Alarm na tržištu energije: Aktivirane najveće naftne rezerve u istoriji

Ova odluka dolazi u trenutku velike energetske krize izazvane ratom sa Iranom. Teheran je praktično blokirao Hormuški moreuz, ključnu pomorsku rutu kroz koju prolazi oko petine svetskog izvoza nafte, što je dovelo do naglog rasta cena energenata. Trenutno se američka nafta WTI prodaje za oko 86 dolara po barelu, dok je Brent oko 90,5 dolara.

Planirano je da se oslobađanje rezervi sprovodi tempom koji odgovara situaciji u svakoj zemlji članici. Ovo je znatno veća intervencija od prethodne najveće akcije IEA, kada je 2022. godine, posle ruske invazije na Ukrajinu, na tržište pušteno 182,7 miliona barela nafte.

Stručnjaci upozoravaju da je globalno tržište pogođeno dvostrukim šokom. Prvi je trgovinski, jer je pomorski transport nafte poremećen i usporen zbog krize u Persijskom zalivu. Drugi je šok u snabdevanju, jer su pojedini proizvođači smanjili proizvodnju energije. Posledice ovih poremećaja nisu jednake za sve države – najteže ih osećaju zemlje koje su snažno zavisne od uvoza energenata.

Direktor IEA Fatih Birol istakao je da zemlje članice raspolažu sa više od 1,2 milijarde barela državnih strateških rezervi, uz dodatnih 600 miliona barela industrijskih zaliha koje se drže po nalogu vlada. On je naglasio i da se o stabilizaciji tržišta konsultuje sa velikim proizvođačima poput Saudijske Arabije, Brazila, Indije, Azerbejdžana i Singapura, što pokazuje da se globalno energetsko tržište više ne može stabilizovati bez saradnje velikih ekonomija poput Indije ili Kine.

Prema pisanju Financial Timesa, inicijativa za oslobađanje rezervi došla je iz Sjedinjenih Država. Vašington je čak ublažio deo sankcija na rusku naftu kako bi omogućio njen uvoz u Indiju. Na pad cena nafte dodatno je uticala izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je rekao da je „rat u Persijskom zalivu skoro završen“.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je puštanje rezervi samo privremena mera. Nakon što države potroše deo zaliha, moraće ponovo da ih dopune kako bi sačuvale energetsku bezbednost, što može ponovo povećati potražnju i cenu nafte.

Situaciju dodatno komplikuje stav OPEC-a, koji je početkom marta ocenio da je snabdevanje stabilno i čak odlučio da smanji dodatnu ponudu na tržištu. Međutim, nakon iranske blokade Ormuskog moreuza i rasta napetosti u regionu, očekuje se nova reakcija kartela. Sledeći zvanični sastanak OPEC-a zakazan je za 5. april, ali postoji mogućnost da članice ranije objave novu odluku zbog eskalacije krize.