Izgubljeni kontinent leži u komadima ispod Srbije, Hrvatske i BiH

Ono što je preostalo tokom tog sudara sastrugano je sa vrha i danas se nalazi naborano u planinama Italije, Grčke, Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske i drugih zemalja regiona.

Detaljna slika nastala je uglavnom zahvaljujući velikoj studiji iz 2019. godine, objavljenoj u časopisu Gondwana Research, koju je predvodio Douwe van Hinsbergen sa Univerziteta u Utrehtu, zajedno sa kolegama iz Osla i Ciriha. Postojanje zakopanog jadranskog kontinenta nije bilo novo otkriće – geolozi su osnovne okvire ove priče poznavali decenijama. Ono što je ova studija donela jesu detalji: rekonstrukciju čitavog Mediterana kroz vreme, sastavljenu deo po deo.

Šta je studija zapravo uradila?

Rekonstrukcija je trajala deset godina. Van Hinsbergen je zadatak opisao kao slagalicu čiji su delovi bili polomljeni, savijeni i naslagani jedni preko drugih, a zatim rasuti kroz više od trideset zemalja, od Španije do Irana, pri čemu je svaka imala sopstvena geološka istraživanja i mape. Region je jednostavno nazvao „geološkim haosom“.

Tim je koristio softver za rekonstrukciju tektonskih ploča, zajedno sa terenskim podacima i magnetnom orijentacijom stena u trenutku njihovog nastanka. Ti sitni paleomagnetni signali predstavljaju zapis o tome gde se stena nalazila i kako je bila orijentisana u dalekoj prošlosti. Analiza hiljada uzoraka omogućila je istraživačima da „vrate vreme unazad“ i sagledaju kako se region ponovo sastavlja.

Šta je bila Velika Adrija?

Naziv „izgubljeni kontinent“ može da zavara. Velika Adrija nije bila zelena i naseljena zemlja koja je potonula poput mitske Atlantide. Veći deo svog postojanja bila je uglavnom pod vodom - plitki kontinentalni prag u toplom, tropskom moru, gde su se sedimenti taložili i postepeno pretvarali u krečnjak.

Najbliže poređenje danas je Zelandija, uglavnom potopljeni kontinent čiji su najviši delovi Novi Zeland i Nova Kaledonija.

Velika Adrija se odvojila od Gondvane pre oko 240 miliona godina, tokom trijasa, i počela da se kreće ka severu. Pre oko 140 miliona godina dostigla je približno veličinu i oblik Grenlanda.

Zatim je, između pre otprilike 120 i 100 miliona godina, počela da se sudara sa Evropom, piše N1info.ba.

Kako nestaje jedan kontinent?

Kontinentalna kora je uglavnom previše „plovna“ da bi potonula. To je uobičajeno pravilo i jedan od razloga zašto je ova priča toliko neobična. Kada se Velika Adrija sudarila sa Evropom, veći deo kontinenta bio je potisnut ispod evropske ploče i završio je u Zemljinom plaštu, gde se i danas nalazi.

Samo su gornji slojevi, sastavljeni od lakših sedimentnih stena, bili previše lagani da bi ih pratili. Tokom sudara bili su „oljušteni“, slično kao što se tepih zgužva kada se gura preko poda, i ostali su nagomilani u planinskim vencima koji danas prolaze kroz čitav region.

Deo tih stena dobro je poznat. Krečnjak iz Velike Adrije, izložen velikim temperaturama i pritiscima, pretvorio se u mermer koji su Grci i Rimljani koristili za gradnju svojih hramova. Kontinent nije nestao bez traga - postao je deo pejzaža, a zatim i građevinski materijal.

Šta je čvrst dokaz, a šta model?

Rekonstrukcija je veoma detaljna, ali je i dalje rekonstrukcija. Geolog Lorent Žolive sa Univerziteta Sorbona, koji nije učestvovao u istraživanju, izjavio je za Science da je opšta tektonska istorija regiona poznata već duže vreme, dok je najveće dostignuće ove studije izuzetno visok nivo detalja u sistematskom modelu koji prikazuje promene kroz vreme.

Ta razlika je važna za tumačenje rezultata. Kretanje ka severu, sudar sa Evropom i potiskivanje u dubinu zasnivaju se na velikom broju strukturnih i paleomagnetnih podataka i nisu predmet ozbiljnih sporova. Međutim, precizni obrisi kontinenta, tačno vreme pojedinih faza i njegov izgled u određenim periodima predstavljaju rezultate modela zasnovanog na raspršenim i deformisanim dokazima, pa samim tim nose određeni stepen neizvesnosti.

Ovo je jedna veoma detaljna studija, ali ne i konačna reč o toj temi. Kako budu pristizali novi podaci, pojedini detalji rekonstrukcije verovatno će biti revidirani.

Čemu služi ovakva rekonstrukcija?

Za Van Hinsbergenov tim model nije samo istorijska rekonstrukcija već i istraživački alat. Kada se Mediteran „sastavi unazad“, moguće je utvrditi gde su nekada nastali ugašeni vulkani, rudna ležišta i druge geološke strukture, što može pomoći u razumevanju gde se danas nalaze određeni prirodni resursi.

Posmatrano unazad, zakopani kontinent pruža jedinstven način da se razume kako je oblikovana današnja površina južne Evrope i šta je tokom tog dugog geološkog procesa ostalo zarobljeno u njenim planinama.