Nikada niste čuli za nju? Niste sami: Priča o prvoj pesnikinji u istoriji

- Iznenađeni ste što ne znate ko je ona? Niste sami. Kada ljudi pitaju ko je prvi umetnik, nikada ne pogode da je to neko iz Mesopotamije, i da je baš bila žena - kaže Sidni Babkok, kustos nedavno otvorene izložbe, piše "BBC".Enheduana je vekovima bila zaboravljena, sve do 1927. godine, kada je arheolog ser Lenard Vuli iskopao predmete sa isklesanim njenim imenom. Na sumerskom ono znači "Rajski ukras". Komponovala je 42 himne i napisala tri pesme koje, poput "Epa o Gilgamešu", naučnici smatraju važnim delom književnog nasleđa Mesopotamije.Zanimljivo je i da je Enheduana imala političku moć kao ćerka Sargona Velikog - čoveka kog pojedini istoričari smatraju osnivačem prve imperije na svetu. Konkretno, ona je igrala ključnu ulogu u povezivanju severnog mesopotamskog regiona Akada, gde je Sargon prvi došao na vlast, pre nego što je nastavio da zauzima sumerske gradove-države na jugu.Enheduana je pomogla u spajanju rituala povezanih sa sumerskom boginjom Inanom sa verovanjima akadske boginje Ištar, naglašavajući te veze u svojim pesmama, stvarajući tako zajednički sistem verovanja širom carstva. Svaka od himni koju je napisala za 42 hrama u južnoj polovini Mesopotamije, naglašavala je jedinstveni karakter boginje zaštitnice u tim gradovima, a prepisivane su u hramovima i stotinama godina nakon njene smrti.Njeni spisi na glinenim tablicama izloženi su na novoj izložbi, a u jednoj od njih - "The Exaltation of Inanna" ona opisuje svoj stvaralački proces."Rodila sam,O uzvišena gospo, ovu pesmu za tebe.Onu što sam ti u ponoć izustila,neka ti pevač ponovi u podne!"Na kraju himne, ona polaže pravo na svoje autorstvo navodeći: "Sastavljač ploče (je) Enheduana. Gospodaru, ono što je stvoreno ovde niko ranije nije stvorio."- Glas koji čujemo u himnama je glas nadarenog pesnika - piše analitičarka i prevodilac Enheduane Beti De Šong Meador u svojoj knjizi "Princeza, sveštenica, pesnikinja" iz 2009. godine i dodaje:- Ona iskreno opisuje svakodnevni život, brige i inherentnu prirodu božanstava i njihovih hramova. Ona naseljava čitav kosmos aktivnim, angažovanim, nekontrolisanim božanskim bićima.Pesme bi mogle da nagoveštavaju Enheduanino solidno razumevanje matematike - što možda i nije toliko iznenađujuće kada se setimo da istoričari prate poreklo matematike u Mesopotamiji, uporedo sa razvojem klinastog pisma i drugih ranih sistema pisanja. I pisanje i brojanje su se verovatno razvili iz nužde u aktivnoj poljoprivrednoj i tekstilnoj privredi Mesopotamije, gde su se sistemi preplitali dok su farmeri i trgovci brojali ono što je proizvedeno i beležili šta se prodaje i trguje.Izložba će, nada se Babkok, Enheduani doneti veću vidljivost. Na jednoj od tablica koju je pronašao Vuli 1927. Enheduana je prikazana u pratnji dve, jednostavno odevene žene, kako zajedno nose ritualne predmete ka stepenicama hrama. Prepoznatljiva je po njenoj marami za glavu i višeslojnom ogrtaču sa volanima. Enheduanino lice je prikazano u profilu, dok ona podiže pogled ka Inani, boginji ljubavi i rata.Antički feminizamDevedestak predmeta izloženih na izložbi ističu mnoge načine na koje su žene sve više učestvovale u različitim aspektima mesopotamskog društva. Mesopotamija trećeg milenijuma pre nove ere bila je manje patrijarhalno društvo, a žene su mogle da imaju svoj posed i nasleđuju ga, a takođe ostavljaju u amanet budućim pokolenjima. U tom periodu, Mesopotamija je počela ubrzano da se razvija i stvara jake trgovačke spone u regionu. Povećan broj poslova značio je potrebu za više radnika - od kojih su mnoge bile žene. Idući dalje od svojih tradicionalnih uloga kod kuće ili preuzimanja religioznih obaveza, ove žene su preuzele uloge u širokom spektru zanata, uključujući keramiku, tkanje, pečenje, stočarstvo, pivarstvo i zanatski rad. Jedna izložena slika prikazuje grupu žena na razboju, kako tkaju, sa jednom figurom u punom pokretu, dok njena kosa leti iza nje. Drugi prikazuje žene na onome što liči na grnčarski točak; a u trećem žene sede i večeraju sa muškarcima, očigledno kao jednake.Takođe se vide kako sviraju muzičke instrumente, u grupama ili same, kao što je prikazano na jednoj slici na kojoj žena drži flautu na usnama, sa neobičnom trakama namotanom oko njene kovrdžave kose. Svi ovi radovi prikazuju specifične stilove koje su favorizovale žene Mesopotamije.Poseban eksponat na ovoj izložbi je živopisna posmrtna kruna kraljice Puabi, koja je živela oko 150 godina pre Enheduane. Njen ukras za glavu napravljen je od zlatnog "lišća" i traka, kao i perlica od dragocenog kamena. Na vrhu je češljić ukrašen zvezdolikim cvetovima od zlata, kao i minđuše u obliku meseca. Ipak, o njoj vrlo malo znamo, sem imena, koje je pronađeno na cilindričnom pečatu na njenom telu.Pored smrtnih žena, ovi cilindrični pečati pokazuju promenljivu prirodu dva glavna ženska božanstva Inane i Ištar, čiji su različiti profili Enheduane pomogli da se spoje u jednu boginju. U svojim pesmama Enheduana prikazuje Inanu/Ištar kao moćnu boginju borbe i osvajanja, kao i ljubavi i obilja. Cilindrični pečati na izložbi ilustruju scene iz njene pesme. Tekst prikazuje razjarenu Inanu koja se bori protiv njenog neprijatelja, boga planina koji odbija da joj se pokloni. Vidimo kako boginja, naoružana nožem i sekirama, ubija boga.- Oštrila je obe ivice svog bodeža. Uzela je Ebihov vrat kao da kida travu. Zabila je oštricu u njegovo srce i vikala je kao grom… Ona slavi svoje osvajanje trijumfalno stavljajući nogu na palo kamenje... Ovo je prvi put da imate ilustracije za tekst, ikada - komentariše Babkok.Enheduana ostaje u istoriji umetnosti upisana zlatnim slovima kao prva pesnikinja, važna ličnost u drevnoj Mesopotamiji i neko ko se još tada zalagao za žene i začetke feminizma.Bonus video: Mrđan Bajić na otvaranju svoje izložbe

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mrdjanbajicizlozbagovoram-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4167103"]