1
Pusen je bio hedonista? Kakvo iznenađenje. Zbog decenije koju je proveo u Rimu pirujući, ova izložba ga predstavlja kao Karavađovog razvratnog rođaka.
Nikola Pusen bio je francuski barokni slikar (1595-1665).Ovaj umetnik iz 17. veka proveo je veći deo života u Rimu. ali on je ponekad toliko misteriozan da se čini da nikada nećemo biti dovoljno odrasli da ga razumemo u potpunosti, piše „Gardijan“. Istoričar umetnosti i ruski špijun Entoni Blant je pronašao nešto izvorno u posedovanju tajnog znanja o Pusenovom kodu. Posedovao ga je i pisac snob Entoni Puel čiji roman deli ime sa Pusenovom slikom: “Ples uz muziku vremena”.
Sada je misterija razbijena i sve je široko otvoreno. Nacionalna Galerija u Londonu razbila je najkomplikovaniji elitistički umetnički kod. Ova nova izložba oslobađa Pusena kao čoveka, strasnog i vezanog za antičku istoriju. Ovo je postignuto fokusom na njegovih prvih deset godina života u Rimu kada je uživao u raznim zadovoljstvima.
.
1620. došao je iz Normandije među ambiciozne slikare, seksualne radnice, modele I karidinale koji su bili ljubitelji umetnosti.
Posetioci će videti i osetiti uzbuđenje čim uđu na izložbu – večni grad je bio koktel sirove senzualnosti i ostataka klasike. Karavađove slike iz mladosti nisu sačuvane, ali Pusenove jesu, i prema onome što prikazuje mogao bi se nazvati Karavađovim razularenim rođakom.
Tu su Bahus i Arijadna iz 1625, iz muzeja Prado prikazuju njegovo oduševljenje kada je bio nov u Rimu. Među pijanom gomilom na slici je i žena koja otkriva svoje grudi, gde slikar koristi činjenicu da je u Rimu slikanje nagih modela bilo normalno. Do tada nije išao dalje od grudi. Ali kada je reč o “Carstvu flore” tu su već nagi ljudi koji se odmaraju u bašti. Dok fontana baca kristalne kapi vode, naziru se muška, ženska i dvopolna tela. Pusen očigledno doživljava pagansko, grčko vreme pre hrišćanstva kao izgubljenu Arkadiju punu amoralnih oduševljenja. Pre nego je nastala svest o grehu, bogovi i ljudi su uživali u vinu, plesu,i imali odnose bez razloga i pravila. Na njegovim slikama su čak i homoseksualni zagrljaji.
Poslednja slika na izložbi: “Ples na zvuke vremena” donosi motiv smrtnosti. Na njoj su četiri osobe koje plešu u krugu, što je simbol konačnosti, i to plešu na muziku koju svira Stari otac Vreme. Ako pažljivo pogledate na slici ćete naći i grobnicu. Nakon svih radosnih uživanja u rimskoj telesnosti, Pusen je postao istoričar hrišćanske vere i slikar koji slika grobnice i smrt. Možda je jednostavno ostario. Možda se probudio jednog jutra u svom ateljeu i osetio stid. Kako god, on je stvorio neke od umetnički najluksuznijih orgija, što ova izložba i dokazuje.
Bonus video: Zašto je važno da čitamo