Obišla sam najveći grad u Skandinaviji: Visoki domet civilizacije ljudi koji znaju da ušuškano žive u 21. veku

Piše: Ana Marić

Nakon sletanja na aerodrom (ima dva aerodroma u blizini grada), odlučila sam da prvo vidim predgrađe najvećeg grada u Skandinaviji. Ispred aerodromske zgrade na svakih 30 minuta autobusi za kartu od oko deset evra prevoze do centra Stokholma uz usputne stanice. Zato nisam išla vozom iako se na šinama brže putuje.

U predgrađu vlada urbanistički sklad, ima niz radničkih prigradskih kvartova sa mnogo zelenih površina i višespratnicama koje nisu nove ali očuvane i ne izazivaju osećaj pasivnog životarenja.

Nekoliko dana kasnije sam izašla iz metroa u dve radničke četvrti gde su većinom žitelji stranci iz dalekih ili bližih zemalja. Imaju svoje prodavnice, automobile koji nisu prva ni druga liga, po neki grafit na zgradama a ti kvartovi nisu geto ni po čemu. 

Jedna od prvih potreba turista na putovanju u Stokholm je, šta drugo, trošenje novca. Švedske krune primaju uvek u prehrambenim radnjama, druge troškove poželjno je plaćati deviznom karticom. Uvek ponude da prilikom plaćanja karticom, birate na aparatu na kasi transakciju iznosa u švedske krune ili evre, poslušala sam savet da biram opciju evri zbog povoljnijeg kursa. Ljudi su ljubazni na šalterima i u drugim uslugama za mušterije, prolaznici rado zastanu ako ih zamolite da vam pomognu oko snalaženja oko okolnih adresa. 

Niko silno ne žuri i ne baca usput otpatke na ulici van kanti, ne prelazi na crveno na semaforu za inat, ne svađa se i gura za svoje bolje mesto u gradskom prevozu gde nema gužve. 

I što je za stranca možda najvažnije, engleski jezik žitelji Švedske rado koriste i podrazumevaju a uče ga od vrtića. Predrasuda o po mentalitetu "hladnim" ljudima Skandinavije, u praksi vrlo lako pada u fakat hladni Baltik, jer gostoprimljivosti i tolerancije za goste im nigde ne manjka, naprotiv. 

Stokholm se sastoji od 14 ostrva uz savršenu infrastrukturu da gde god krenete stižete bez problema metroom, autobusima, brodovima, peške... U ceni gradske dnevne i karte za nedelju ili mesec dana, uvrštena je i vožnja brodićima od jednog do drugog ostrva nadomak glavnog gradskog jezgra, na kojima živi viša i visoka srednja klasa a i bogati koji se ne ističu. 

Obožavam da gledam prolaznike gde god putujem, zapažam razlike i navike starosedelaca. Šveđani gaje otmenu uzdržanost u ponašanju i odevanju, nije elitno ni kul kad si bahat, glasan i okićen kao božićna jelka u nevreme. Najčešće su žene nenašminkane, a šminkaju se diskretno i sa stilom, pogotovo za večernje izlaske. Ima i dugokosih muškaraca, viking tip, to bi se moglo opisati: vole i tradiciju i teretanu. Mnogo ljudi džogira uz obale a svaki zrak sunca je refleks za boravak u prirodi. Ne smeta im ni vetar da prošetaju u šorcu, sandalama, s kratkim rukavima, bez čarapa... a sa vubenom kapom, ali ni decu ne trontaju. Simpatično nose rumenilo izrazito svetlog tena i svih nijansi najčešće plavih očiju. 

U aprilu je bilo oko 15 stepeni i prijatno da se grad razgleda peške. Na primer od centra i starog grada tzv. Gamla stana, do muzejskog ostrva s nekoliko muzeja, laganim hodom stiže se za oko 30 minuta. 

Ceo jedan radni dan provela sam u dva muzeja: Abba i Vasa. To su atrakcije za sve uzraste željne da osete vreme i okolnosti u kojima je postala svetska pop legenda grupa Abba. Kad obiđete muzej kao da ste bili na turneji sa četvercem koji je zauvek obeležio disko zvuk. 

Vasa muzej nazvan je po kralju iz 17. veka koji je što bismo danas rekli, keširao da se sagradi brod dotad neviđene dekoracije i raskoši od rezbarenog i bojenog drveta. Preterao je u dekoraciji i ubrzo platio cenu slave jer je Vasa lađa od težine potonula već na prvoj plovidbi. Tako je ušao u istoriju kao najočuvaniji brod, kojem je sudbina umesto plovidbe podarila muzejsku adresu. 

Ulaznice za sve muzeje su od preko deset evra naviše, muzej Abba bio je najskuplji s oko 25 evra za ulaznicu. Mogu da se kupe onlajn ili na biletarnicama gde su ponekad i dugi redovi za posetioce, ali ništa strašno i nedostižno. Posetiti kvalitetne postavke, nekih od oko 90 muzeja u Stokholmu, znači uživati u riznicama prebogate švedske baštine.

A kad turistička znatiželja probudi i glad i žeđ, meraka ima na pretek. 
Fika je švedski izraz za odmor od rada uz kafu ili čaj i poslastice od kojih su lisnata slatka testa omiljena. Obilato se nude morski specijaliteti i ćufte u voćnim sosovima. 

Žestoka kapljica je radnim danima nedostupna u ugostiteljskim objektima i gledaju vas kelneri "belo" ako insistirate da ponude išta sem piva. U radnjama se prodaje pivo do 4 posto alkohola. 

Ko ima strpljenje da sačeka petak uveče do nedelje predveče, može da nazdravlja uz preskupa alkoholna pića u ugostiteljskim objektima ili da kupi alkohol u određenim radnjama gde cene nisu povoljne. Šveđani najradije to iščekivano zadovoljstvo u čaši i flaši, imaju u barovima, klubovima i restoranima čiji papreni cenovnik pića blago rečeno izaziva vrtoglavicu i pre prvog gutljaja. Nema čašice alkohola ispod deset evra, ko ima i voli može da izvoli. Meni to nije gušt ni u domovini.

Prijalo mi je da jedem suši svaki dan, probala sam razne hlebove i salate s plodovima mora, nazdravila sam Stokholmu uz pivo iz konzerve a zasladila se kolačima sa cimetom i kandiranim voćem. 

U vazduhu tog udobnog grada oseća se visoki domet civilizacije ljudi koji znaju da ušuškano žive u 21. veku. Posećuje ga mnogo turista, i u njemu stanuje mnogo stranaca. 

Da li je skup grad? Jeste, za prosečan srpski džep turiste, ali tamo nema prosjaka ni socijalno nesnađenih, ima posla za željne nekog rada.

I galebovi svojim glasovima stvaraju simpatičan hor koji vas prati uz sve obale grada. E, i njih ne smem da ne spomenem! Hvala im za poletno društvo!

Oko šest sati ujutro na dan mog odlaska iz Stokholma, padao je prolećni sneg. Tek se meškoljio dan, ulice su još bile prazne. A meni je bilo baš toplo oko punog srca.