Do remek-dela uz maske - prva izložba u MSU posle izolacije

Svakog posetioca na ulazu u Muzej dočekuju službenici sa toplomerima i dezinfekcionim sredstvom, a može da se uđe isključivo sa maskom. Održavanje propisane distance takođe je obavezno, a u samom prostoru može boraviti do 100 ljudi kojima je na raspolaganju oko dva sata za razgledanje izložbe.

Izloženi su radovi nekih od najznačajnijih umetnika prve polovine 20. veka (Nadežda Petrović, Sava Šumanović, Sreten Stojanović, Dušan Jovanović Đukin, Petar Dobrović, Marko Ristić), umetnika iz druge polovine 20. veka (Miodrag B. Protić, Ljubica Cuca Sokić, Bora Iljovski, Đorđije Crnčević, Nevenka Stojisavljević, Zoran Dimovski, Dobrivoje Bata Krgović, Mrđan Bajić, Zoran Naskovski), kao i prve dve decenije 21. veka (Biljana Đurđević, Ivan Grubanov, Vladimir Nikolić, Gotfrid Helnvajn, Nedko Solakova).Samo otvaranje je zbog epidemije koronavirusa priređeno napolju, gde su posetioce pozdravili pomoćnica ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa Danijela Vanušić i vršilac dužnosti direktora Muzeja savremene umetnosti Viktor Kiš. Izložba akvizicija MSU, koja je trebalo da bude otvorena 28. marta, pa je odložena zbog vanredmog stanja, prva je postavka organizovana i od kako je Kiš imenovan za v. d. direktora.

- U delatnosti svakog muzeja izložba akvizicija predstavlja jednu od najznačajnijih aktivnosti. Ova izložba je dragocena, jer pruža uvid u višegodišnju otkupnu politiku Muzeja savremene umetnosti. U proteklih 25 godina otkupljeno je 1.400 radova - rekao je Kiš.Kiš je dodao da izložba, koju čini 200 dela, prati "različite fenomene prisutne u umetnosti od početka 20. veka do danas”.- Autorski tim je osmislio 13 tematskih celina predstavljenih u zgradi Muzeja, dok je 14. segment, "Kroz portret", u Galeriji-Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića - rekao je Kiš.On je pomenuo i da se po dolasku na čelo MSU suočio sa činjenicom da umetnost zavisi od finansija, što je otežavajuća okolnost za sve koji vode institucije.- Umetnost ne može da se meri procentima, jer nastaje iz ljubavi i nagona. Procenti ne znače ništa ako ima volje i želje - naglasio je Kiš.

- Čestitam autorima izložbe na hrabrosti, znanju i posvećenosti što su se upustili u realizaciju ovako zahtevnog projekta. Akvizicije predstavljaju jedan od najvažnijih zadataka svakog muzeja, jer zahvaljujući njima profiliše se vizija i mesto muzeja na kulturnoj mapi. Ne obogaćuju se samo zbirke, već muzej time sebe i pozicionira - rekla je Danijela Vanušić.Ona je podsetila da je praksa da se izložbe ovog tipa prave na pet ili 10 godina i tada se sagledava otkupna politika muzeja, koja je u tesnoj vezi sa društvenim okolnostima i samom umetnošću.

- O tome govori i naziv izložbe "Refleksije našeg vremena" kojim se ukazuje koliko su muzej, umetnost i društvene okolnosti povezani. Kao slike u ogledalu te relacije reflektuju jedna drugu - primetila je Danijela Vanušić, ocenivši da nova izložba Muzeja savremene umetnosti ima "nacionalni i evropski značaj".Ona je podsetila da su u protekle tri godine, od ponovnog otvaranja zgrade Muzeja savremene umetnosti na Ušću, organizovane retrospektivne izložbe Dragana Ilića i Ilije Šoškića, gostujuća izložba nemačke umetnosti "Na putu oko sveta" i velika restrospektivna izložba Marine Abramović "Čistač".

Centralnu postavku u MSU čini 13 celina: „Muzej“ u muzeju, Postulati modernizma, Društvo - Politika - Umetnost, Skulptura kao izraz suštine bića, Skulptura – Objekat – Instalacija, Ekspresivna površina / Izlazak u prostor, Simina 9a, U pukotinama političke prošlosti, Dihotomije modernizma, Unutra / Spolja, Lično / Javno, Obnova subjektivnosti, Aporije savremene scene, dok je posebna celina "Kroz portret" predstavljena u Galeriji - Legatu Čolakovića.

Autorke koncepcije "Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene 1993 - 2019" su mr Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković, Svetlana Mitić i Žaklina Ratković, a kustos izložbene celine u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića je Miroslav Karić.