0
Izložba "Uputstvo za upotrebu" Nikole Markovića, kojom umetnik kroz prizmu položaja radnika i prava zaposlenih kod nas, problematizuje fenomen "savremene" eksploatacije, biće otvorena 18. aprila u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda i trajaće mesec dana, do 18. maja.
Izložba u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda donosi pred publku 20 slika manjeg formata, rađenih u tehnici akrilik na platnu, zatim prostorne instalacije u vidu velike pelene-ležaljke naslovljene „Radnička klasa na zasluženom odmoru“, i video rada „(Ne“)zvanična verzija“, koji je nastao na osnovu autentičnih izjava radnika.
Ciklus radova „Uputstvo za upotrebu“ u fokus stavlja pitanja iz domena (z)gaženog dostojanstva – kako ličnog (radničkog) tako i kolektivnog, pa i nacionalnog. Uranjajući u realnost „neoliberalizma“, u kom ljudi postaju šrafovi, Marković pokušava da taj proces učini reverzibilnim time što će, osvetljavajući okolnosti kako je ova neprirodna rokada postala moguća, ponuditi uslove pod kojima bi šrafovi ponovo mogli postati istorijski subjekti, odnosno uspravni i dostojanstveni ljudi i građani.
U zemlji gde kultura pamćenja u sebi po pravilu sadrži i element katastrofe zaborava i svest o tome kako snove o jednakosti, slobodi, solidarnosti, bratstvu ovde danas malo ko sanja – izložba „Uputstvo za upotrebu“ Nikole Markovića može biti i svojevrstan apel i poziv na dostojanstvo.
Autor za vizuelno polazište uzima upravo najekstremniji primer – to što se radnicima/cama preporučuje da nose pelene kako ne bi gubili dragoceno vreme čestim odlascima u toalet.
– Krenuvši od uputstva za upotrebu pelena za odrasle, gde postoje varijante „Dok osoba može da stoji“ i „Kada osoba ne može više da stoji“, reč osoba sam zamenio sa radnik/ca, pa je rezultat zamene: „Dok radnik/ca može da stoji“ i „Kada radnik/ca ne može više da stoji“. Takođe postoje dve verzije, uputstvo u formi slike za muškarca i za žene. Na slikama (pretežno za žensku verziju uputstva) može se uočiti i kako dimenzije i oblik pelena ne odgovaraju anatomiji i godinama tela koje ih nosi. To stvara groteskni osećaj situacije, ali i ostavlja prostor za neka potencijalno drugačija tumačenja – navodi Nikola Marković.
Drugi pravac u kome se projekat razvijao je pravljenje nove vrste brenda – radničkih pelena „Prol et“. Na samom pakovanju tog novog brenda, tekst radničke pelene je pored srpske (ćirilično – latinične) verzije, ispisan i na jezicima onih zemalja iz kojih uglavnom dolaze „strane investicije“ (kineski, korejski, italijanski, turski, nemački, ruski, engleski…).
U Prodajnoj galeriji „Beograd“ 25. aprila biće otvorena još jedna izložba istog imena, koja se sastoji iz serije od deset Markovićevih crteža većeg formata, rađenih u kombinovanoj tehnici (ugljen i zlatni listići na papiru) i prostornog objekta koji se sastoji od pakovanja za novi brend – radničke pelene „Prol et“, i trajaće do 14. maja.
Nikola Marković (1976) je Fakultet likovnih umetnosti završio u Beogradu, u klasi Čedomira Vasića. Doktorirao je na istom fakultetu, pod mentorstvom Milete Prodanovića. Član je ULUS-a. U Srbiji je samostalno izlagao u Somboru, Nišu, Beogradu i Novom Sadu. Učestvovao i na brojnim kolektivnim izložbama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Čačku, kao i u nekoliko likovnih kolonija u zemlji (Sićevo, Classic, Niš art fondacija…) i inostranstvu (Austrija, Slovenija). Od 2007. godine sarađuje sa bečkom galerijom „Suppancontemporary“, i laureat je priznanja na Bijenalu umetnosti u Utacu u Japanu 2020, kao i glavne nagrade na Niškom salonu „2/12“ iste godine. A dve godine ranije počeo je da radi na Fakultetu umetnosti u Nišu, u zvanju vanrednog profesora.
Bonus video: Izložba Lavirint devedesetih