U krvi četvorogodišnjeg dečaka iz Negotina pronađena tri puta veća količina olova od dozvoljene: "Kroz naše selo prevoze šlepere pune koncentrata teških metala"

U četvoročlanoj porodici Panićijević i roditelji i njihova maloletna deca imaju povišene koncentracije olova u krvi, sudeći po nalazima koje su radili krajem prošle godine. Nalaze su, od tada do danas, ponavljali na svakih mesec dana i uvek su pokazivali povećanu koncentraciju ovog teškog metala. Mlađe dete u ovoj porodici, priča majka Tanja, pokazuje zabrinjavajuće simptome u razvoju, što je i bio glavni razlog zašto su ga odveli na analizu.

“Svi imamo povećanu koncentraciju olova u krvi, ali kod mlađeg sina koji ima samo četiri godine, ovaj teški metal veći je čak tri puta od dozvoljenog. Analizu smo radili u decembru prošle godine u Bugarskoj jer mi je muž odande, pa često tamo odlazimo. Po savetu lekara ponavljali smo nalaz kasnije u Srbiji, na svakih mesec dana i uvek je povećana koncentracija, a osim olova postoji i prisustvo arsena i kadmijuma”, priča Tanja.

Osim povećane koncentracije teških metala u krvi, naša sagovornica napominje da stanovnici Bora, Negotina i okolnih sela sve češće oboljevaju od raka, što ukazuje na moguće uzroke iz okoline, sredine u kojoj žive. Jedini kontakt sa olovom koji ovi građani imaju, priča Tanja, su šleperi puni koncentrata sa ovim teškim metalom, koje prevoze kroz njihovo selo.

“Kada je mlađi sin imao pet meseci doselili smo se u Srbiju iz Austrije. On je bio zdrava beba, ali vremenom je došlo do problema. Sada ima smetnje u razvoju, gotovo da ne priča, a ne znamo šta je uzrok. Svakako činjenica koja nas je uznemirila jeste to olovo koje se kod njega, očigledno, taloži na mozgu i kostima već duže vreme. Ne znamo odakle ti teški metali, ali ono što znamo je da kineski radnici kroz naše selo prevoze šlepere sa koncentratima punim olova, koje vetar raznosi i ono završava u zemljištu iz kojeg dobijamo hranu i u vazduhu koji udišemo. Olovo je jak neurotoksin koji se najteže izbacuje iz organizma, a opterećuje i oštećuje nervni”, objašnjava Tanja i dodaje da su suprug i ona pronašli u Italiji dečjeg toksikologa kod koga će voditi Simeona na tretman, kako bi pokušao da se reši teških metala.

U Srbiji se, naglašava ona, ovim terapijama niko ne bavi.

“Nema nikoga u našoj zemlji ko bi mogao da mu uradi helaciju, to je specijalni medicinski tretman tretiranja toksičnih metala u organizmu. Našli smo lekara u Italiji, tretman je jako skup, ali nemamo izbora, moramo nešto da uradimo”.

Migrene, opadanje kose, rak...

U selu i okolini, dodaje, nema kuće u kojoj neko nije bolestan.

“Meni je prošle godine opala kosa, imala sam neke stresove, ali ne znam sad da li je samo to uzrok ili ima veze sa teškim metalima. Migrene koje imam su svakodnevne, suprug takođe ima zdravstvene probleme, kao i svi građani našeg sela i okolnih mesta. Broj obolelih od raka je ogroman, gotovo da nema kuće u kojoj neko nije oboleo i to su sve češće mlađi ljudi. Nažalost, ljudi slabo rade analize krvi, a želim da ih osvestim da se kontrolišu. To je, međutim, ovde jako teško. Jedna majka me je skoro pitala ’da li je uvećna koncentracija olova u krvi nasledna?’ To jasno pokazuje koliko su neupućeni, a neophodno je ljude informisati i edukovati. Ovde se mnogi prodaju za radna mesta i onda ćute, neće da se bave ni sopstvenim zdravljem. A kod nas je šteta već napravljena, ali treba misliti na generacije koje dolaze”, objašnjava ova zabrinuta majka i napominje da mesečno troše desetine hiljada na lekove i suplemente.

Zbog uznemirujućih rezultata analiza krvi, Tanja je pisala brojnim nadležnim institucijama.

“Kontaktirala sam prvo Komitet za ljudska prava u Negotinu (YUCOM). Poslala sam im nalaze i oni su onda tražili inspekcijski nalaz od Zavoda u Negotinu. Međuitm, rečeno im je da ne mogu da urade ispitivanja na mernim mestima, nemaju sredstva, a i da je to nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine. Tako da su oni pisali i Ministarstvu, ali merenja još nisu urađena”, priča naša sagovornica.

Osim teških metala, čije su koncentracije povećane u organizmu ovih ljudi, nedavno su se, podseća Tanja, borili i sa zagađenom vodom.

“Vodovod nam je u martu ove godine bio zagađen, odnosno ljudi su masovno zbog pijaće vode završavali u bolnici sa teškim dijarejama, pa nam je rečeno da je voda neispravna i da je neko vreme ne koristimo. Nismo do danas saznali ko je i kako zagadio vodu, odnosno šta je bio uzrok“, kaže ona.

Podsećamo da je u Negotinu, tačnije u industrijskoj zoni Prahovo, posluje veliki kompleks domaće kompanije Eliksir Grupa (Elixir Prahovo). Ova fabrika realizuje višemilionske investicije u saradnji sa kineskim partnerima, koje uključuju izgradnju postrojenja za kristalna mineralna đubriva i stratešku saradnju u oblasti hemijske industrije u ovom kraju.

Inače, protiv kineske kompanije “Srbija Ziđin Koper” u Boru i odgovornog lica Junyang Zhanga, podneta je u martu ove godine krivična prijava, nakon masovnog trovanja radnika olovom u njihovoj topionici, kako smo pisali na Nova.rs. Prijava je podneta Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru, jer je uprava odbila da postupi po nalogu inspekcije i sprovede mere zaštite na radu.