Odakle odraslima pravo da onda i sad vojničkim čizmama gaze po detinjstvu: Jaca Petrović o reizdanju hita "Giga pravi more"

„Giga pravi more“ je prva priča koju je Jaca, kako je njeni čitaoci zovu, objavila davne 1996. godine i to u skromnom tiražu. Promocija je održana u „Beogradskom čitalištu“ a o knjizi su govorile urednica „Tik-Taka“ Smiljka Blažen i književnica Ivana Dimić. Moderator je bio Dragoljub Mićko Ljubičić, a delove teksta čitali su glumci Cvijeta Mesić i Vojin Ćetković.

Beskraj dečje mašte

I bila je to prekretnica u njenoj profesionalnoj karijeri. „Giga“ je išao iz ruke u ruku, a ona je u startu pronašla saradnika, slavnog ilustratora Dobrosava Boba Živkovića, sa kojim je u tandemu uradila na desetine knjiga. A, kako je nastalo ovo dalo?

- Bilo je to početkom onih ratnih godina. Moj sin Igor igrao se iza zgrade sa svojim drugom Gigom. Svaki dan bi napravili nešto novo - planinu, prašumu, more... Jednog dana sam poželela da vidim to njihovo carstvo. Otišla sam na poljanče iza zgrade i zatekla tri drvca koja su se međusobno oslanjala u jednoj tački. Dečaci su trčkarali oko njih i uzbuđeno mi objašnjavali: „Ovde je plaža! Ovde je more! A sa ove strane je planina! Vidiš, na njoj je sneg! Sad dođi ovamo da ti pokažemo gde je prašuma...“ Klimala sam glavom dok su mi se oči punile suzama. Imala sam osećaj da sam tog trenutka, na tom poljančetu, spoznala beskraj dečje mašte i nevinosti. A onda su mi se pred očima pojavile brutalne, ratne slike i pitanje: „Odakle odraslima pravo da vojničkim čizmama gaze po detinjstvu?“. Priča o Gigi i Cvrčku nastala je kao moj odgovor na veliku nepravdu prema deci. Napisala sam je gotovo u jednom dahu, a onda su mi bile potrebne godine da sakupim hrabrost i objavim je – priseća se Jasminka.

Iako je pisala tekstove za brojne radio reklame, TV spotove, marketinške kampanje, privatno smišljala raznorazne igrice za svoju decu Igora i Anu, i njihove drugare, nije se usuđivala da se otisne u svet literature.

- Kad bi nam u kuću dolazile bliske osobe, naglas sam im čitala rukopis, očekujući njihovo mišljenje. Od uzbuđenja i treme nije se znalo da li mi više drhte ruke ili glas. Stvaraoci su često nesigurni i sumnjičavi u svoj rad. Neki se brane nadmenošću, neki ljutnjom, neki stidljivošću, a ja sam se zavukla u mišju rupu. Od samog početka, za mene je „Giga“ bio nešto veliko i važno i nisam bila spremna da ga iznesem, iako su prve reakcije bile pozitivne i ohrabrujuće – otkriva omiljena spisateljica najmlađih i dodaje:

- Podrška je važna za svakoga od nas, bez obzira na godine i povod. O toj temi često razgovaram s decom na književnim skupovima i kreativnim radionicama. Jednom prilikom neki dečak je rekao: „Kad bismo umesto ’hejtova’ dobijali podršku, ovaj svet bi bio mnogo bolje mesto“.

Kockice su se složile

A koji je prelomni trenutak bio da se ohrabri i reši da objavi knjigu, objašnjava da je to na kraju bio prirodan splet okolnosti.

- U to vreme sam radila u marketinškoj agenciji „Tim talenata“, kao autorka reklamnih poruka. Takođe sam sarađivala sa Bobom Živkovićem u dečjem časopisu „Tik-Tak“ i bila urednica tinejdžerske emisije „Dvesta iz mesta“ na Radio Pingvinu gde sam pisala i rubriku „Cacina pisma“ za emisiju „Koktel“. Odjednom sam se raspisala na sve strane. Moja velika sreća je što sam uvek bila okružena kvalitetnim saradnicima i dobrim prijateljima, koji su mi davali prave zadatke u pravom trenutku. Kreativni izazovi su me radovali i osnaživali, a samim tim su mi se otvarale nove mogućnosti. Tako je došlo vreme da za priču o Gigi i Cvrčku dobijem i stručnu podršku. Bob je uradio ilustracije, urednica „Tik-Taka“ Smiljka Blažen napisala recenziju, a „Tim Talenata“ se ponudio da bude izdavač.

I, bio je to pun pogodak. Nakon objavljivanja, „Giga“ je stekao brojne obožavaoce.

- Elementi su se sklapali neverovatnom lakoćom. U to vreme nije bilo društvenih mreža, pa se vest o knjizi i promociji uglavnom širila od usta do usta. Sa svih strana su mi stizali predlozi oko organizacije promocije. Novinari su mi pružili neverovatnu podrušku, a ja sam nastavila da pišem i objavljujem knjige – priča Jaca čije su knjige postale deo detinjstva mnogih generacija.

Napisala je više od 30 knjiga za decu i mlade („Škola“, „Seks za početnike“, „Ovo je najstrašniji dan u mom životu“, „Od čitanja se raste“, „Porodica“, „Bonton“, „Da li ste vi žaba?“, „35 kalorija bez šećera“, „Dugina dolina“…) za koje je osvojila sve moguće nagrade. Scenarista je dečje serije „Кukuriku šou“. Jedna je od osnivača Pokreta za poboljšanje kulture za decu i mlade „Ura kultura“. Njene knjige prevedene su na 25 jezika, a neke od njih su i dramatizovane u pozorištima za decu u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, Stokholmu. Sa Udruženjem „Кrokodil“ organizuje književni festival za decu „Кrokodokodil“… I svakodnevno se druži sa decom, skoro da nema školske biblioteke koju nije posetila ne samo kod nas, nego i u regionu i dijaspori.

Na naše pitanje kako je došlo do toga da nakon 28 godina priču o Gigi i Cvrčku ponovo predstavi publici, odgovara:

- Ideja se javila u spontanom razgovoru sa Ljiljanom Marinković, direktorkom Kreativnog centra. Nažalost, kako se u svetu trenutno vodi na desetine ratova, kao da je došao trenutak da nam se Giga i Cvrčak ponovo jave i podsete nas na značaj dečje igre i mašte. Pošto je tekst ostao nepromenjen, meni je preostalo samo da „vežbam strpljenje“ i čekam da knjiga bude gotova.

Deo priče o Gigi je i pesma „Plavo more“ Jasminkinog sina Igora, koju je napisao kao dečak i bio prvi čitalac ove knjige, koju je i nadahnuo svojom maštom.

- I danas se sećam njegove reakcije kada ju je pročitao: „Odlična je“. Ushićeno sam ga pitala šta mu se najviše dopalo, a on je šaljivo odgovorio:„Kratka je“. Danas je Igor tata trojice dečaka i bavi se dizajnom. Iz hobija svira u jednom pank-rok bendu za koji povremeno napiše pokoju pesmu. On i Giga su u međuvremenu izgubili kontakt. Inače, u priči su realni likovi samo Giga i baba Stana. Ostali su izmišljeni. Deci sam dala univerzalne nadimke kako radnja mogla da se smesti u bilo kom mestu na svetu – objašnjava naša sagovornica.

Novitet je da je ovo izdanje knjige „Giga pravi more“ ilustrovala Jasminkina ćerka Ana Petrović (nagrađivana autorka knjige „Stripoterapija“, prim.aut).

- Ta odluka je pala u dogovoru s Bobom Živkovićem. Ana je do sada ilustrovala više od 30 knjiga, među njima i nekoliko mojih. Kada je objavljeno prvo izdanje „Gige“, ona je imala sedam godina. Tokom odrastanja, pročitala je knjigu toliko puta da je zna napamet, ali sada joj je bio veliki izazov da je oslika.

https://www.youtube.com/watch?v=xmP1Y6WNYO8

Po Jacinim književnim delima snimljeni su i filmovi koji su osvojili publiku širom sveta - „Zlogonje“ po „O dugmetu i sreći“ i „Leto kada sam naučila da letim“. A da li će nakon pozorišne predstave „Giga pravi more“, čija je praizvedba bila prošle godine u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, možda biti snimljen i film?

- Za sada ću samo šapnuti da su počele pripreme za snimanje filma. O detaljima ćemo neki drugi put… Nažalost, vreme je da Giga opet pravi more.

Bonus video: Jasminka Petrović o školskom času na Sajmu knjiga: Biblioteke su zone slobode, mesta između kuće i škole