Jednog su zvali "renesansnim čovekom", a drugog "ekscentričnim nadrealistom". I dok su prvog proglasili "univerzalnim genijem", drugi je sam sebe promovisao u "genija i Boga". Osim što su slikari, na prvi pogled Leonardo da Vinči i Salvador Dali nemaju mnogo toga zajedničkog. Međutim, nedavno otkriveni slikarski crteži španskog umetnika kazuju drugačije.
Tu se, između ostalog, nalazi pripremni crtež za Dalijevu čuvenu sliku iz 1955. godine „Sakrament Tajne večere“ (The Sacrament of the Last Supper) za koju je umetnik inspiraciju pronašao u remek-delu Leonarda da Vinčija „Tajna večera“ iz 15. veka.
Dalijev crtež prikazuje Hrista, kao na Leonardovoj slici. A krajnji rezultat, nastao na osnovu crteža, prikazuje sanjivu scenu na katalonskoj obali, i dok pozajmljuje bazičnu strukturu Leonardovog viđenja, ipak se više oslanja na „biblijsku legendu“.
Ovaj i još dva do sad neobjavljena crteža veoma su važna jer otkrivaju kreativni proces umetnika, precizirao je za „Obzerver“ istoričar umetnosti Žan Pjer Izbo i dodao:
„Otkrivaju i da je Dali bio veoma pedantan umetnik, što je potpuna kontradikcija uvreženom poimanju slikara kao nabujalog nadrealiste koji slika samo ono što mu u trenu padne na um“.
Druga dva crteža za Dalijeve slike „Raspeće“ (Crucifixion – Corpus Hypercubus) iz 1954. godine i „Lobanja Zurbara“ (Skull of Zurbará), koja je nastala dve godine kasnije, otkrivaju kako je za ta dela slikaru inspiracija bio matematičar i arhitekta iz 16. veka Huan de Herera, odnosno i umetnik koji je stvarao vek kasnije Francisko de Zurbaran.
„Sakrament Tajne večere“ jedna je od Dalijevih poznatijih slika, koji se danas čuva u vašingtonskoj Nacionalnoj galeriji. U velelepnom prikazu Tajne večere ogroman torzo sa raširenim rukama, koga mnogi vide kao vaskrslog Hrista, nadvio se nad ovozemaljskim Isusom Hristom, koji sedi, okružen apostolima.
Međutim, taj Hrist nije onaj prepoznatljivog lika, već ima lice Dalijeve voljene žene Gale. Crtež, s druge strane, pokazuje da je slikareva originalna ideja bila daleko bliža onome kako je Leonardo video „Tajnu večeru“.
Na crtežu Dali je Isusa Hrista postavio u središte dugačkog stola, dok su apostoli sa obe njegove strane, kao i u remek-delu Leonarda da Vinčija. I taj crtež, prema rečima Izboa, pokazuje koliko je slikar ozbiljno pristupao svakoj kompoziciji.
„Čak na neki način pruža trodimenzionalni pogled na dole kako bi se i sam uverio kako sve to izgleda“.
Ovi crteži takođe pokazuju kako je „funkcionisao“ Dalijev um dok je tragao za varijacijama scene koju je hteo da oslika.
– Crtež je maltene kopija Leonardove „Poslednje večere“. Dalijevo konačno delo međutim daleko je nadograđenije. Apostole je pomerio napred, dajući dubinu samoj kompoziciji i dodavši nagi torzo. A sad svako može da se uveri da je, prema njegovoj originalnoj zamisli, to bila daleko konvencionalnija interpretacija – reči su Izboa.
Poredeći crtež sa slikom „Lobanja Zurbarana“, Izbo je primetio da „lobanji na slici fali vilica sa zubima, dok na crtežu toga ima u naznakama“.
Studija za sliku „Crucifixion (Corpus Hypercubus)“ pokazuje kako je istraživao prikaz krsta kao kocku u kocki. Zapravo kao ogromnu kocku sastavljenu od osam kockastih ćelija, za koje se pretpostavlja da je inspiraciju pronašao u delu matematičara i arhitekte Huana de Herere iz 16. veka.
Dali je bio poznat po tome što je „obične objekte“ mešao sa podsvesnim svetom snova. Počesto su njegovi prikazi bili „iskrivljeni“, zbog čega su ga od starta karijere prozvali ekscentrikom. Uostalom, kako drugačije nazvati čoveka koji bi svaki novi dan dočekivao gledajući se u ogledalo i izgovarajući ove reči:
„Svakoga jutra kada se probudim, osetim neopisivu radost – radost što sam Salvador Dali. I upitam sebe sa zadovoljstvom: Koje će divne stvari danas uraditi Salvador Dali?“
Sva tri crteža nalaze se u kolekciji Kristofera Hita Brauna, američkog plastičnog hirurga. Ovaj doktor je tokom godina skupio bogatu kolekciju Dalijevih dela na papiru, koja je vredna oko 20 miliona dolara. Upravo dela iz njegove bogate kolekcije mogu se po prvi videti u knjizi koju je potpisao zajedno sa Izboom „The Dali Legacy: How an Eccentric Genius Changed the Art World and Created a Lasting Legacy“ (Dalijeva zaostavština: Kako je ekscentrični genije promenio svet umetnosti i stvorio večno delo), koja je upravo objavljena u izdanju „Apollo Publishers“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar