„Jedan od vas će me izdati“ – Isus Hrist na slikama majstora

Kultura 30. apr. 202121:52
Podeli:
The-Last-Judgement
Strašni sud, Mikelanđelo Foto: Arhiva

Život, razapinjanje na krst, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista kroz istoriju umetnosti bili su nepresušan izvor inspiracije. Bezbroj je knjiga, filmova, dokumentarnih i igranih, emisija, kompozicija koje su za lajtmotiv imale kratak, ali buran put, stradalništvo i na kraju Hristovo uskrsnuće.

Ovim temama odvajkada bili su okupirani i velikani likovne umetnosti, napravivši remek-dela. Evo deset umetničkih dela koja na specifičan način daju viđenje Isusa Hrista, po izboru magazina „Artist“:

„Tajna večera“ – Leonardo

the-last-supper
Tajna večera, Leonardo da Vinči Foto: Arhiva

Verovatno je prva asocijacija na Isusa Hrista, kada je u pitanju likovna umetnost, remek-delo Leonarda da Vinčija „Tajna večera“. Načinjeno je krajem 15. veka, kao mural za trpezariju milanskog svetilišta Santa Marija dela Gracija.

Leonardo Isusa Hrista smešta u središte obednog stola u Jerusalimu, okruženog sa 12 apostola i u toj sceni poslednje večere pred raspeće najavljuje kako će ga jedan od njegovih izdati…

Ovo monumentalno delo „organizovano“ je poput geometrijske kompozicije izduženog pravougaonika, koji je podeljen na pet piramida. I dok je Isus u sredini sa raširenim rukama, a iza njega se šire zraci „svetlosti svevišnjeg“ tu su i dve grupe sa po tri apostola.

Leonardo je Judu smestio sa leve strane stola za kojom sedi Isus. I jedino je Judin lik u delimičnoj tmini, i osim što se vidno udaljava od Hrista, kao da ga ne dotiču reči koje izgovara Isus. A Leonardo na slici kao da ukazuje na proročke reči Isusa Hrista:

„Zaista vam kažem, jedan od vas će me izdati…“

„Transformacija“ – Rafael

The-Transfiguration
Rafael, Transformacija Foto: Arhiva

Ovo delo poslednje je u nizu koje je velikan renesansne umetnosti Rafael radio po narudžbini kardinala Đulija de Medičija. U pitanju je istorijski jedna od najznačajnijih italijanskih porodica, bankarska dinastija koja je neštedimice ulagala u umetnost.

Rafael je imao zamisao da slika stoji iznad olatara u katedrali Narbon u Francuskoj, međutim na kraju je završila u Vatikanu, gde se i danas čuva.

Nakon što je umetnika „zatekla smrt“, naručilac iz porodice Mediči stavio ju je u crkvu Blaženi Amadeo u San Pjetru 1523. godine.

Ali, prilikom pohoda Napoleonovih trupa na Italiju 1797, Francuzi je otimaju i odnose, da bi jedno vreme „počivala“ u Luvru.

Gresi ljudskog roda i sav haos koji oni tvore, odnosno sva moć iskupljenja, čistota i rajsko plavetnilo koje simboliše Isus Hrist, protivrečnosti su koje je Rafael želeo da prikaže na ovoj slici, uz jasnu poruku „kom se carstvu privoleti“.

Ovo je i poslednje delo iz Rafaelove kičice. Radiće na njemu sve do svoje smrti u aprilu 1520. godine.

„Strašni sud“ – Mikelanđelo

Sikstinska kapela dom je jednog od remek-dela umetnosti koje umalo da nije ugledalo „svetlost dana“. Reč je o velelepnoj freski koju je čitavih pet godina, od 1536-1541. godine u već poznom životnom dobu radio italijanski vajar, slikar, poeta i arhitekta Mikelanđelo Buonorti.

Oltarski zid u Sikstinskoj kapeli Mikelanđelo je počeo da radi po narudžbini pape Klementa Sedmog. Umetnik je, uz blagoslov, želeo da predstavi svoju viziju „Strašnog suda“. Ali, dok se još pripremao za rad, naručilac umire i dolazi novi papa – Pavle Treći.

I dok je stvarao, gotovo pet godina, nikome, u skladu sa svojim običajima, nije želeo da pokaže šta i kako radi… Međutim, kad je 1541. zastor koji je skrivao Mikelanđelovo delo, pao, protiv umetnika se diže „Scila i Haribda“. Zasmetalo im je „nemoralno“ prikazivanje tog strašnog trenutka. Nage ličnosti, pa čak i sam Isus Hrist, isticanje njihovih mišića nikako nisu „legli“ javnosti. Tako nešto ne sme da se nađe u vatikanskoj kapeli, već jedino u „toaletu“, optuživali su renesansnog majstora.

A danas se taj prikaz Mikelanđelovog „Strašnog suda“, na kome se nalazi čitavih 300 figura, uz Isusa Hrista koji desnicom sudi grešnicima i propoveda neumitnu sudbinu, smatra jednim od najupečatljivijih u istoriji.

„Hrist nosi krst“ – El Greko

Christ-Cross
El Greko, Hrist nosi krst Foto: Arhiva

S obzirom da je El Greko, rođen 1541. na najvećem grčkom ostrvu Krit, karijeru započeo kao ikonopisac i ne čudi što je Isus Hrist bio čest lajtmotiv na njegovim delima. Umetnik, koji je sa samo 22. godine dobio titulu majstora slikarstva pre nego što će otići u Veneciju i upijati uticaje renesansnih majstora, za života je naslikao nekoliko prikaza koji se dotiču momenta pre nego što će se desiti turoban trenutak, odnosno Hrista kako nosi krst.

I dok je nedavno pronađeno „izgubljeno“ delo malih dimenzija (visoko 38 centimetara, široko 58 cm), čuven je El Grekov „Hrist sa krstom na leđima“, koji se danas čuva u Metropoliten muzeju u Njujorku. A oko 1580. uradio je sliku „Hrist nosi krst“, koja dočarava Hrista kako sa „krunom“ od trnja na glavi nosi drveni krst. „Okupan“ u nijanse bele, plave, sive i žute boje, Isus Hrist kao da sa nevericom gleda u zloslutno, preteće nebo…

„Raspeće Hrista“ – Dijego Velaskez

Christ-Crucified-by-Diego-Velazquez
Raspeće Hrista, Velaskez Foto: Arhiva

Slikar, rođen u Sevilji, religiozne teme obrađivao je često na početku svoje karijere. Međutim, znan je prevashodno kao portretista, koji će biti angažovan od strane španskog kralja Filipa Drugog. Iako se često na pomen Velaskezovog imena odmah pomisli na remek-delo, kakve su „Male dvorske dame“, i njegovo viđenje poslednjih ovozemaljskih trenutaka Isusa Hrista, nastalo 1632. još jedan je dragulj proistekao iz slikareve kičice.

Za razliku od mnogih drugih dela koja su se pozabavila ovom tematikom, naročito iz tog doba Dijego Velaskez na slici dočarava raspeće na ne tako dramatičan način. Slikar ovaj tren oslikava  minimalistički, ne želeći da dodatno pravi tragediju od postojeće tragedije. Prikazujući Hrista u punom obimu, fokus je na stradalniku, i to vrlo sirovo, bez ijednog drugog lika koji bi skrenuo pažnju posmatrača sa Isusa.

Legenda kaže da je na „Raspeću Hrista“ Velaskez jako dugo radio. Najpre je pravio skice u Rimu, da bi potom „kao ispomoć“ imao slikarske modele, a delo je konačno dovršio kada se iz Italije vratio u rodnu Španiju 1631. godine

Slika se čuva u madridskom muzeju Prado.

„Hrist nosi krst“ – Ticijan

Christ-Carrying-the-Cross-by-Titian-1
Ticijan, Hrist nosi krst Foto: Arhiva

Zabrinutog, tužnog pogleda jer zna šta ga čeka, Isus Hrist slomljen je pod težinom svoga krsta. I kao da to već nije dovoljno teško, Ticijan se na ovoj slici odlučuje da Hristu „pridruži“ i njegovog egzekutora, koji kao da se „tajno osmehuje“ zlehudoj Isusovoj sudbini.

Ticijan Večeli poživeo je daleko više od Isusa, preminuo je u 85. godini od kuge koja je harala Venecijom, u kojoj je i rođen 1488. Od malena je počeo da slika, a najpre je radio kao šegrt u studiju mozaičara Sebastijana Cukata, da bi potom prešao u studio Đovanija Belinija, jednog od najznačajnijih umetnika Venecije toga doba.

Kada se osamostalio svojim slikarskim delom pokrivao je različite teme, od portreta do pejzaža i mitoloških priča. Iako se među njegove najznačajnije slike ubraja „Venera iz Urbina“, spektakularan prikaz nage mlade kako leži na krevetu,  surovi prikaz surovog trenutka na ulju – „Hrist nosi krst“ ostaje jedno od najupečatljivijih Ticijanovih dela.

„Raspeće“ – Bejkon

Crucifixion-by-Francis-Bacon
Bejkon, Raspeće Foto: Arhiva

Kada mu je bilo samo 24 godine 1933. Frensis Bejkon naslikao je tri dela koja su za motiv imala raspeće: originalno delo, potom „Raspeće sa lobanjom“ i „Rana za raspeće“, koju danas poseduje slavni britanski umetnik Dejmijan Herst.

Za razliku od svojih ispisnika, religiozne teme bile su čest motiv u slikarstvu čoveka, čija dela su mnogi okarakterisali kao „iščašena“. Iako će desetak godina kasnije početi daleko poznatiji serijal takođe inspirisan ovom temom sa delom „Triptih, tri studije za figure u osnovi Raspeća“ – originalno “Raspeće” prvo je zahvaljujući kome je skrenuo na sebe pažnju i koje će mu doneti prvu samostalnu izložbu.

I kada je tu prvu samostalnu postavku „ocrnio“ londonski „Tajms“ Bejkon će, razočaran, uništiti još neka dela iz tog doba koja su pokrivala „večnu tematiku“. Bila je to odluka zbog koje će zažaliti.

Kao i kada je većina Bejkonovog stvaralaštva u pitanju, njegovo apstraktno viđenje raspeća nije ni nalik ničemu drugom. Isusa ne vidimo, a zapravo ga vidimo, raspeće je tu, ali kao i da nije…

„Sveti Jovan od krsta“ – Dali

Christ-of-St-John-of-the-Cross
Dali, Sveti Jovan od krsta Foto: Arhiva

Salvadoru Daliju se 1950. godine ukazalo nekoliko „kosmičkih snova“, u kojima mu se obratio Isus Hrist lično, ponukavši ga da ono što vidi u snovima i naslika… I tako je odlučio da napravi crtež u kome će prikazati Hrista „kao glavnu komponentu svemira“.

„U početku sam hteo da prikažem baš sve detalje raspeća – nokte, krunu od trnja, krv… Ali, setio sam se španske izreke: „Malo Hrista, previše krvi“. I shvatio sam da ne treba, poput modernih umetnika, da primenim ekspresionistički metod i izazivam emocije detaljima raspeća. Usredsredio sam se na metafizičku lepotu Isusa Hrista i shvatio da mi je glavni zadatak da ga prikažem kao Boga samog“, zapisao je Dali u svojoj autobiografiji.

I otuda je njegovo viđenje raspeća sasvim drugačije od uobičajenog. Kod Salvadora Dalija Isus Hrist jeste na krstu, ali je daleko, daleko iznad svih, čini se kao da, sasvim spokojno uprkos svojoj tragediji, posmatra svet iz neke nadrealne perspektive.

„Salvator Mundi“ – Leonardo

Christ-Salvator-Mundi
Leonardo, Salvator Mundi Foto: Arhiva

Slika „Salvator Mundi“ jedno je od prikaza Hrista oko kojih se poslednjih godina podiglo najviše prašine. Veruje se da je Leonardo da Vinči sliku, čiji je naziv u prevodu „Spasitelj sveta“, načinio oko 1500. godine. Međutim, ima i onih koji još uvek smatraju da nije u pitanju Da Vinčijevo delo.

Ova slika postala je u novembru 2017. najskuplje prodato umetničko delo u istoriji, dostigavšu tri puta veću cenu od procenjene koja je iznosila 120 miliona dolara – 450 miliona dolara.

Delo je rađeno u ulju na drvenoj podlozi i prikazuje Isusa Hrista koji u levoj ruci drži kristalnu kuglu, dok podignutom desnom rukom blagosilja.

Kada je ponovo otkrivena, bila je u lošem stanju, sa nekoliko naknadno dodatih slojeva boje i delovala je kao kopija, ali stručnjaci su potvrdili njenu autentičnost pre nekoliko godina. Da Vinčijeva slika najpre je bila u vlasništvu engleskog kralja Čarlsa Prvog, da bi joj se izgubio svaki trag. U javnosti se pojavila ponovo u 19. veku kada ju je kupio jedan britanski kolekcionar, kao delo Đovanija Boltrafija, jednog od Da Vinčijevih učenika iz ateljea. Prodata je 1958. godine, takođe na aukciji, za sumu od samo pedesetak dolara, a kada je pola veka kasnije kupio njujorški trgovac umetninama za 10.000 dolara stručnjaci su izneli tvrdnju da je autor sam Leonardo da Vinči (1452-1519). I četiri godine nakon što je postavila rekord najskuplje slike ikad, Leonardov „neobičan“ prikaz Isusa Hrista kao spasitelja i dalje izaziva kontroverze…

„Hrist na krstu“ – Rubens

Christ-on-the-Cross-Peter-Paul-Rubens
Rubens, Hrist na krstu Foto: Arhiva

Čuveni barokni umetnik i diplomata vrlo često se vraćao trenutku raspeća Isusa Hrista. „Slikara duše“, kako su Rubensa najčešće nazivali, opsedale su religiozne, mitološke, istorijske teme. Prepoznavši njegov talenat za duhovne motive često biva angažovan. Otuda je iza njega ostalo mnogo dela koja krase oltare katedrala od Rima do Antverpena.

Poznat po tehnici koja je na specifičan način ukazivala na moć svetla i senke na platnima, trenutak stradanja Hrista na platnu je dočarao više puta. Čuvena su njegova dela „Skidanje s krsta“ iz 1602. i „Podizanje krsta“ nastala osam godina kasnije. Oba se čuvaju u Katedrali u Antverpenu. A ulje „Hrist na krstu“, koje se danas čuva u Muzeju lepih umetnosti u Antverpenu, radio je po narudžbini vojvode od Mantove. I Piter Pol Rubens dočarava strašan trenutak kada je Isus Hrist, sav izmučen, već razapet na krstu, dok oko njega svi sa nevericom posmatraju taj strašni trenutak, a Marija Magdalena mu celiva stopala…

 

Komentari

Vaš komentar