1
Vest o Igorovoj smrti je prva glupost koju sam ikada pročitala uz njegovo ime, kaže za Nova.rs Olja Bećković povodom smrti zagrebačkog novinara i kritičara Igora Mandića.
– Sve što pamtim u vezi s njim je imalo smisla, ovo je prvi put potpuno bez veze. Govorio je, pisao, oblačio se, smejao, kao niko drugi. Smrt je jedini podatak u njegovoj biografiji koji se može naći i u nečijoj drugoj – dodaje autorka „Utiska nedelje“ koja je Igora Mandića više puta ugostila u svojoj emisiji, ali je bila domaćin i nekoliko njegovih promocija knjiga u Beogradu.
– Jutros sam poželela da ponovo pročitam posvete koje mi je ispisao rukom na knjigama koje mi je poklonio.To je rukopis koji je nemoguće dešifrovati! Eto, Igor Mandić je bio kao njegov rukopis. Spolja komplikovan, na prvih pedeset pogleda nečitljiv, teatralan, hladan. Ali čim prepoznate jedno slovo, odjednom se to klupko razmota i ostane čista nežnost. Igor Mandić je bio stidljiv i nežan – priseća se Olja Bećković.
Poslednji put su se videli u kuhinji bračnog para Mandić u Zagrebu.
– Vadila sam iz torbe paprike u pavlaci, kajmak, duvan čvarke i pasulj tetovac. Igor i Slavica su se svakom tom daru radovali kako retko koja deca još umeju. Igor je bio Igor i Slavica. Dok god Slavica bude razvlačila štrudle u njihovoj kuhinji, vest o njegovoj smrti je glupa.
Igor Mandić rođen je u Šibeniku 20. novembra 1939. godine, a tokom života objavljivao je književne kritike, socio-kulturološke feljtone, eseje i polemike. Bio je i dugogodišnji saradnik mnogih medijskih kuća. Pisao je često i za beogradske novine i bio je omiljen zagrebački intelektualac u Srbiji.
Bonus video: Glas, dirka, bas – Holding Back The Year
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare