Baba Jaga Foto:Painters / Alamy / Alamy / Profimedia

Baba Jaga, veštica iz slovenske mitologije, poznata po tome što živi u kući na kokošijim nogama i u pećnici peče ukradenu decu, zapravo je snažna feministička figura, zaključak je upravo objavljene knjige "Into the forest".

U bajkama starije žene obično imaju jednu od dve uloge: zle veštice ili zle maćehe, a ponekad i obe. Ključna figura iz slovenskog folklora, Baba Jaga svakako ispunjava kriterijume matore veštice – živi u kući koja hoda šumom na kokošijim nogama, a ponekad i leti okolo (blizu nivoa zemlje), a hrani se decom. Međutim, ona je daleko složeniji lik nego što taj sinopsis sugeriše. Lukava, pametna, korisna koliko i smetnja, ona bi zaista mogla biti najfeminističkiji lik u folkloru, piše BBC.

Legenda o Babi Jagi je toliko i danas zanimljiva da je upravo objavljena nova antologija kratkih priča „Into the Forest“ (izdanje Black Spot Books), koja sadrži 23 interpretacije ovog lika, koje su napisale vodeće horor spisateljice.

Priče se protežu kroz vekove, od Sare Tantlinger i njenog dela „Of Moonlight and Moss“ koja nudi evociranje klasičnih priča o Babi Jagi, preko priče „Vasilisa the Beautiful“, dok „Water Like Broken Glass“ Karine Biset postavlja Babu Jagu u pozadinu Drugog svetskog rata. U međuvremenu „Stork Bites“ od EV Knight, prenosi užasne aspekte mita kao spasonosnu priču za radoznalu decu.

Istorija Baba Jage

Baba Jaga se pojavljuje u mnogim slovenskim, a posebno ruskim narodnim pričama, a prvi pisani pomen njenog dolaska potiče iz 1755. godine, kada je Mihail Lomonosov pomenuo u ruskoj gramatici, praveći tabelu poređenja između rimskih i ruskih, odnosno slovenskih božanstava, gde za Baba Jagu, kao slovensko božanstvo nije našao ekvivalent među rimskim. Pre toga, pojavljivala se u duboreznoj umetnosti od 17. veka, a zatim redovno u knjigama ruskih bajki i folklora. U najranijim interpretacijama je predstavljana kao slovenska paganska božica.

Baba Jaga Foto:Fine Art Images / Heritage Images / Profimedia

Mihail Čulkov je Baba Jagu pomenuo u svom rečniku ruskih praznoverja iz 1782. Mitolog i pisac Aleksandar Afanasjev, koji je sakupio jednu od najvećih zbirki ruskih priča je Babu Jagu predstavio kao personifikacuju olujnog oblaka, dok je za Evela Gasparinija to bila mesečeva veštica. Vilkinson je Babu Jagu uporedio s Besmrtnim Košćejem, kao jedinog pravog i instinskog suparnika Baba Jagi. U severoistočnom Sibiru lovci su gradili labaze ili čamje, drvene kućice na visokim drvenim stubovima, koje su koristili za odlaganje hrane, alata i drugih potrepština.

Arkadij Zelenin je razradio tezu da je Zlatna baba bila božnastvo severnosibirskih naroda, koji su se opirali pokrštavanju, da bi se kasnije legenda o Zlatnoj babi proširila na slovensku folklornu tradiciju. Najpoznatiji prikaz Baba Jagine kolibe u literaturi je dao Aleksandar Puškin u svojoj epskoj bajci „Ruslan i Ljudmila“ (1820). Baba Jagina koliba nema ni prozore, ni vrata, a kuća se kreće sama.

Ako ste ljubitelj filma, možda ćete prepoznati ime iz Džona Vika sa Kianuom Rivsom u glavnoj ulozi, u kojima istoimenog antiheroja njegovi neprijatelji zovu Baba Jaga, dajući mu misteriozni čar gotovo mitskog bauka. Legenda japanske animacije Hajao Mijazaki koristio je Baba Jagu u svom nagrađivanom filmu „Spirited Away“ iz 2001. Baba Jaga će se uskoro pojaviti i na malom ekranu; Nil Gejman ju je koristio u svojim stripovima „Sandman“ za DC, čija je adaptacija nedavno dobila potvrdu za drugu sezonu na Netflixu.

Foto:Supplied by LMK / ipa-agency.net / IPA / Profimedia

Gejman je takođe koristio Baba Jagu u strip seriji „The Books of Magic“, a način na koji je postavio lik naglašava njenu moralnu dvosmislenost: tamo gde je bila od pomoći u „Sandmanu“, ona je više loš lik u „Books of Magic“.

Gejmen je za BBC Culture rekao da je prvi put sreo Babu Jagu sa šest ili sedam godina kada je pročitao dečiju fantaziju „The Dragon’s Sister and Timothy Travels“, britanske spisateljice Margaret Stori, u kojoj se ona pojavila.

– Osećao sam da je ona najinteresantnija od svih veštica, i osećao sam se tako još više kada sam pročitao neke od ruskih priča u kojima se ona pojavljuje. Izgleda da Baba Jaga ima svoj život van priče, što ima tako malo likova iz bajke – kaže Gejmen.

„Into the Forest“ uređuje Lindi Rian, književnica i redovni profesor na Univerzitetu u Nju Džerziju, koja je takođe osnivač izdavačke kuće „Into the forest“ Black Spot Books, male štamparije posvećene piscima horora. Pa kako je Amerikanka postala fasciniran ovim slovenskim mitom?

– Moja ruska maćeha je emigrirala u Sjedinjene Države ubrzo nakon pada Sovjetskog Saveza i zajedno sa mojom polusestrom donela je jelo boršč, lutke matrjoške i Babu Jagu. Dok je većina devojčica mojih godina odrastala sa lepim princezama Diznijevog sveta, ja sam više volela priče braće Grim, Šarla Peroa i Hansa Kristijana Andersena – i, naravno, u knjigama slovenskih bajki i folklora koji govore o Babi Jagi – kazala je Rian.

U stvari, poreklo Babe Jage moglo bi da seže mnogo dalje od 17. veka – postoji škola učenja koja kaže da je ona slovenski analog grčkog božanstva Persefone, boginje proleća i prirode. Ona je svakako povezana sa šumom i šumama, i divljinom prirode.

– Baba Jaga postoji u mnogim kulturama i mnogim pričama, i simbolizuje nepredvidivu i neukrotivu prirodu ženskog duha, Majke Zemlje i odnos žene prema divljini – ističe Rajan.

Ono što Babu Jagu izdiže iznad uobičajenih dvodimenzionalnih veštica iz folklora jeste njena dvojnost, ponekad skoro heroina, ponekad kao negativni junak, i njena bogata, zemaljska evokacija žensvenosti.

Baba Jaga Foto:Wikipedia/Ivan Bilibin

– Baba Jaga i dalje ostaje jedna od najdvosmislenijih, najlukavijih i najpametnijih žena u folkloru. Ona izaziva strah i poštovanje, a istovremeno strahopoštovanje i želju. Divim se njenoj nemarnosti i njenoj nezavisnosti, čak i njenoj okrutnosti, a u svetu u kojem su žene tako često svedene na maglovite zamagljene nedoslednosti, ona je figura koja nas podseća da smo svirepi i neukrotivi i da takve slobode često imaju cenu – naglašava Lindi Rian.

U stvari, ona je, kako dodaje, nešto poput protofeminističke ikone.

– Apsolutno jeste – kaže Ji Izi Ju, jedna od autorki koja je doprinela priči za “Into the Forest”. Jedan od razloga zbog kojeg ona zaslužuje takav opis je taj što potpuno menja stereotip o majci.

– Ona je moćna uprkos tome što nije privlačna u konvencionalnom smislu. Živi po svojim magičnim uslovima, a ne po svetskim pravilima. Čak je i njen dom sa pilećim nogama, čini na neki način povezanu za kuću, ali ne i bukvalno vezanu. Na ovaj način, može se reći da je Baba Jaga rani Ciganin čergar – ističe Izi.

Pravi odmetnik

Izi upoređuje Babu Jagu sa likovima prevaranata iz mnogih mitologija, kao što su nordijski bog nestašluka Loki ili Kojot iz folklora Indijanaca.

– Dok Baba Jaga često igra zlikovca, ona će verovatno ponuditi i pomoć. Na primer, u priči o Vasilisi ona pomaže da se Vasilisa oslobodi iz kandži svoje zle maćehe. Dok je sa Babom opasno imati posla, poput mnogih onih koji deluju na mračnoj strani zakona u savremenim filmovima, ona takođe može da se dokaže kao neprocenjiva u opasnim okolnostima – ističe i dodaje:

Baba Jaga Foto:ALAIN JOCARD / AFP / Profimedia

– Na ovaj način, Baba Jaga komplikuje pasivnu žensku negovateljsku ulogu sa idejom “uradiću šta god hoću”, protivzakonitom moći koju obično vidite samo u vezi sa muškarcima. Mogli bismo reći da Baba Jaga prelazi od zle veštice, preko vilinske kume, da bi postala daleko nepredvidljivija i moćnija od bilo koje od njih!

Izi je rođena i odrasla u severnoj Kini, a pošto je veliki deo ruske književnosti preveden na kineski, Baba Jaga je prešla granicu i ušla u kinesku psihu i kulturu.

– Moje prvo upoznavanje sa Baba Jagom bio je kineski crtani film koji sam videla kada sam bila veoma mala. Sećam se ovog crtanog filma jer sam rekla svojoj baki da Baba Jaga izgleda baš kao moj ujak. Ovo ju je nasmejalo. Ujak se nije smejao – kaže Izi.

Mit o šumskoj veštici je popularan širom istočne Azije, uglavnom zato što su, ističe, planine povezane sa velikom duhovnom moći i sa pustinjskim figurama koje odlučuju da žive po sopstvenim uslovima – slično kao Baba Jaga “koja je svoja žena”.

Baba Jaga Foto:Album – Fine Art Images / Album / Profimedia

– Ona dodaje da u Japanu postoji lik po imenu Jamamba koji je neverovatno sličan Baba Jagi – i ona se često prikazuje kao da ima odbojne fizičke osobine i da “voli” decu. Takođe je moralno dvosmislena, naizmenično opisana kao čudovišni kanibal ili simbol promene i preobražaja, i čuvar heroja – priča Izi.

Za Lindi Rian, koncept horor antologije usredsređen na žene došao je pre ideje o knjizi sa temom Baba Jage… “ali velika šumska veštica je izvršila svoj uticaj”.

– Želela sam da u antologiji budu predstavljeni glasovi žena širom sveta koje se nisu plašile da ispričaju svoje priče, da se upuste u sopstvenu divljinu i zloću, i na taj način osećam se kao da mi je Baba Jaga došla kao muza za antologiju. Ono što je možda najviše iznenadilo je spremnost sa kojom su saradnice prihvatile zadatak Baba Jaginu moć koju znaju širom sveta. Ona je zaista univerzalan lik i bila sam zapanjena reakcijama žena širom sveta koje su ujedinile svoje glasove. sa njenim – kaže Rian.

Doprinos Ji Izi Ju u “Priči o jednoj kući” je veliki, ona istražuje jednu od jedinstvenih aspekata mita o Babi Jagi – njenu otrcanu kolibu koja hoda na pilećim nogama, pripovedajući o njenom stvaranju i izgradnji.

Baba Jaga Foto:Shutterstock

– Bila sam očarana kada sam pomislila na male pileće noge ove velike stare kuće. To me je direktno navelo da poželim da napišem nešto o kući. Takođe, upravo sam prevela “Knjigu senki” Ji Iuna – zbirku osamnaestovekovne kineske čudesne priče. Puna je duhova lisica, tibetanske crne magije sa crvenim šeširima i drugih aroma šamanizma, kao i priča o natprirodno inteligentnim ili moćnim životinjama i čudnim metamorfozama. Ovo je inspirisalo atmosferu koju sam želela da stvorim u priči o Baba Jagi – kaže Izi.

Da li legenda o Baba Jagi ima neke pouke za nas danas – Izi misli da da:

– Ona je šamanska varalica, kategorija koja prelazi granice, naš podsetnik da sloboda leži izvan granica društvenih normi, i da možemo naučiti toliko iz mraka, koliko i iz svetla. Na kraju krajeva, mislim da nas ona uči i podseća da smo i heroji i zlikovci, da kokoška može biti i kuća, i da možemo da prigrlimo i želje tela i tajne duha!

Baba Jaga Foto:Witold Skrypczak / Alamy / Profimedia

Lindi Rian se slaže i dobronamerno upozorova da oni koji bi odbacili moć Baba Jage, čineći to, odbacuju i slobodu bilo koje žene.

– Mislim da bi bilo najbolje da zapamtimo da se Baba Jaga možda krije u šumi, ali ona gleda i seća se i pamti sve!

Bonus video: Glumice čitaju odlomke iz knjige Milene Marković

Komentari

Svi komentari (0)