"Ne smeta mi što sam žena iz senke": Marinela Koželj o izložbi "50 lakih komada", umetnosti i Raši Todosijeviću

Izložba istoričarke umetnosti Marinele Koželj “50 lakih komada” u Malom likovnom salonu u Novom Sadu verovatno je mnogima bila iznenađenje. Naime, Marinela (Beograd, 1947) je prvenstveno poznata u svetu umetnosti kao životna saputnica čuvenog umetnika Raše Todosijevića, njegova desna ruka i najveća podrška. Međutim, i ona stvara, i to vrlo različite stvari, a jedna od njih su izloženi vezeni radovi rađeni u kvilt tehnici na novosadskoj izložbi.

- Izložba je organizovana zahvaljujući mom prijatelju sa Fejsbuka, kojeg zapravo ni ne poznajem. Njemu se svidelo ono što postavljam na mreži, pa je pitao Maju Erdeljanin, kustoskinju Malog likovnog salona, ako može nešto da se organizuje, i ona je to odmah prihvatila. Pronađen je termin u martu, što je meni bilo odlično, jer se moji radovi tematski lepo poklapaju sa prolećem i letom. Oni nemaju nikakvu teorijsku podlogu, oni su samo “joy of life” - kaže Marinela Koželj u razgovoru za “Novu”, dok sedimo i pričamo, u društvu njenog supruga.

Uvek sam bila kontra od Raše

I zaista, Marinelini radovi su veseli, puni boja i ulivaju životni optimizam.

- Sve što sam pravila uvek je bilo veselo i živih boja. Za razliku od Raše, uvek sam bila kontra. Moja duša je sasvim drugačija i volim neke druge stvari. Kod mene su prisutni neki primeri iz istorije umetnosti. Kada sam bila mlada, tokom sedamdesetih godina, smatrala sam da su barok, klasika bezveze. Bila je opšta težnja za novom vrstom umetnosti, ne samo kod nas, to se osećalo svuda. Ali danas mi se sve sviđa, sad mi je sve fenomenalno. Naše školovanje na istoriji umetnosti u ono vreme je bilo suženo, nije bilo knjiga, interneta, i tada se mnogo insistiralo na nacionalnoj umetnosti, a mene to nije interesovalo. A čak i to je bilo jako površno. Međutim, zahvaljujući internetu, mnogo sam novog naučila i saznala - otkriva naša sagovornica.

Prvih nekoliko godina bavljenja primenjenom umetnošću Marinela se fokusirala na slikanje na svili, da bi početkom ovog veka počela da primenjuje razne tekstilne tehnike. Zanimao ju je dizajn tepiha, nakita i slikarstvo, digitalni print. Izložba u Novom Sadu je sastavljena od radova u kvilt tehnici.

- Što bi rekao moj kolega, jedan ugledni umetnik: “Oni tvoji jorgančići.” To je tekstil sastavljen iz pačvorka, ali rađen u vezu, sa različitim kombinacijama. Volim da kombinujem sve moguće materijale. Nekada je bila muka naći materijale, a danas toga ima mnogo, tako da svašta može da se pomeša. Nikada nije dosta, kombinacije su beskrajne. Kada sam se bavila slikanjem na svili, tu je bilo materijalnih i tehničkih problema, jer su morale da se uvoze boje i sama svila. Kod nas nije bilo toga da se kupi - priseća se umetnica.

Zanimljivi su, između ostalog, i Marinelini originalni mali vezeni radovi, slični epoletama, koje je radila pre nekoliko godina i nazvala ih “Medalje za život”.

- To sam htela mojim drugovima iz gimnazije da podelim, da imaju neku uspomenu od mene, pošto se stalno sastajemo. Jednog leta sam im to dala, dopalo mi se, pa sam pravila još… Ali toga ima po svetu, nije to ništa novo - skromno dodaje.

Marinela je najpoznatija u javnosti kao životna saputnica Raše Todosijevića.

- To mi je prvo zvanje - smeje se naša domaćica.

Ali, znana je i kao model koji je učestvovao u njegovim performansima još tokom sedamdesetih u slavnim danima SKC-a... Prihvatila je da u životu prvenstveno ostane podrška umetniku i da bude u njegovoj senci na neki način.

- Nije mi nikada to smetalo. Od prvog dana kada je Raša počeo da se bavi umetnošću, ja sam bila svesna toga. Tada se nisam ni bavila umetnošću, radila sam u knjižari u SKC-u, koja je prodavala inostranu literaturu, i to je u početku bio sjajan posao. Kasnije sam se bacila na primenjenu umetnost i pošla nekim novim putem. Ali Raša je ipak glavni umetnik u našoj kući. Bilo bi smešno da se i ja bavim konceptualom, meni to ne leži. Mnogi umetnici tako greše, jer žele da budu 100 odsto avangardni i onda rade neuspele stvari, a bilo bi bolje da su pratili sebe.

Marinela i Raša su zajedno više od 50 godina, i mnogima su simbol vezanosti i vernosti.

- Upoznali smo se još pre vremena SKC-a, kada su Zoran i Jasna Tijardović, naši zajednički prijatelji, organizovali u svom stanu doček Nove godine 1970. Pre toga smo se možda videli u prolazu, ali nismo imali kontakt, nismo razgovarali…

U, ovo ti je dobro

Na Jutjubu može da se pronađe jedan od mnogobrojnih crno-belih video-radova Raše Todosijevića “Was ist Kunst, Marinela Koželj?”, u kojem je naša sagovornica učestvovala kao model.

- Ja sam to shvatila ozbiljno, kao glumica, odigrala sam tu ulogu i to je to.

Po mnogima, vreme konceptualne umetnosti i performansa u SKC-u tokom sedamdesetih, kada su dominirali Marina Abramović, Era Milivojević, Raša Todosijević, Neša Paripović i drugi, najbolji je period za našu umetnost. S tim se slaže i Marinela.

- Danas je teško izdvojiti neke nove markantne ličnosti iz sveta umetnosti. I tada se osećalo da je to nešto važno. Sećam se da je zajednička izložba “Drangularijum” 1971. (na kojoj je učestvovao Raša sa svojim radom u kojem je model takođe bila Marinela, prim, aut.) bila prekretnica i bilo je jasno da posle više ništa neće biti kao što je bilo.

Skijanje na Tašmajdanu

Tokom intervjua sedimo u pravom umetničkom i prijatnom stanu u Resavskoj ulici, prekoputa Tašmajdanskog parka, gde je mala Marinela živela i odrastala sa svojim roditeljima…

- Tašmajdan je tada bio jedan ružan mali park, tako da smo se igrali u dvorištu naše zgrade. Ali ima jedna zanimljiva stvar. Moja mama je učila da skija tu na tašmajdanskoj padini, pored Crkve Svetog Marka. Pošto su tada bili veliki snegovi, mama se spremala da ide na skijanje. I onda kasno noću, kada nije bilo nikoga, tata i mama su tu odlazili i skijali se. Zanimljivo, zar ne? - pita nas sa osmehom Marinela.

Ona je velika Rašina podrška tokom čitave njegove karijere, a neki kažu za nju da je “žena zmaj”. Ali zanimljivo je znati kakva je podrška Raša svojoj životnoj saputnici u njenoj umetnosti?

- On bi uvek nešto veliko da se pravi, iako u ovom stanu nemamo uslove, ali uglavnom mu se sviđa ono što radim. Nekad mi kaže nešto, pa posle promeni mišljenje: “U, ovo ti je dobro”. Ali podržava me - kaže nam za kraj razgovora Marinela Koželj, žena iz senke uvek diskretnog i “stajliš” izgleda, ali i umetnica čije radove možete videti u Novom Sadu do petka.

Bonus video: Rimski period: Slikarstvo Mire Brtke