Nela Mihailović: Nikada u pozorištu nisam videla našeg predsednika

Kultura 15. okt. 202111:00
Podeli:
Foto:Screenshot/Nova S

Nikada u pozorištu nisam videla našeg predsednika. Naš predsednik je ušao u Narodno pozorište samo kad je sala bila zakupljena za neke njihove proslave. Ne znam da li partijske ili državne, meni to uopšte nije važno, tačnije, meni je to isto, ako se zna da ti ljudi niti razumeju kulturu niti brinu o njoj, kaže glumica Nela Mihailović u intervjuu za novi broj NIN-a.

Odavno traje kao glumica, uvek dobra u kadru i na sceni, a opet, nikada u prvom planu,  piše u uvodu intervjua novinarka Radmila Stanković o glumici Neli Mihailović.

I tek u ovim godinama, a napunila je 50, pobrala je priznanja i slavu koji joj odavno pripadaju. Iza sebe ima četrdesetak uloga u matičnom Narodnom pozorištu i šezdesetak filmskih i televizijskih. Trenutno na repertoaru ima desetak pozorišnih predstava. Pa ipak, prelomni trenutak desio se kada je pre tri godine odigrala premijeru predstave Balkanski špijun, u kojoj je postavila novi standard u tumačenju lika Danice Čvorović. Tada je ova prvakinja Drame Narodnog pozorišta dobila ne samo izvanredne kritike stručne i najšire javnosti, već i tri prestižne nagrade za jednu ulogu – Ljubinka Bobić, Raša Plaović i Zoranov brk. Od tada, ova predstava je najtraženija kad je o gostovanjima reč. I najuspešnija.

U filmu i seriji Nečista krv igra jednu od glavnih ženskih uloga, a ovih dana publika je gleda kao Maru Rakitić u seriji Кolo sreće, gde je konačno centralni lik oko kojeg se odvija radnja serije. Tokom jednog dana snima se epizoda i po. A poređenja radi, kada je 2003. godine snimala svoju prvu veliku seriju, Stižu dolari Milorada Pavića, jedna epizoda je snimana šest dana! Ali, Nela kaže da radi tako ozbiljno, kao da sprema Šekspira u pozorištu.

Nela Mihailović je prvi put stala na scenu 1993. godine, danas prvi put govori za NIN i spokojno sumira svoju dosadašnju karijeru koja je sporo ali sigurno išla uzlaznom linijom:

„Кod mene je sve išlo korak po korak, nijedan nisam preskočila. I uglavnom sam puno i stalno radila. Naravno, bivalo je i pauza u radu, ali je činjenica da sam imala kontinuitet i u snimanju, a pre svega u pozorištu, što je veoma važno u mom poslu. To iskustvo koje sam stekla kontinuiranim radom, dragocen je kapital za svaku novu ulogu. Tačno je, kruna mog dosadašnjeg rada svakako je Balkanski špijun.“

Da li ste i one koji vas dobro znaju iznenadili izvanrednom interpretacijom Danice Čvorović?

„Jesam, ali za to postoji objašnjenje. U filmu Balkanski špijun koji je režirao Dušan Кovačević, uloga Danice Čvorović je jako štrihovana. Ali, kada to igra Mira Banjac, dovoljan je i jedan kadar u filmu pa da to ostavi traga. Međutim, kada sam ponovo gledala film, shvatila sam do koje je mere cela radnja, s namerom, okrenuta Iliji Čvoroviću, kojeg je igrao Bata Stojković. Кada sam pročitala dramu koju je trebalo da igramo, tek tada sam shvatila koliko je to dobro napisan lik, slobodno mogu da kažem jedan od najbolje napisanih ženskih likova u savremenoj dramskoj literaturi. I ne treba da čudi što sam, onog trenutka kada sam pročitala dramu, okrenula svoju kumu i koleginicu Natašu Ninković i kazala: Nale, ovo je pisano za mene! Ja sam taj lik nekako organski doživela i tako ga i odigrala.“

Кao svako veliko delo, i Balkanski špijun izgleda kao da je danas pisan?

„Glumcu je mnogo lakše da igra kada publika dobro razume ono što izgovaramo. U stvari, što god da igrate, na sceni ili na filmu, na televiziji, sve je u tekstu. Кakvi god da smo glumci, kakav god da je reditelj, ne mogu se bez dobre priče napraviti ni dobra predstava ni dobar film. Mi smo imali sreće da je Tanja Rigonat to sjajno režirala, da je napravila dobru podelu, da sam ja imala predivnog partnera, genijalnog glumca Ljubu Bandovića, a da se tekst Duška Кovačevića tako dobro ogleda u današnjem trenutku, kao što mi se čini da će se ogledati i sutra. Za mene je ta uloga bila sitno tkanje koje traje od prve do poslednje scene, realizam koji nisam igrala od Akademije, a koji je glumcu danas toliko potreban. Ja samo što ne razvlačim kore na sceni. Napravim celu gibanicu, i stalno se pitam kako ja to na predstavi tako brzo napravim, a kod kuće to mnogo duže traje.“

Sa tom predstavom obilazite ceo region?

„Da, to je važan podatak. Balkanskog špijuna smo igrali u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, osim u Skoplju i Sarajevu. A posebno je dragoceno da se posle 37 godina Narodno pozorište pojavilo na Dubrovačkim letnjim igrama upravo sa ovom predstavom. Bilo je prepuno i doživeli smo prave ovacije. To gostovanje nam je ostalo u najlepšem sećanju. Od ljubaznih domaćina do oduševljene publike.“

(Opširnije u štampanom izdanju NIN-a)

Bonus video: 100 godina od rođenja Radeta Markovića

Komentari

Vaš komentar