Mir ili samo predah: Šta donosi istorijski sporazum SAD i Irana

Iako su reakcije iz Vašingtona, Teherana, Brisela i Ujedinjenih nacija uglavnom optimistične, stručnjaci upozoravaju da je prerano govoriti o trajnom miru. Sporazum koji je postignut predstavlja tek prvi korak u procesu koji bi mogao da traje mesecima, a možda i godinama.

Kako je postignut dogovor?

Posle gotovo 15 sati intenzivnih pregovora, delegacije Irana i Sjedinjenih Američkih Država usaglasile su nacrt Memoranduma o razumevanju, dokument koji bi trebalo da posluži kao osnova za konačni mirovni sporazum.

Ključnu ulogu u pregovorima imao je Katar, čiji su predstavnici posredovali između dve strane i pomogli da se usaglasi konačni tekst. Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi potvrdio je da je Teheran tokom završne faze razgovora predložio poslednje amandmane koji su prihvaćeni, čime je otvoren put za formalizaciju dogovora.

Prema planu, sporazum bi trebalo da bude zvanično potpisan 19. juna u Ženevi, dok će narednih 60 dana biti iskorišćeno za pregovore o konačnom dokumentu koji bi trajno regulisao odnose dve zemlje.

Šta tačno piše u sporazumu?

Prema informacijama koje su objavili iranski mediji, memorandum sadrži 14 ključnih tačaka.

Najvažnija odredba jeste trenutni i trajni prekid vatre na svim frontovima, čime bi trebalo da bude zaustavljena eskalacija koja je poslednjih meseci pretila da zahvati čitav region.

Sporazum predviđa i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza u roku od 30 dana. Reč je o jednom od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu kroz koji prolazi značajan deo globalne trgovine naftom i gasom. Njegovo zatvaranje ili ograničavanje plovidbe poslednjih meseci izazvalo je ozbiljne poremećaje na energetskim tržištima i dovelo do skoka cena goriva širom sveta.

Pored toga, SAD bi trebalo da ukinu pomorsku blokadu Irana, dok bi deo ekonomskih sankcija bio suspendovan već u početnoj fazi sprovođenja sporazuma.

Dokument navodno predviđa i oslobađanje dela zamrznutih iranskih sredstava. Prema navodima agencije Mehr, Vašington bi u prvoj fazi trebalo da oslobodi oko 12 milijardi dolara, dok bi ukupan iznos mogao da dostigne čak 24 milijarde dolara tokom naredna dva meseca.

Među najambicioznijim delovima sporazuma nalazi se i plan za obnovu iranske ekonomije vredan najmanje 300 milijardi dolara, koji bi trebalo da omogući oporavak zemlje posle godina sankcija, izolacije i ekonomskih problema.

Zašto je ovaj sporazum važan za ceo svet?

Dogovor između Vašingtona i Teherana ne tiče se samo dve države.

Od početka krize cene nafte su značajno oscilirale, dok su investitori širom sveta strahovali od mogućnosti da sukob preraste u regionalni rat koji bi ugrozio snabdevanje energentima.

Nije slučajno što su odmah nakon objave sporazuma cene nafte pale za više od četiri dolara po barelu, dok su berze širom sveta zabeležile snažan rast.

Tržišta su ovaj dogovor doživela kao signal da bi moglo doći do stabilizacije regiona i smanjenja rizika od novih poremećaja u globalnoj ekonomiji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da bi sporazum trebalo da omogući hitno ponovno uspostavljanje slobodne plovidbe kroz Ormuski moreuz, dok je generalni sekretar UN Antonio Gutereš dogovor nazvao „ključnim korakom ka mirnom rešavanju sukoba“.

Šta je i dalje sporno?

Uprkos optimizmu, najvažniji problem između dve zemlje još nije rešen.

Glavna tačka neslaganja i dalje ostaje iranski nuklearni program.

Vašington zahteva dugoročnu i međunarodno proverljivu zabranu obogaćivanja uranijuma, dok Teheran insistira na tome da zadrži pravo na razvoj civilnog nuklearnog programa i traži potpuno ukidanje sankcija.

Predsednik Donald Tramp potvrdio je da se trenutno pregovara o mogućnosti da Iran na period od 20 godina obustavi obogaćivanje uranijuma. Takav dogovor bio bi jedan od ključnih uslova za trajni sporazum i normalizaciju odnosa između dve zemlje.

Međutim, upravo oko tog pitanja pregovori bi mogli da postanu najteži.

Izrael nije oduševljen

Dok su mnoge zemlje pozdravile postizanje dogovora, reakcije iz Izraela bile su znatno rezervisanije.

Izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič ocenio je da je sporazum „loš za Izrael i slobodni svet“, upozoravajući da Iran i dalje predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju.

Istovremeno su se pojavile informacije o tenzijama između Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua nakon izraelskih napada na položaje Hezbolaha u Bejrutu.

Američki predsednik nije krio nezadovoljstvo.

„Ovo bi mogao biti početak dugog i lepog mira. Nemojmo to da upropastimo“, poručio je Tramp, upozoravajući da nove vojne akcije mogu ugroziti tek započeti mirovni proces.

Mir ili samo pauza?

Uprkos istorijskom značaju postignutog dogovora, činjenica je da konačni sporazum još nije potpisan. Mnoge odredbe tek treba da budu razrađene, a pojedini detalji već izazivaju nesuglasice.

Dodatnu zabunu izazvali su navodi iranskih medija da je u poslednjem trenutku u sporazum uneta odredba koja bi Teheranu omogućila naplatu određenih pomorskih usluga u Ormuskom moreuzu. Vašington, s druge strane, tvrdi da će prolaz ostati potpuno slobodan i bez novih nameta.

Zbog toga većina analitičara smatra da bi bilo preuranjeno govoriti o konačnom završetku sukoba. Ono što jeste izvesno jeste da su SAD i Iran prvi put posle dugo vremena napravili ozbiljan korak ka smirivanju tenzija.

Da li će taj korak postati trajni mir ili samo kratka pauza pred novu krizu, pokazaće pregovori koji tek slede. Za sada, svet može da odahne, ali teško da može da bude potpuno spokojan.