Murakami: Majmun Šinagava je sad star i usamljen

Haruki Murakami se posle 14 godina vratio svojoj priči "Majmun Šinagava" i objavio je njen nastavak pod nazivom "Ispovesti majmuna Šinagave". Priča je u prevodu na engleski objavljena u novom broju "Njujorkera", a slavni pisac je tim povodom dao i kraći intervju ovog magazinu. S obzirom na to da on retko daje intervjue, prenosimo ovaj razgovor iz američkog magazina.Kako ste došli na ideju o majmunu koji krade i šta vas je navelo da se toj priči vratite posle toliko vremena, upitala je Murakamija novinarka Debora Trajsmen.- Nakon što sam objavio prvu priču o majmunu, zaista sam se zapitao kakva mu je sudbina zapala nakon što je bio uhvaćen, ali dugo nisam imao prilike da napišem nastavak. Shvatio sam da nema potrebe za žurbom, pošto će me majmun, sačekati gde god on bio - kazao je najpoznatiji japanski pisac.

Da li je činjenica da majmun dolazi iz tokijske oblasti Šinagava posebno značajna?- Ne, nema u tome nekog posebnog značaja. Samo je lepo povezan sa njom. Kad smo kod toga, i majmun Bruklin zvuči prilično dobro.Da li taj majmun kog su odgajali ljudi, pa ga odbacili i oni i njegova vrsta, simboliše nešto ili je prosto samo majmun?- Opšte uzev, ne biste očekivali od majmuna da negde tamo zapravo krade imena ljudi, tako da nemam problem s tim što ga neki ljudi doživljavaju kao simbol ili metaforu i time da su, u tom smislu, i imena simboli i metafore. Sve je to na čitaocu. Ja, kao pisac, jednostavno sam pomislio da ne bi bilo čudno da tamo negde postoji majmun opsednut krađama imena ljudi. U Japanu, gde sam javno čitao skraćenu verziju priče, publika se mnogo smejala, što mi se jako dopalo.Jedan od motiva u mojim delima mogao bi da bude nesposobnost uklapanja u grupe, bilo da su one male ili velike. Ali ako bih nastavio da pričam i kažem nešto poput "u književnom svetu u Japanu, takođe…", stvari bi mogle da postanu malo pipave, tako da je najbolje da vidimo majmuna prosto kao majmuna, i ništa više od toga.Taj majmun sada je dosta "stariji" nego što je bio u prvoj priči. Da li se kod njega promenilo još nešto?- On je sad star i usamljen, i ne pripada nigde. Takav je majmun Šinagava sada. Hajde da se nadamo da je, bar malo, preuzeo nešto od našeg sopstvenog sazrevanja, usamljenosti i izolacije, mojeg ili vašeg. Fikcija može da ima takav efekat. Kao što madam Bovari preuzima vaše grehe na sebe.Možda ste pišući o njemu mogli da se lišite pomalo i svojih godina i izolovanosti i prenesete ih na njega! Zašto ste od majmuna napravili ljubitelja Bruknerove Sedme simfonije?- Zato što sam je slušao mnogo puta dok sam pisao ovu priču. To je jedini razlog. Hmmm... Možda bi majmun Šinagava mogao da napiše "Bruknera za majmune".

Slažete li se sa njim da je posedovanje nečijeg imena skoro kao posedovanje dela njegove ličnosti? Možda bi u dane ovog fizičkog distanciranja to bio najsigurniji način da čovek nekoga voli?- To je divna misao. Ako bi neko napravio javno predavanje pod nazivom "Ljubav u vreme koronavirusa: Veče sa majmunom Šinagavom", definitivno bih voleo da prisustvujem.Narator u ovoj priči je pisac, osoba otvorenog uma. Da li je on zamena za vas?- Uvek sam voleo da slušam priče drugih ljudi. A ako ispadne da je neku koju slušam ispričao majmun, rekao bih da je to još veći užitak.Narator kaže da majmunova priča ne bi bila dobro književno delo jer nema temu i poentu. Mislite li da "Ispovesti majmuna Šinagave" ima temu ili poentu?- Teško je i misliti o temi ili poenti kada su u pitanju priče koje pišem. Imao sam mnogo puta prilike da razgovaram o svom radu sa studentima na njihovim predavanjima i oni su nekako uvek delovali zbunjeno, jer ne mogu da pronađu temu ili poentu u mojim pričama. Ali meni to uopšte ne smeta.***Murakami je, pisac čije su knjige bestseleri širom sveta, na javnom čitanju zajedno sa nagrađivanom mladom japanskom spisateljicom Mieko Kavakami krajem prošle godine, što je takođe retkost za njega, rekao: „Ja zapravo imam potpuno novi roman koji sam završio pre samo nekoliko nedelja, ali ga nisam još objavio“ i naveo je da će se roman zvati „Ispovesti majmuna Šinagave“, preneo je tada „Japan Tajms“. Nije isključeno, stoga, da priča o majmunu Šinagavi na kraju i zaista preraste u roman.