0
Planovi Fondacije koja predvodi projekat EPK na papiru deluju ambiciozno i raznovrsno, preplićući sve kulturološke vrednosti koje jedan multikulturalni grad treba da neguje. Novi Sad je za projekat "Evropska prestonica kulture 2021" okvirno dobio budžet od 30 miliona evra, od kojih je polovina novca predviđena iz budžeta grada, a ostatak iz EU fondova.
Dobijanjem titule Evrpske prestonice kulture za 2022. godinu, Novi Sad je dobio šansu da trajno izađe iz okvira simpatične varoši u kojoj kultura zaživi par puta godišnje, za vreme Sterijinog pozorja i Egzita. Planovi Fondacije koja predvodi projekat EPK na papiru deluju ambiciozno i raznovrsno, preplićući sve kulturološke vrednosti koje jedan multikulturalni grad treba da neguje. Međutim, već sama odluka da se ceremonija otvaranja organizuje “Dočekom” na pravoslavnu Novu godinu, 13. januara, otvorila je sumnju da li je Novi Sad zaista voljan da se odmakne od izanđale paradigme “Srpske Atine” i ponovo zasluži pridev “evropski”.
Novi Sad je za projekat „Evropska prestonica kulture 2021“ okvirno dobio budžet od 30 miliona evra, od kojih je polovina novca predviđena iz budžeta grada, a ostatak iz EU fondova. Programski koncept projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” nosi naziv „Za nove mostove“ i podeljen je u četiri celine “simbolično nazvane po postojećim novosadskim mostovima, odnosno prema vrednostima koje grad želi da razvije u kontekstu evrointegracija i uverenjima koje neguje i nastoji da podeli sa svim Evropljanima: Sloboda, Duga, Nada i Ljubav” (s tim, što poslednja dva naziva mostova ne postoje u Novom Sadu).
#related-news_1
Prvi most u projektu EPK “Novi most” ima za temu “Nasleđe i gostoprimstvo” i predstavlja skup kreativnih, umetničkih i edukativnih projekata koji povezuju Novi Sad i Evropu “u formi istraživanja, radionica, prezentacija, filmskih, muzičkih i drugih medijskih projekata i dešavanja, debata, izložbi i gastronomskih događaja”. Plan Fondacije je da se preko ovog “mosta”, čiji budžet iznosi skoro 6 miliona evra, realizuje saradnju sa “istaknutim evropskim stvaraocima i partnerima u Beču, Budimpešti, Peruđi, Dortmundu i drugim evropskim gradovima. Kroz razmenu s Galerijom Matice srpske svoje programe predstaviće Muzej istorije umetnosti u Beču, Muzej Podunavskih Švaba u Ulmu i Muzej Vojvodine, a sličan niz razmena biće ostvaren s institucijama u Puli, Peruđi, Lincu i Sentandreji, kao i drugim evropskim centrima.
“Most Duga”, za koji je izdvojeno oko 5 miliona evra fokusiran je na aktuelnu migrantsku krizu i dijalog pomirenja. Ideja je da se tokom godine kulture u Kapeli mira u Sremskim Karlovcima i drugim lokacijama održe brojne tribine na temu mira i evropskog identiteta, uz predlog usvajanja zajedničkog dokumenta o budućoj “evropskoj kulturnoj politici”. Jedan od fokusa biće aktuelna migrantska kriza, rodna pitanja, problemi lokalne kreativne zajednice, modeli podrške manjinskim i marginalizovanim grupama … Pored izložbe slika “Seoba Srba” Paje Jovanovića, Sveti Nikola spasava brodolomnike Uroša Predića i Hercegovački zbeg istog autora, u ovoj programskoj celini planirani su i koncerti “čuvara muzičkih tradicija” Tamare Obrovac (Istra), Amire Medunjanin (Bosna i Hercegovina), Svetlane Spajić i Slobodane Trkulja (Srbija) …
“Most Slobode” biće posvećen urbanoj kulturi, savremenoj umetnosti i modernim tehnologijama. Noseći projekat u ovoj celini će biti Festival slobode i Fabrika umetnosti 360, odnosno niz izložbi afirmisanih i neafirmisanih umetnika iz Evrope, koncerata pop-rok muzike, eksperimentalne i elektronske muzike, promocija knjiga pisaca, filozofa … Planirano je i otvaranje tri centra koji će organizovati niz aktivnosi: Centar za dizajn, Istraživački centar istraživanja novih tehnologija i „pametnih materijala” i Edukativni centar za obuku u oblasti menadžmenta u modi i kulturi, marketinga … Za ovaj segment EPK, planiran je trošak od 4.412.489 evra.
Četvrti segment projekta EPK, “Most nada” je delimično već realizovan, s obzirom na to da se bavio “izgradnjom infrastrukturnih i ljudskih kapaciteta”, odnosnom “Mobom”. Pored toga, predviđa i postavljanje monumentalnih “skulptura dobrodošlica” na pet prilaza Novom Sadu, za šta organizatori smatraju da je jedan je od najvećih umetničkih poduhvata ove kandidature.
Za završnicu, Fondacija EPK je izabrala “jedinstveni klizački događaj” koji će se održati na području Omladinskog kreativnog polisa i novosadskog keja. Publika će moći da iznajmi klizaljke i kliže se kroz umetnički kreiran tunel i stazom duogom 2.860 metara koji simbolično obeležavaju kilometarski tok Dunava kroz Evropu. Nakon prolaska kroz tunel posetioci će moći da vide peti, hologramski most preko Dunava koji bi “postao trajni simbol spajanja starog i novog, prošlosti i budućnosti, Novosađana i Evrope”.
Da Novi Sad, pored šanse, izgleda ima i volje da uz “Srpsku Atinu” (ponovo) postane i Újvidék i Nový Sad i Neusatz, potvrđuju i sami otganizatori koji su ceremniju zatvaranja, planirali “takođe na Novu godinu”, ali, kako sami navode,“ovog puta onu koja se slavi po gregorijanskom kalendaru”.
Bonus video: Zašto je izgradnja muzeja Đorđa Balaševića podelila Novi Sad
