Bitka za Arktik je počela: Putin i Si otvaraju novu moćnu rutu za "flotu iz senke", Kina dobija prečicu do Evrope

Led je još bio debeo kada je ogromni tanker „Christophe de Margerie“ krajem maja krenuo na prvo ovogodišnje putovanje Severnim morskim putem. Prethodno se zaustavio u luci povezanoj sa Arctic LNG-2, ruskim postrojenjem za tečni prirodni gas koje se nalazi pod američkim sankcijama.

Uz pomoć ledolomca, tanker je prešao hiljade kilometara kroz arktičke vode i Beringovo more, sve do Kamčatke na ruskom Dalekom istoku. Tamo je, prema satelitskim snimcima koje je analizirao CNN, pristao uz veliko plutajuće skladište u formaciji karakterističnoj za pretovar tereta sa broda na brod.

Čini se da je sankcionisani ruski teret upravo tu prebačen na drugi brod.

Dan kasnije u isti zaliv stigao je „Arctic Mulan“, još jedan tanker pod američkim sankcijama. Nekoliko dana je čekao, a zatim je privezan uz isto plutajuće skladište. U jednom trenutku isključio je uređaj za praćenje, da bi se potom ponovo pojavio na radaru i krenuo ka kineskoj luci Beihai.

CNN ocenjuje da satelitski snimci pokazuju da je brod zatim pristao uz terminal na jugu Kine koji se već koristi za prijem ruskog LNG-a pod sankcijama.

Isti obrazac ponovljen je i u julu.

Sve to pokazuje koliko je Severni morski put postao važan za trgovinsku i energetsku saradnju Moskve i Pekinga, ali i za zaobilaženje posledica zapadnih sankcija.

Putinov san, Sijev „Polarni put svile“

Ruta duž ruske arktičke obale duga je oko 5.600 kilometara. Veći deo godine okovana je ledom, dok se bez ledolomaca može koristiti samo tokom kratkog letnjeg perioda. Ipak, Moskva i Peking u njoj vide nešto mnogo veće od sezonske pomorske prečice.

Za Vladimira Putina, to je moguća nova arterija svetske trgovine i način da se podstaknu ulaganja u ruske luke, naftna i gasna polja. Za Si Đinpinga, ona se uklapa u mnogo širu viziju kineskog „Polarnog puta svile“.

Putin je poslednjih meseci tvrdio da problemi u Crvenom moru i oko Ormuskog moreuza pokazuju koliko bi arktička ruta mogla da bude značajna.

Nazvao ju je „najbezbednijom, najpouzdanijom i najefikasnijom“.

Si je, sa druge strane, još 2018. promovisao ideju o „Polarnom putu svile“, zamišljenom kao ledeni produžetak kineske inicijative Pojas i put, koji bi Kini omogućio snažnije prisustvo od ruskog Arktika sve do Skandinavije.

Velike kineske investicije koje su se tada očekivale nisu se u potpunosti ostvarile. Visoki troškovi, nepredvidivi vremenski uslovi i rat u Ukrajini usporili su razvoj rute. Mnogi međunarodni brodari povukli su se iz ruskog Arktika, a opreznije su postale čak i velike kineske državne kompanije.

Ali upravo je rat otvorio i novi prostor za Peking.

Profesor Mark Lantenj sa Arktičkog univerziteta Norveške smatra da je nastao „prozor mogućnosti“ za Kinu, koja može da iskoristi činjenicu da je postala jedan od najvažnijih partnera Moskve.

Kinezi otvaraju linije ka Evropi

Najbolji dokaz toga je rast brodskog saobraćaja.

Najmanje šest kineskih brodarskih kompanija trebalo bi ove sezone da izvede više od 50 putovanja Severnim morskim putem. Većina će povezivati kineske i ruske luke.

„Kina i Rusija sada su praktično jedine koje zaista koriste ovu rutu. One je vide kao deo svoje bliske saradnje“, rekao je Kjel Stokvik iz norveškog Centra za logistiku krajnjeg severa.

Jedna od kineskih kompanija, Sea Legend, najavila je i prvu redovnu sezonsku kontejnersku liniju između Kine i Evrope preko Arktika.

Kompanija tvrdi da bi putovanje moglo da traje oko 20 dana, približno upola kraće nego standardnom rutom preko Sueckog kanala.

Njeni brodovi trebalo bi da prevoze kineske električne i hibridne automobile, litijumske baterije i proizvode povezane sa solarnom energijom.

Cilj je, kako je rekao direktor kompanije Li Sjaobin, da se obezbedi pouzdana logistika „u svetlu sadašnje složene i nestabilne međunarodne situacije“.

Rusija u takvim linijama vidi početak mnogo većeg projekta.

Šef Rosatoma Aleksej Lihačov opisao je uspostavljanje redovnog servisa kao „sledeći korak“ ka razvoju sezonskog transporta između Azije i Evrope.

Ruski gas sve više ide ka Kini

Ipak, trenutno najvažniji teret Severnog morskog puta nisu kontejneri već ruska nafta i gas.

Kineski uvoz ruskog LNG-a snažno raste, dok zapadne sankcije istovremeno otežavaju Moskvi prodaju energenata na drugim tržištima.

Prema analizi CNN-a, svih osam naftnih tankera koji su prošle godine prešli celu arktičku rutu direktno ka Kini nalazili su se pod američkim sankcijama zbog transporta zabranjenih tereta.

Sve veću ulogu ima i takozvana „flota iz senke“ – stariji tankeri koji menjaju zastave, vlasničku strukturu ili isključuju sisteme za praćenje kako bi prikrili kretanje i poreklo tereta.

To, međutim, povećava i rizik od ekološke katastrofe u jednom od najosetljivijih regiona sveta.

Energetski analitičar Kjel Ajkland smatra da je uloga Pekinga za Moskvu postala ogromna.

„Teško je preuveličati značaj Kine za Rusiju kada je reč o trgovini energentima duž ove rute“, rekao je on.

NATO upozorava na „ogroman rizik“

Zapadne države sve pažljivije prate kinesko-rusko približavanje na Arktiku.

Donald Tramp je ranije govorio o ruskim i kineskim brodovima u severnom Atlantiku i u blizini Grenlanda, dok je Vašington u međuvremenu dogovorio sa Finskom proširenje američke flote ledolomaca.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas upozorila je da bi Kina mogla da koristi arktičke rute i lance snabdevanja kao sredstvo političkog pritiska.

Mark Rute je u julu izjavio da NATO mora da odgovori na „ogroman rizik da Rusija i Kina dobijaju sve veći pristup Arktiku“.

Posebnu zabrinutost izazivaju prvi znaci bezbednosne saradnje dve zemlje u regionu, uključujući zajedničke vežbe bombardera u blizini Aljaske i operacije obalskih straža u arktičkim vodama.

Zapadni analitičari upozoravaju i da kineske naučne ekspedicije mogu da prikupe podatke korisne za vojsku.

Peking takve tvrdnje odbacuje i tvrdi da se njima namerno stvara slika o „kineskoj pretnji“. Kineske vlasti poručuju da njihove aktivnosti imaju cilj da podstaknu „mir, stabilnost i održivi razvoj“ i da su u skladu sa međunarodnim pravom.

Moskva, međutim, i dalje pažljivo meri koliko prostora želi da prepusti Kini. Rusiji odgovara da Peking kupuje energente, ulaže u infrastrukturu i šalje brodove Severnim morskim putem, ali je mnogo opreznija kada je reč o kineskom bezbednosnom prisustvu.

Topljenje leda menja računicu

Najveći faktor koji bi u budućnosti mogao da promeni čitavu računicu jeste topljenje arktičkog leda.

Ako sezona plovidbe bude duža, Severni morski put mogao bi postati znatno pouzdaniji. U budućnosti bi mogle da se otvore i transpolarne rute koje bi potpuno zaobišle rusku obalu.

Za Kinu bi to značilo još kraći put ka severnom Atlantiku i Evropi.

„Pred Kinom se sada nalazi ogromna nova granica“, ocenio je Daisuke Harada iz japanske Organizacije za metale i energetsku bezbednost.

Za sada je Severni morski put još daleko od toga da ugrozi Suecki kanal ili druge glavne arterije globalne trgovine. Plovidba je skupa, sezona kratka, a uslovi nepredvidivi.

Ali na Arktiku se već vidi nova geopolitička realnost.

Dok se led povlači, Rusija dobija kupca za energente i partnera za razvoj izolovanog severa, a Kina stiče iskustvo, infrastrukturu i pristup ruti o kojoj godinama sanja.

Ako se takav trend nastavi, ono što je danas sezonski koridor za ruski gas i kineske brodove moglo bi jednog dana da postane jedan od najvažnijih puteva između Azije i Evrope – i još jedno mesto na kojem će se ukrstiti interesi Kine, Rusije i Zapada.