – „Ljubav je ljubav: Radost venčanja za sve“ francuskog modnog kreatora Žana-Pola Gotjea, koja će trajati do 14. februara.
– Organizovanjem prve izložbe visoke mode u Muzeju savremene umetnosti doprineo sam demokratizaciji izlagačke politike ustanove. U pitanju je sadržaj koji ostvaruje dijalog sa različitim ciljnim gupama, pomerajući granice i preispitujući uvrežene stavove o umetnosti i društvenim pitanjima. Izložba kreacija čuvenog modnog dizajnera Gotjea doprinela je većoj vidljivosti Muzeja i, konačno, u skladu sa mojom vizijom samoodrživog poslovanja kulturnih ustanova, obezbedila dovoljno sredstava za buduće muzejske projekte.
Skrajnuti projekti
Kao čelni čovek MSUB bio je, po sopstvenom priznanju, prinuđen da se suočava sa birokratijom, gura stvari pod tepih… Upitan za konkretne stvari i primere, odgovara:
– Mišljenja sam da je poslovanje Muzeja savremene, kao i brojnih drugih javnih ustanova značajno otežano i usporeno glomaznim institucionalnim procesima koji bi trebalo da se pojednostave i modernizuju, kako bi rad mogao da se efikasnije obavlja. Što se tiče guranja pod tepih, masa projekata je morala biti skrajnuta jer v.d. status ne pruža mogućnosti za dugoročno planiranje. Primeri se nižu, no nema potrebe navoditi ih… Nadam se samo da ćemo svi biti u prilici da sledeće jeseni u Muzeju posetimo izložbu Vladimira Veličkovića, jednog od najvećih srpskih savremenih umetnika, čiju smo veliku izložbu stavili u program.
#related-news_0
A kako danas gleda na buru u delu javnosti koja se podigla jesenas kada je uklonjen deo izložbe „Refleksije našeg vremena“ i osujećen njegov plan za improvizovano mesto za odmor, uz kafemat i aparate za grickalice i reakciju Ministarstva kulture i Zavoda za zaštitu spomenika?
– Iskreno, ni ne gledam na ta dešavanja jer nemam vremena da se okrećem unazad. Tada sam dovoljno govorio i ne osećam potrebu da se ponavljam. Samo bih kratko upitao da li šaka glasnogovornika zaslužuje da bude nazvana stručnom javnošću. Takođe bih apelovao na ličnu odgovornost stručnjaka i uputio molbu javnosti da kritički pristupaju svim informacijama koje se plasiraju, kako ne bi nehotice bili saučesnici u igrama koje mogu nositi epitet „političke“ – kaže Kiš.
Još tada, u novembru prošle godine, lavinu negativnih komentara povodom plana za izložbu venčanica Gotjea objašnjavao je za naš sajt ističući da muzej treba da ima sadržaje „koji komuniciraju sa čitavom populacijom„. Zato ga sada pitamo da li je aktuelna postavka venčanica „Ljubav je ljubav“, za koju su mnogi smatrali da joj nije mesto u MSUB, u skladu sa tom orjentacijom?
– Apsolutno. Interesovanje publike je veliko i svakog vikenda imamo popunjene kapacitete. Prelepo je videti Muzej prepun ljudi i života. Sa zadovoljstvom tvrdim da je izložba „Ljubav je ljubav“ doprinela realizaciji moja dva cilja – povećanoj vidljivosti i samoodrživosti poslovanja Muzeja.
Opet bih prihvatio v.d. poziciju
Kada ga pitamo da li bi se, posle svega i načina na koji je postavljen, mimo konkursa odlukom Vlade Srbije, opet prihvatio ove pozicije, odgovara potvrdno:
– Ovo pitanje bih razložio na dva odgovora. Najpre, rado bih opet prihvatio poziciju v.d. direktora Muzeja – sa ove pozicije se može lakše uticati na stanje u kulturi i zemlji i doprineti poziciji savremene umetnosti i stvaralaštva uopšte. Način na koji je Vlada Srbije sprovela svoje pravo da imenuje direktora ustanove čiji je osnivač Republika Srbija je potpuno druga tema.
Nedavno okončan konkurs za direktora MSUB, na koji se prijavilo pet kandidata, s tim što su uzete u obzir četiri prijave: Nele Tonković, Marijane Kolarić, Branka Popovića i Slobodana Nakarade, koga je inače zamenio na poziciji v.d. direktora ove institucije ne želi previše da komentariše:
– Ne poznajem rad prijavljenih kandidata i nisam pročitao njihove prijave, ali se stvarno nadam da će v.d. stanje da se prekine i da će ko god bude bio izabran imati strast i viziju u svom angažmanu na odgovornom mestu unutar institucije. Mišljenja sam da v.d. stanje ne može biti plodonosno jer onemogućava kontinuitet poslovanja i ne može nikome da ide u prilog. Ni zaposleni ni osoba koja je na čelu ne mogu da dugoročno planiraju što rezultira opštom klimom nestabilnosti i neizvesnosti – pojašnjava naš sagovornik.
Na kraju jednogodišnjeg rukovođenja MSUB ističe da je praktično sve bilo na njegovim plećima i da mnogi njegovu viziju muzeja nisu prepoznali:
– Glavni izazov sa kojim sam se suočio u 2020. godini je isti koji je delio čitav svet – poslovanje u doba pandemije virusa Kovid-19. Dao sam sve od sebe da, uprkos izazovima, Muzej ne stane, da nastavimo sa radom u skladu sa situacijom i da ne posustanemo. Za sve ove planove su bila neophodna sredstva. Iako nije bilo lako, uspeo sam da prikupim čak 150.000 evra tokom pandemije! Insistirao sam i na započinjanju krucijalnog internog poduhvata koji nije obavljen od kako je Muzej osnovan, reviziji fonda – ističe Kiš.
Drugi su spavali, a mi smo radili
Sve vreme je, kako kaže, imao na umu da je MSUB javna institucija u službi svih građana republike Srbije:
– Zato sam, paralelno sa rešavanjem unutrašnjih pitanja, od samog početka težio da instituciju približim najširem spektru ciljnih grupa. Verujem da sa umetnošću treba da se odrasta tako da sam ponovo aktivirao odeljenje za rad sa decom, koje je godinama bilo ugašeno. Takođe sam stvorio preduslov za sistematično bavljenje performativnom umetnošću i novim tehnologijama, angažujući eksperte iz tih polja. Efektivno sam proširio i funkcionalne prostore Muzeja, sakupivši preko 50.000 evra za rekonstrukciju i uređivanje Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, koji je godinama bio zapušten i služio kao improvizovani magacin – navodi Kiš.
Ističe i da je u periodu dok je svet kulture i umetnosti bio zaključan novonastali vakuum u ovoj instituciji bio popunjen instalacijom „Gorka Pilula #1“, briselskog umetničkog dua „Mental klinik“.
– Dok je veliki broj kulturnih institucija širom sveta mesecima zatvorio vrata za posetioce, Muzej savremene umetnosti je internacionalnoj publici učinio instalaciju “Puff out” dostupnom 24 časa dnevno putem digitalnih platformi. Instalacija je odjeknula širom sveta, a o njoj je izvestio čak i prestižni njujorški magazin „Art forum“. Izložen u prostorijama Srpskog kulturnog centra, isti projekat više od mesec dana privlači pažnju posetilaca u Parizu, o čemu izveštavaju i brojni francuski mediji kao primer upotrebe novih tehnologija za stvaranje umetnosti u uslovima kada je rad sa publikom gotovo onemogućen. Dok je svet kulture spavao jednogodišnjim zimskim snom, mi smo bili budni i radili – ukazuje naš sagovornik.
Zbog rukovodeće funkcije u MSUB tokom proteklih godinu dana trpela je, kako kaže, njegova umetnička delatnost:
– Iako iskustvo umnogome olakšava obavljanje oba posla, činjenica je da nužno jedna stvar trpi. U prethodnih godinu dana sam bavljenje umetnošću delimično ostavio po strani, kako bih se adekvatno posvetio zahtevnoj poziciji u Muzeju – objašnjava Kiš koji se nakon 30. januara, kada mu ističe mandat, vraća skulpturama i tajanstvenim projektima:
– Što se jednog od projekata tiče, svoj deo posla sam završio i lično sam veoma uzbuđen i radujem se momentu kada će javnost više čuti o njemu. Jedva čekam da voz najzad krene svojim šinama – kaže na kraju Viktor Kiš.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar