Podeli
Foto: Nemanja Taneski, Vesna Lalić

Problem umetnika, koji su zbog epidemije koronavirusa i vanrednog stanja ostali bez mogućnosti da rade i tako sebi obezbede sredstva za život, kao što smo nagovestili u tekstu od četvrtka - nije rešen.

Uplata Vlade Srbije samostalnim umetnicima (po poslednjim podacima ima ih 2.353) i Grada Beograda nije obuhvatila sve kategorije.

Potvrdu slutnji naših sagovornika potvrdila je već u subotu Hana Selimović svojim postom na “Fejsbuku” u kome je napisala da ona nije dobila nikakav novac, jer ne ulazi ni u jednu kategoriju koje su obuhvaćene paketom pomoći državnih i gradskih organa.

Radi se o umetnicima koji nisu stalno zaposleni, već honorarno angažovani u ustanovama kulture i pri tome nisu u statusu samostalnog umetnika.

– Šta sa umetnicima koji od početka pandemije ne mogu da rade, a nisu stalno zaposleni, nemaju status samostalnog umetnika, a rade istovremeno u više ustanova. Naime ja jesam član Udruženja (dramskih umetnika Srbije, prim. nov.), ali ne i u statusu samostalnog umetnika. Honorarac sam, iliti nezaposleni, koji trenutno nije zbog prirode statusa ubrojan u odluku Vlade – objasnila je Hana Selimović koja igra u tri kuće, u Narodnom pozorištu u Beogradu, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i u Narodnom pozorištu Sombor.

Da problem Hane Selimovuć nije usamljen potvrdio je za portal Nova.rs predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) Vojislav Brajović.

– Takvih članova imamo, mislim, više od 100 – rekao je Brajović.

On i Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) su od uvođenja vanrednog stanja u više navrata skretali pažnju na one koji rade i doprinose zajednici, a iz različitih razloga nisu ni zaposleni niti stekli status samostalnog umetnika, i koji su u vrlo teškoj situaciji.

– Treba videti sa ustanovom kulture u kojima ti umetnici rade. U ovom slučaju recimo sa Narodnim pozorištem. Ivana (Vujić, upravnica Narodnog pozorišta, prim.aut.) rekla je da nikome neće ostati dužni. Sada ćemo videti šta će se desiti. Mi smo se u svojim apelima osvrnuli i na te ljude koji nisu u redovnom radnom odnosu, koji su naši članovi i bez statusa samostalnog umetnika, ali rade u ustanovama kulture – kaže Brajović i dodaje:

– Oni sami sebi treba da plaćaju doprinose, ali o tome niko ne vodi računa. Ljudi su spremni da uzmu malo para, koje zarade, ne razmišljajući šta će biti sutra i žrtvuju svoju egzistenciju u budućnosti. Da li će imati penziju uopšte, tu neku bedu? I ovo što država plaća je doprinos na minimalni lični dohodak – primetio je Brajović.

Voja Brajović/Foto: NOVA S

On ukazuje da je “važno pitanje kako da se država oduži onima koji rade na duhovnosti i na negovanju vrednosti svoga društva”.

– Oni to sada to ne mogu, naravno ne svojom krivicom, i onda nemaju od čega da žive – dodao je Brajović.

Od početka vanrednog stanja umetnici, koji su ostali bez prihoda oslanjali su se na solidarnost svojih stalno zaposlenih kolega.

UDUS ima Fond solidarnosti namenjen prevashodno članovima koji imaju zdravstvene probleme, Savez dramskih umetnika Vojvodine osnovao je Fond solidarnosti za prikupljanje novca za članove koji su zbog pandemije ostali bez angažmana i prihoda, a isti primer je sledilo i Narodno pozorište u Beogradu.

– Narodno pozorište u Beogradu beskrajno poštuje rad i stvaralaštvo samostalnih umetnika koji su naši česti saradnici i koji donose posebnu energiju. Narodno pozorište u Beogradu prepoznaje značaj i stvaralaštvo samostalnih umetnika i smatra da u ovom trenutku moramo pomoći i moramo svi ostati zajedno – izjavila je Vujić po osnivanju fonda “Solidarnost”, ali ostaje pitanje šta je sa onima koji nisu samostalni umetnici i imaju ugovor sa nacionalnim teatrom.

– Ono što je ostalo kao rešenje je, kako sam načula, solidarna pomoć. Dakle, to mu dođe nešto kao da sam socijalni slučaj, a ne da sam pošteno i predano radila svoj posao, vrlo frekventno od trenutnka od kada sam diplomirala – ogorčena je Hana Selimović.

Brajović naglašava da to ne treba da bude socijalna pomoć, ali umetnici jesu egzistencijalno ugroženi.

– To su ljudi koji rade. A šta ćemo sa onima koji nemaju tu sreću da mogu da rade? To je drugo pitanje. Da li hiperprodukcija na dramskim fakultetima proizvodi nekakav proleterijat? UDUS je imao ideju da se na fakultetima uvede pedagogija, da se uvede predmet iz audio-vizuelnog obrazovanja. Imamo profesore likovne, muzičke umetnosti, a šta je sa scenskom umetnošću? Onda bi možda bilo rešenje da se dramatrurg, reditelj ili glumac, koji nemaju posao, bave pedagogijom – rekao je Brajović.

Na pitanje kako definisati status umetnika koji nije samostalan, ni u stalnom radnom odnosu, Brajović nema precizan odgovor.

Da li je to slobodan umetnik?

– Slobodan umetnik je svako ko ima slobodu da stvara. Samostalni umetnik je onaj kome dražava plaća penziono i zdravstveno osiguranje. Slobodan umetnik je svaki umetnik koji nije zaposlen, koji nema platu od ustanove kulture i slobodno stvara. Ali možemo ih tako nazvati – rekao je Brajović.

Komentari

Vaš komentar