Ako bismo pitali mlade sada da li misle da će svet biti bolji, mislim da niko ne bi odgovorio potvrdno, primećuje poznati japanski pisac Haruki Murakami.
Priredio: Matija Jovandić
Svetski poznati pisac Haruki Murakami, koji je nedavno preveo američki klasik „Srce je usamljeni lovac“ Karson Mekalers iz 1940. godine, govorio je o tome koliko njemu ta knjiga znači, kao i o važnosti njene poruke protiv rasizma i siromaštva, u svetlu nedavnih protesta, piše japanski „Kajdo njuz“.
„Njena moć oštroumnog posmatranja i briljantno pisanje od nje čine istinskog genija“, rekao je Murakami o Karson Mekalers u intervjuu novinarima ove kuće.
Karson Mekalers, rođena 1917. u Džordžiji, na jugu Sjedinjenih Američkih Država, prvobitno je nameravala da bude pijanistkinja, ali se kasnije okrenula pisanju, usavršavajući svoj stil radeći druge poslove. Priča u romanu smeštena je na američki jug kasnih tridesetih godina prošlog veka, gde se crnoputi doktor bori sa diskriminacijom u podeljenom i siromašnom društvu. Tu su i devojka koja čuva skriveni svet u svom srcu i kafedžija koji je potajno u nju zaljubljen a nisu u stanju da izraze svoja najtananija osećanja, gluvonemi čovek…
„To je krajnje tužna priča. Ali iako se izlaz nigde ne nazire, ostaje nešto što greje srca. Bio sam krajnje impresioniran time“, rekao je Murakami i dodao da mu se dopalo i to što je taj grad „mali univerzum“ za sebe.
Japanski pisac kaže i da ceni autore sa američkog juga kao što je Vilijam Fokner, sa njegovim okom spremnim da uoči detalje i sposobnošću za kritičku distancu. Rekao je i da je mnogo naučio od njih, uključujući i to kako da piše o ljudima, te da su oni uticali na njega podjednako koliko i F. Skot Ficdžerald, čuveni autor „Velikog Getsbija“.
Murakami je pročitao knjigu Karson Mekalers kao dvadesetogodišnjak, tokom studentskih protesta koji su se dešavali u većem delu sveta kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Sve dok nije bio privučen političkom dimenzijom romana, držao se po strani, za razliku od njegovih prijatelja. Ljubitelj knjiga, koji stalno ističe važnost individualizma, osetio je neku vrstu srodnosti sa protagonistima romana „Srce je usamljeni lovac“, koji su takođe teško uspostavljali veze sa drugima. Pola veka kasnije, Murakami brine o tome kako će japanski čitaoci doživeti njegov prevod romana.
„Verovali smo u to vreme da smo uradili sve što smo mogli, da će svet postati bolje mesto. Ali to se nije dogodilo. Jaz između bogatih i siromašnih samo se produbljivao. Ako bismo pitali mlade sada da li misle da će svet biti bolji, mislim da niko ne bi odgovorio potvrdno“, rekao je Murakami govoreći o svojoj mladosti.
Ali pandemija koronavirusa i drugi događaji pružili su svetu priliku da preispita sadašnje norme, dodao je on.
„Uz sve to, ‘Crni životi su važni’ i prodemokratski protesti u Hongkongu definitivno stvaraju neku vrstu kretnje ka vrednostima koje treba da budu uključene u društvo. Nadam se da ću se uskladiti sa ovim pozivima na promene“, kazao je on.
Govoreći o širenju pokreta „Crni životi su važni“, Murakami je zaključio da se „srž društva možda i nije mnogo promenila od kraja tridesetih godina, iz doba u koje je Mekalersova smestila svoj romam, do danas“.
Međutim, Murakami pravi jasnu razliku između priče i poruke.
„‘Srce je usamljeni lovac’ je priča. Ona ne kaže da postoji nada. Naprotiv, knjiga se završava tako da prevladava očaj, ali čak i tako ostavlja u srcima čitalaca nešto svetlo. Hteo sam da verujem u snagu priče, da je prevedem i prenesem kao knjigu. Dugo sam mislio da je pisanje romana sve što romanopisci treba da rade“, rekao je on.
Međutim, sa godinama su mu se uverenja promenila.
„Ako nema i jake poruke i jake priče, onda nema efekta. Ono što mi pisci radimo uglavnom je pisanje priča, ali su njima potrebni suplementi. Zato se i sam angažujem na različite načine ne bih li poslao poruku“, navodi Murakami.
Japanski pisac poslednje dve godine aktivan je kao didžej u svojoj emisiji „Murakami radio“, piše „Kjodo njuz“. U maju ove godine, usred širenja pandemije koronavirusa, dok je većina ljudi ostajala kod kuće, on je bodrio slušaoce svojom „Muzikom za svetliju sutrašnjicu“, snimajući program u svom kućnom studiju.
„Možda ću zazvučati arogantno, ali uglavnom mogu da pišem ono što trenutno pišem“, rekao je na pitanje da li su se i koliko njegova uverenja o pisanju romana promenila.
Opisao je sebe kao osobu koja „više voli da postiže rezultate kroz uporan trud“.
„Ispočetka nisam mogao da dobro pišem ono što sam želeo, pa sam kružio, unoseći različite elemente i stilove u svoje pisanje. To je vodilo tome da me svi opisuju kao ‘pop’ pisca ili kao fenomen pop kulture“, naveo je autor „Potere za ovcom“ i „Norveške šume“.
„Ali, možda negde u vreme kada sam napisao 1Q84, shvatio sam da mogu da pišem ono što želim i onako kako želim. Probijao sam 40 godina da bih probio sopstveni put i mislim da možda sada mogu da počnem da se opuštam“, kazao je on.
Murakami ističe i da je prevođenje dela drugih pisaca igralo veliku ulogu u razvijanju negovih spisateljskih veština.
– Naučio sam mnogo važnih stvari prevodeći nebrojene knjige napisane na engleskom. I nastavljam da učim. Veliko mi je zadovoljstvo što sam završio prevod ove važne knjige za koju sam toliko vezan“, zaključio je Murakami, dodajući da sada čeka da vidi kako će mladi čitaoci reagovati na priču koja je ostavila toliki utisak na njega.
