Najstariji aktivni bioskop DKC proslavlja 60. rođendan: Istaknuti reditelji predstavljaju - nesnimljene filmove

Najpre će se istaknutim autorima koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kinematografiju protekle decenije dodeliti počasna bioskopska sedišta. Ovim gestom, koji planiraju da uvedu kao praksu, odaju počast i zahvalnost rediteljima među kojima su Đorđe Kadijević, Zdravko Šotra, Boro Drašković, Miša Radivojević, Želimir Žilnik, Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković, Slobodan Šijan, Rajko Grlić, Emir Kusturica i Darko Bajić. Ova sedišta će od sada biti obeležena njihovim imenima kako bi uvek imali rezervisano mesto u kultnom bioskopu. Posebno mesto biće dodeljeno i dugogodišnjoj glavnoj urednici programa, Vesni Danilović.- Dakle, bolje je u bioskopu, mesta nisu numerisana ali će neka od ove godine biti rezervisana za reditelje koji su ostavili traga - poručuju iz DKC.

Ako je dovoljno dugo u poslu, svaki filmski reditelj ima bar jedan omiljeni projekat na kojem je radio godinama, a koji nikada nije snimio. Inspirisan odeljkom iz knjige Rajka Grlića "Neispričane priče", Stefan Arsenijević, reditelj, filmski urednik DKC u prethodnom periodu i jedan od glavnih autora koncepcije programa godišnjice, pokreće zajedno sa Kulturnim centrom Beograda festival "za koji veruje da ne postoji nigde u svetu" - prvi međunarodni Festival nesnimljenog filma.- Biće to jedna potpuno drugačija prilika da upoznate neke od najznačajnijih filmskih autora. Poput nekakve bioskopske poetske pravde, ovi filmovi koji su na to dugo i beznadežno čekali, konačno će imati priliku da se sretnu sa publikom - najavljuju organizatori.

Festival nesnimljenog filma otvara 19. oktobra reditelj Rajko Grlić (čija je knjiga i bila inspiracija za pokretanje Festivala) zajedno sa piscem, novinarom i scenaristom Antom Tomićem i glumcima Goranom Bogdanom i Ivanom Roščić. Biće predstavljen scenario rađen po Tomićevom bestseler-romanu "Čudo u Poskokovoj Dragi". Ako spadate u mnogobrojne ljubitelje ovog romana (koji je i u Srbiji imao više izdanja), nikako ne propustite ovaj događaj, jer su kraj romana, kao i brojne dramske linije potpuno promenjene, a i dalje urnebesne.Drugog dana festivala, u petak 20. oktobra, Goran Marković predstaviće scenario za nesnimljeni film "Doktor D" koji govori o fiktivnom ratnom zločincu koji preuzima lažni identitet nadrilekara. Iako film nikada nije snimljen, nedavno je pretočen u roman. Samo na Festivalu, publika će moći da čuje originalni scenario u izvođenju Tihomira Stanića, Sergeja Trifunovića i Katarine Marković.

Trećeg dana festivala, u subotu 21. oktobra, Srđan Karanović će predstaviti projekat na kojem je radio više od 30 godina: "Tramontanu", neočekivanu ljubavnu priču sa elementima bajke koja se proteže kroz više decenija i više generacija. U razgovoru će pored Stefana Arsenijevića, učestvovati i producent Majk Dauni.U nedelju, 22. oktobra, program jubileja završava se filmskim maratonom pod nazivom "Non-stop bioskop" kao omaž programu koji je osmislila prva filmska urednica DKC-a, Marija Marinčić Majdak. Od jedanaest do jedanaest sati (11–23) prikazivaće aktuelne, evropske filmove po popularnoj ceni od 200 dinara. Prva dva termina u nedelju od 11 i 13 sati rezervisana su za crtane filmove kao što je bila praksa šezdesetih, dok u terminu od 15 sati pružaju još jednu priliku da u bioskopu pogledate višestruko nagrađivan film „Leto kada sam naučila da letim”. Kao ekskluzivna poslastica, pre projekcija koje počinju od 15/17/19/21 i 23 sata biće prikazivani filmski žurnali iz oktobra i novembra 1963. godine ljubaznošću Filmskih novosti.

U Filmskoj galeriji dočekaće vas hronologija najznačajnijih datuma iz rada Dvorane Kulturnog centra Beograda.Dvorana Kulturnog centra Beograda najstariji je aktivni bioskop u Beogradu. Otvoren je 19. oktobra 1963. godine projekcijama animiranog filma "Solista" Nikole Majdaka, pobedničkim filmom na međunarodnom festivalu vazduhoplovnih filmova u Dovilu, "Drugovi" i dugometražnim igranim filmom „Radopolje‟ Stoleta Jankovića, jednog od laureata Festivala u Puli. U tadašnjoj štampi prepoznat je kao „specijalizovana bioskopska dvorana namenjena prvenstveno projekcijama kratkometražnih i dokumentarnih filmova” (Borba i Politika).Bonus video: O Međunarodnom festivalu filmske režije LIFFE