0
Slika Isusa Hrista sa "krunom" od trnja dok nosi drveni krst i sa nevericom gleda u zloslutno, preteće ugljeno nebo je izgubljeno remek-delo El Greka, staro pet vekova, tvrdi tim katalonskih stručnjaka.
Posle opsežnog, dvogodišnjeg istraživanja tim eksperata došao je do neverovatnog otkrića. Naime, stručnjaci su utvrdili da je slika „Hrist sa krstom na leđima“, stara gotovo pet vekova, zapravo delo renesansnog majstora El Greka, javio je španski dnevnik „El pais“.
Opusu El Greka, poznatog po istančanim prikazima ljudskog tela i inovativnom korišćenju boje i jednom od najznačajnijih predstavnika renesansnog slikarstva druge polovine 16. veka, grupa stručnjaka „pridodala“ je još jedno delo.
Eksperti iz Centra za modernu umetnost na Univerzitetu Katalonija čitave dve godine radili su na proceni autentičnosti slike sa religioznim prikazom koju je posedovao jedan neimenovani kolekcionar. Pomoć su u dugotrajnom procesu imali od strane istoričarke Marione Navaro i Karmen Garido iz muzeja Prado, koji se diči najvećom i najvrednijom kolekcijom dela velikog umetnika. Među njima je i slika „Poklonjenje pastira“, jedno od poslednjih ulja na platnu velikog majstora koje je namenio sebi, odnosno kapeli u crkvi Santo Domingo, u kojoj je sahranjen.
Delo malih dimenzija, tačnije visoko 38 centimetara, odnosno široko 58 cm, dočarava Hrista kako sa „krunom“od trnja na glavi nosi drveni krst. „Okupan“ u nijanse bele, plave, sive i žute boje, Isus Hrist kao da sa nevericom gleda u zloslutno, preteće ugljeno nebo…
El Greko je za života naslikao nekoliko prikaza Isusa Hrista kako nosi krst. Jedna od najranijih verzija, za koju se pretpostavlja da potiče iz 1577. godine, danas se čuva u njujorškom Metropolitan muzeju. Na sajtu čuvenog muzeja na Menhetnu El Grekovo delo, kako podseća Smitsonijan magazin, ne tumači se kao „kazivanje šire priče“:
– Na slici nema drugih figura, osim Hrista, a sama scena u koju ga smešta nije lako prepoznatljiva. Umesto toga, u pitanju je molitven prikaz koji kao da posmatrača proganja.
Procenjujući autentičnost „nove“ slike „Hrist sa krstom na leđima“ (Christ with the Cross on His Back) tim španskih stručnjaka upoređivao ju je sa delom koje se čuva u Metropolitenu „Hrist nosi krst“ (Christ Carrying the Cross), a osim što je uočio sličnosti između dva dela, ukazale su se još neke dodirne tačne sa drugim El Grekovim slikama. Naročito sa onim koji se čuvaju u madridskom muzeju Prado, i muzeju u Toledu koji nosi umetnikovo ime, a dotiču se iste teme.
Tragajući za objašnjenjem zašto je slika tavorila neidentifikovana maltene pet vekova Kler Selvin je istakla za sajt „Artnjuz“ da ju je umetnik očigledno držao skrivenom u svojoj radionici i „nije svakom rado pokazivao“.
Još jedan član tima, Ćimo Kompani pojasnio je za „El pais“ da je umetnik možda koristio ovu manju sliku za neku vrstu modela ili lajtmotiva za kasnija dela.
– Zbog izrazito prefinjenih završnih poteza kičicom na ovom izuzetnom delu može se zaključiti i da je El Greko ovog Hrista radio po narudžbini, za nekog plemića ili duhovnika – napomenuo je Kompani.
Međutim, tvrdnje katalonskih eksperata, koje su neki dočekali sa odobravanjem uz ocene da slika „obiluje neverovatnom svežinom“, drugi dovode u pitanje. Tako je kolega sa madridskog univerziteta Autonoma Fernando Marijas izjavio za „Art Newspaper“ da sumnja da je to delo El Greka.
– Iako sam ga video samo u „El paisu“ i na Tviteru, a ne i uživo, mislim da se ne može reći da je u pitanju autentično El Grekovo delo. Deluje, bar na ekranu, kao da je prerađivano, dorađivano i restaurirano. Hristova usta i ruke, kao i sam krst, ne deluju mi kao umetnikovih ruku delo – kaže on.
Is it by El Greco? One expert says it "has a wonderful freshness, tenderness and quality" while another says "the mouth is terrible, so are the cross, hands and signature" @caemudl @UAM_Madrid https://t.co/ETcIzKUlk7
— The Art Newspaper (@TheArtNewspaper) January 5, 2021
Međutim, Kompani i čitav tim uvereni su da je delo naslikao kritsko-španski majstor, a ne student u njegovoj radionici u Toledu. Svoje tvrdnje, kao i sve prikupljene dokaze tokom dvogodišnjeg istraživanja oni će objaviti u izveštaju na čak 80 strana, koji će biti upotpunjen sa stotinak foto- dokaza.
Inače, ovaj tim nije se prvi put našao pred teškim zadatkom procene autentičnosti jednog izrazito starog slikarskog dela. Pre tri godine oni su, između ostalog, stajali iza potvrdne procene autoportreta baroknog majstora Dijega Velaskeza.
Ukoliko se pruženi dokazi za El Greka ispostave kao neoborivi, procenje se da će slika samo dobiti na vrednosti.
– Kada se pogleda sva dostupna dokumentacija, vidi se da se u inventaru koji je El Grekov sin Horhe Manuel Teotokopuli napravio posle očeve smrti, u periodu od aprila do jula 1614, pominje slika „Hrist sa krstom na leđima“ (Christ with the Cross on His Back), koja je do sada bila neotkrivena, i sasvim je moguće da se odnosi na ovo delo – objasnio je Kompani za „El pais“.
El Greko rođen je na najvećem grčkom ostrvu Kritu 1541. godine. Slikarsku karijeru počeo je kao ikonopisac. Zanimljivo je da je još na rodnom ostrvu, u 22. godini dobio titulu majstora slikarstva. Međutim, 1567. godine seli se u Veneciju gde upija uticaje Ticijana, Tintoreta i Mikelanđela. I ti umetnici su zaslužni što pravi zaokret u načinu slikanja.
Željan novih izazova tri godine kasnije seli se u Rim, gde upoznaje mnoge važne ljude, među njima i Luisa de Kastilju, sina katoličkog sveštenika koji je vodio katedralu u španskom gradu Toledu. Uz obećanje da će u Španiji dobiti dosta narudžbina za slike, El Greko se seli u Toledo, gde je živeo i stvarao sve do svoje smrti 1614. godine.
Crkva Santa Domingo u ovom španskom gradu i danas čuva prve radove umetnika nastale u ovoj zemlji, među kojima je najpoznatije „Uspenje Bogorodice“. U proleće 1586. godine, za potrebe crkve Sveti Toma u Toledu, stvara svoje najčuvenije delo „Sahrana grofa Orgasa“, a potom nastaju slike inspirisane gradom, poput „Toleda u oluji“.
The Burial of the Count of Orgaz. El Greco, 1586. #elgreco #renaissance #arthistory pic.twitter.com/ZUjFiiiAPi
— Art History Feed (@arthistoryfeed) May 25, 2018
Iako nije uspeo da ostvari jedan od svojih snova i postane dvorski slikar, El Greko je imao desetine mecena i na stotine narudžbina. Pripadnici tadašnje vlastele tražili su od njega da im izradi replike svojih čuvenih slika, što je on prepuštao učenicima. Zato je teško razdvojiti originale velikog majstora i upravo zbog toga su sumnje u autentičnost njegovih dela i danas neizbežne.
Iako je vekovima maltene bio zaboravljen, opus El Greka „oživeo“ je u javnosti zahvaljujući interesovanju novih slikara, prevashodno Pabla Pikasa. Oduvek su ga videli kao ekscentrika, misterioznu ličnost, nekoga ko je isuviše okrenut katoličanstvu. A da nije bilo avangardnih umetnika koji su ponovo otkrili njegovo delo, pre svega Pikasa, koji se sa radom El Greka upoznao odrastajući u Španiji, i kasnije Džejsona Poloka, možda bi grčko-španski majstor i danas bio zaboravljen…
