Slike, crteži, grafike, skulpture, instalacije, fotografije i video radovi, ukupno 200 dela, koja su nastajala od 1900. do 2019. godine predstavljeno je na izložbi Muzeja savremene umetnosti na Ušću i u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića. Odabrali smo pet najzanimljivih.

Povod za nastanak izložbe „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993 – 2019“ je činjenica da je u pomenutom periodu muzejski fond uvećan za preko 1.400 dela domaće, regionalne i evropske moderne i savremene umetnosti.

Od dela Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Sretena Stojanovića, Dušana Jovanovića Đukina, Petra Dobrovića, Marka Ristića, preko radova Miodraga B. Protića, Ljubice Cuce Sokić, Bore Iljovskog, Nevenke Stojisavljević, Zorana Dimovskog, Dobrivoja Bate Krgovića, Mrđana Bajića, Zorana Naskovskog do stvaralaštva Biljane Đurđević, Ivana Grubanova, Vladimira Nikolića, Gotfrida Helnvajna, Nedka Solakova, može se pogledati na novoj izložbi MSU-a, prvoj nakon ukidanja vanrednog stanja.

Mi vam izdvajamo nekoliko dela koja je Muzej savremene umetnosti u proteklih 25 godina otkupio ili dobio na poklon, obogativši svoje zbirke, sa ciljem da uvrsti radove autora koji su unosili novine u našu umetnost.

1. Crteži Petra Dobrovića (1912/1913)

Muzej savremene umetnosti je 1995. godine dobio na poklon tridesetak radova Petra Dobrovića (1890-1942), od njegove supruge Olge i sina Đorđa, a na izložbi se mogu videti četiri ablematska crteža nastala 1912. i 1913. godine u Parizu. Reč je o crtežima: „Stojeći ženski akt“, „Dva stojeća ženska akta“, „Studija ženskog akta“ i „Dva stojeća ženska akta“. Na ovim crtežima, prema rečima kustoskinje Žakline Ratković, možemo da vidimo i pratimo prihvatanje odjeka i postulata kubizma, što su prvi primeri takve prakse na našim prostorima.

2. „Kolaž“ (kompozicija) Eduarda Stepančiča (oko 1930. godine)

Muzej savremene umetnosti je skoro dve decenije čuvao zaostavštinu slikara i grafičara Eduarda Stepančiča (1908-1991), koji je veći deo svog života proveo u Beogradu. Zajedno sa Avgustom Černigojem pripadao je pravcu istorijskih avangradi – konstruktivizmu i u njegovom delu je vidljiva primena konstruktivističkih principa. Njegovi naslednici Đovani Luiđi Stefani i Robert Stefani 2002. su Muzeju savremene umetnosti, u znak zahvalnosti zato što je čuvao njegova dela, poklonili tri crteža nastala oko 1930. godine.

3. Aktovi Save Šumanovića (1929/1934)

Među izloženim delima su i „Sedeći akt sa crvenom pozadinom“ (1934) i „Veliki akt“ (1929) Save Šumanovića (1896-1942). Reč je o delima iz poslednje decenije njegovog stvaralaštva, koja se smatra i najzrelijom fazom Save Šumanovića. Tokom poslednjeg boravka u Parizu 1929. godine nastala je prekretnica u njegovom stvaralaštvu i izdvojile su se dve dominantne teme – akt i pejzaž. „Akt je bio jedna od velikih tema u tom periodu, a kod Šumanovića možemo videti aktove koje on skulptorski modeluje prema crtežima koje je doneo iz Pariza“, objašnjava kustoskinja Žaklina Ratković.

4. „Kritika u pejzažu“ Miodraga Miće Popovića (1949)

Prvi put u Muzeju savremene umetnosti publika ima priliku da vidi ulje na platnu „Kritika u pejzažu“ iz 1949. godine Miodraga Miće Popovića (1923-1996). Na slici je ovekovečena scena sa Ljubinkom Mihailović, Kosom Bokšan, Petrom Omčikusom i autorom dela. Slika je bila deo umetničke kolekcije kompanije „Generalexport“. Na aukciji 2014. bilo je najskuplje delo sa procenjenom vrednošću između 12 do 14 miliona dinara. Muzej je 2015. otkupio to ulje na platnu i, kako kaže kustoskinja Žaklina Ratković, dobio izuzetnu priliku da ima pravo prvenstva prilikom kupovine. „To delo se vezuje za rani period Popovićevog stvaralaštva pre izložbe iz 1950. kada će doći do tačke preloma“, objašnjava ona.

5. „Yugomuzej“ Mrđana Bajića (1998-2007)

Nasuprot nostalgičarima, koji favorizuju utopijsku prošlost, u umetničkoj produkciji tokom poslednje dve decenije ističu se umetnici koji svojim radovima kritički promišljaju socijalističku prošlost. Među njima je i Mrđan Bajić (63), pa je njegovo delo „Yugomuzej“ predstavljeno u okviru celine „U pukotinama političke prošlosti“. „Yugomuzej“ je postavka sastavljena iz više delova: slajdovi, monumentalna maketa, podna skulptorska postavka, mnoštvo objekata i skulptura… Ratković je istakla da se Bajić u svom delu direktno bavi prelomom koji se desio raspadom nekadašnje države i odjecima onoga što se dešavalo u politici na samu kulturu.