Od žrtve silovanja do ikone: Priča o prvoj velikoj slikarki

Kultura 27. okt. 202009:15 > 12:36
Podeli:
Foto: EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

Pokazaću Vašem gospodstvu šta sve žena može, poručivala je još početkom 17. veka Artemizija Đentileski, najveća heroina u umetničkoj istoriji, slikarka koja je uspela da prebrodi pakao silovanja i sruši polne i seksualne predrasude. Ne samo zbog ovih reči, već prevashodno svog dela, Artemizija je kraljica osnaživanja žena, konstatuju britanski mediji nakon otvaranja velike izložbe posvećene opusu italijanske barokne slikarke u londonskoj Nacionalnoj galeriji.

Izložba, odložena pre nekoliko meseci zbog pandemije koronavirusa, otvorena je 3. oktobra i trajaće do 24. januara naredne godine. Ovo je prva postavka u Nacionalnoj galeriji, koja je posvećena isključivo jednoj umetnici. Izloženo je 29 slika Artemizije Đentileski (1593–1652), što je gotovo polovina njenog celokupnog opusa, a među njima su remek-dela „Judita i njene sluškinje“, „Autoportret kao alegorija slikarstva“, „Marija Magdalena u ekstazi“, „Judita ubija Holoferna“, „Autoportret kao lautistkinje“…

„Ona je jedina žena u Italiji, ikad, koja je razumela šta je slika“, podseća na reči Roberta Longija, italijanskog istoričara umetnosti, „Njujorker“ pišući o izložbi u Londonu.

„U ime bilo koje žene sumnja se sve dok njeno delo ne postane očito“, zapisala je slikarka u jednom pismu, datiranom na 1649. godinu. A njeno delo ovih dana u centru je pažnje. Britanski mediji kao da se utrkuju u hvalospevima, opisujući izloženi opus barokne slikarke, a ocena „5“ se podrazumeva.

„Sa ove fantastične izložbe izlazite sa dva pitanja. Najpre, postoji li hrabriji i bolji prikaz ljudske drame od ovoga u slikarstvu, a drugo – kako je moguće da se tek sad prvi put organizuje izložba Artemizije Đentileski. Možda nikada niste čuli za nju, ali nemoguće ju je zaboraviti nakon što vidite njena dela u Nacionalnoj galeriji“, konstatuje likovni kritičar BBC-ja Vil Gomperc, dok Alister Suk beleži u „Telegrafu“ da je „Artemizija najveća heroina u umetničkoj istoriji, a njeno delo ushićujuće“.

Sa izložbe u Nacionalnoj galeriji Foto: EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

„Artemizija je protofeministički idol, krajica osnaživanja žena. Ona je Bijonse umetničke istorije“, zaključuje Suk, dok kritičar „Tajmsa“ primećuje da printovi i reprodukcije posetioce nikako ne mogu da pripreme za svu “dramu koja će se ukazati pred njima kada slike pogledaju uživo“.

„Prva stvar koja vam pada na pamet kada vidite ovu izložbu jeste da je establišment očigledno bio slep i pun predrasuda“, beleži kritičarka „Ivning standarda“ Nensi Durant.

Italijanska barokna umetnica vekovima je bila zapostavljana. A reč je o ženi koja je uspela da se izdigne iz pakla, koji je preživela, i postane pionir u mnogo čemu. Uprkos impresivnom delu, Artemizija je bila „u zapećku“, a „iz sna je bude“ sedamdesetih godina prošlog veka teoretičari feminizma. Uspon “MeToo pokreta” poslednjih godina dodatno je osvetljava na novi način, a njen rad postaje simbol borbe protiv ugnjetavanja žena.

Pobuđen interes za njeno delo odrazio se i na likovno tržište, s obzirom da njene slike poslednjih šest godina dostižu ogromne cifre na aukcijama. Londonska nacionalna galerija je, tako, 2018. platila 3,9 miliona evra za Artemizijinu sliku „Self Portrait as Saint Catherine of Alexandria“, dok je u novembru prošle godine njena „Lukrecija“ prodata na aukciji u Parizu za gotovo pet miliona evra, što je i rekordna suma izdvojena za jedno njeno delo.

Kako joj je Nacionalna galerija „otvorila vrata“ stigla je i vest da će turbulentan život italijanske slikarke, prve žene koja je radila na dvoru Medičijevih, ali i kralja Čarlsa Prvog Stjuarta, biti predmet igrane  serije.

„Biografija slavne umetnice, iz pera Meri Gerard, ‘Artemisia Gentileschi: The Image of the Female Hero in Italian Baroque Art’ poslužiće kao osnova nove televizijske serije, koja će se snimati u produkciji ViacomCBS“, javio je sajt „Artnetnews“.

Ta žena heroj, kako ju je nazvala Gerardova, konstatovavši da je „mnogo karavađista, ali da je jedna karavađistkinja“, prvi put će tako, bar na televiziji, biti približena široj publici.

Pomenuta biografija vrlo slikovito opisuje horor koji je Artemizija Đentileski preživela. Kao maloletnicu od 17 godina silovao ju je učitelj slikarstva. I kao da to nije bilo dovoljno, morala je da istrpi i dodatno poniženje. Da bi na sudu u Rimu dokazala optužbe protiv slikara i svog učitelja Agostina Tasija, bila je podvgrnuta ginekološkom pregledu i mučnom ispitivanju. Gerardova u knjizi iz 1989. godine čitaocima na uvid daje sudski transkript.

„Bacio me je na ivicu kreveta, dirao rukama po grudima, i stavio koleno između mojih butina kako ne bih uspela da ih skupim. Podigao mi je odeću, stavivši mi maramicu na usta da bi me sprečio da vrištim… Grebala sam mu lice, povukla ga za kosu, i pre nego što je penetrirao u mene, uhvatila sam njegov penis tako da sam mu zamalo otkinula parče mesa…“, reči su Artemizije Đentileski.

A, onda je usledio njen urlik:

„Volela bih da sam te ubila nožem, jer si me obeščastio!“

Najavljena TV serija, kako je istakla izvršna producentkinja Frida Toresblanko, konačno će Artemiziji dati glas, koji je odavno trebalo da se čuje.

Iako je ovo prvo televizijsko ostvarenje na temu života barokne slikarke, pre više od dve decenije snimljen je kontroverzni film „Artemisia“, koji je uzburkao duhove, jer je „vezu“ Đentileskijeve, koju je tumačila Valentina Ćervi, i njenog silovatelja prikazao kao uzajamnu.

A do incidenta, za koji se trudila svim silama da ne obeleži njen život, došlo je tako što je Artemizijin otac „samo želeo sve najbolje za ćerku“. Bujni talenat deteta, koje već sa 17 godina može da se podiči slikom „Suzana i starci“, rano je prepoznao Oracio Đentileski, i sam rimski slikar. Angažovao je svog kolegu Tasija da njegovu ćerku podučava umetnosti. No, taj očev potez zauvek je promenio Artemizijin život. Iako ju je Tasi silovao, za šta je na sudu proglašen krivim, njegova kazna, koja je podrazumevala izgnanstvo iz Rima, nikada nije izvršena.

Uprkos „zaprljanoj mladosti“ Artemizija je uspela da se izdgne ustoličivši se kao jedina žena u umetničkoj zajednici, kojom su dominirali muškarci.

Ne dozvoljavajući da je išta, pa ni mrak koji je doživela, sputa, ubrzo nakon presude, udala se za umetnika Pjerantonija Stiatezija i preselila u Firencu. I postala je prva žena koja je upisala tamošnju prestižnu Akademiju umetnosti, ali i prva slikarka na dvoru Medičijevih.

I dok neki likovni kritičari smatraju da bi, koliko god bežala od prošlosti, mučni trenuci njenog života uvek isplivali na slikama, drugi su stava da je uspela da prevaziđe represiju, zlostavljanje, nepravdu i načini genijalna dela. Iako su detalji seksualnog, ali i svakog drugog nasilja prisutni na njenim slikama, ono što je izdvaja jesu prikazi snažnih žena. Hrabra, kakva je bila, i njene Judite, Suzane, a i ona sama, na svojim autoportretima, moćne su i neustrašive žene. Time je, sasvim svesno, utrla put svim ženama i bila prva, čija poruka „stop mizoginiji“, i danas odzvanja svom silinom.

Komentari

Vaš komentar