100 evra penzionerima, studenti izvisili - Kurti deli pare pred izbore kao Vučić. Svima usta puna politike a kultura u zapećku: Nova u Prištini koja staje samo zbog Due Lipe

Iako je Kosovo zvanično deo teritorije Srbije istog tog putnika dočekaće surovo otrežnjenje na, za jedne administrativnom, a druge graničnom prelazu Merdare. Iako se na teritoriju Kosova ulazi s ličnom kartom, kada ste prinuđeni da se najpre "čekirate" na šalteru srpske, a potom kosovske policije, i da to i potraje, shvatićete sve ono što se niko ne usuđuje, bar ovde, javno da izgovori. A kada se, nakon mrcvarenja na prelazu, nađete na putu ka Prištini ugledaćete sliku tako svojstvenu ovim prostorima. Na svakom koraku ispred vas će se ukazati ogromni bilbordi sa kandidatima različitih lista koje učestvuju na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu, zakazanim za 7. jun. A to su, nije zgoreg podsetiti, treći izbori na Kosovu za nešto više od godinu i po dana.

I kad se konačno domognete Prištine, koja se nemilice gradi i širi, opet će vas sa svih strana napasti politički kandidati. Jer, na ulicama a i po lokalima, i naravno u medijima, glavna tema su izbori. Zvuči poznato…

Paralele, kad je posredi političko ustrojstvo i društveno-politička zbilja, neminovne su. Iako još uvek privlačni za strane investicije, uglavnom iz Evropske unije i SAD, stanovnici Prištine najviše se žale na životni standard. Uprkos tome što je Priština jeftinija od Beograda, tamošnjim žiteljima plate nisu dovoljne za pristojan život. I cveta korupcija. Opet, zvuči poznato.

Kurti kao Vučić

I hrane se pričama o politici, prognoziraju ishod predstojećih izbora, upijaju političke duele koji su, izuzimajući rijaliti "Veliki brat", ubedljivo najgledaniji medijski sadržaji na televizijama. I na svakom koraku se može čuti da će Aljbin Kurti, i pokret koji predvodi - Samoopredeljenje opet dobiti izbore i da mu se smeši bar pedesetak odsto glasova. Kosovski premijer, u šta se svako može uveriti u Prištini, vuče slične poteze kojima se "diči" Aleksandar Vučić.

U tih nekoliko dana koliko je novinarska delegacija iz Srbije, u kojoj je bila i potpisnica ovih redova, boravila u Prištini najpre se po kuloarima pričalo da će Kurti opet posegnuti za poenima kod najstarijeg dela populacije. Potom je i ozvaničeno da će penzioneri dobiti po stotinu evra. Baš pred izbore… Zvuči poznato, zar ne? I nije to Kurtiju, kao uostalom ni Vučiću, prvi put da pred izbore deli javni novac šakom i kapom. Bili su ranije to, pored penzionera, i studenti i mladi. Ovoga puta su izvisili. Opet poznato...

Dok šetate Prištinom, pred vama će se ukazati i neka lica iz ne tako davne prošlosti, i tih kriznih vremena… Nemoguće je zaobići Bulevar Bila Klintona i bistu nekadašnjeg američkog predsednika nedaleko od centra Prištine, kao ni onu bivše državne sekretarke SAD Medlin Olbrajt.

Glavna štrafta u Prištini, za one koji su se prvi put našli u ovom gradu, poput mene, zaličiće na nasleđe socrealizma, bar u arhitekturi.

Izuzimajući zgradu Vlade Kosova, ogromnog staklenog zdanja usred centra, na Skenderbegovom trgu, tik iza spomenika ovom borcu protiv Osmanskog carstva, čitava centralna, pešačka zona Prištine koja nosi ime Majke Tereze i, prigodno, diči se njenom statuom, kao da je arhitektonski ostala u dobu druga Tita.

Jedino što su nekadašnji toponimi Prištine promenili namenu.

Tako je nekdašnja Robna kuća "Grmlja" danas Muzej istorije Kosova.

Tačnije, zove se Reporting House i od pre dve godine, kada je otvoreno ovo zdanje, predstavlja uznemirujuće svedočanstvo o sukobu na Kosovu.

Uz instalacije, fotografije, video materijale najvećih medijskih kuća, u odajama ovog muzeja posetilac je suočen s krvavim devedesetim - otporom kosovskih Albanaca, koji je počeo u Rudniku trepča i proširio se nakon što je Slobodan Milošević ukinuo Kosovu status autonomne pokrajine bivše Jugoslavije, preko Dejtona 1996. do nastanka Oslobodilačke vojske Kosova i rata 1998-1999.

Nisu tu samo svedočanstva o zločinima nad kosovskim Albancima, već se vide i osvetnički napadi koji su usledili protiv nealbanaca koji su živeli na Kosovu. Zamišljen kao umetnički odgovor na taman period istorije, ovaj muzej otvara prostor za razmišljanje, dijalog i konačno - katarzu.

Kao suprotnost toj želji za katarzom na fasadama tih zgrada iz Titovog vremena jesu ogromni plakati s likovima Hašima Tačija ili Kadrija Veseljija, obojice u Hagu zbog ratnih zločina, s porukom "Oslobodite naše oslobodioce".

Ili plakati, te grafiti s likom Ibrahima Rugove, nekadašnjeg kosovskog predsednika, ali i trg i spomenik s njegovim imenom kraj Katedrale na kraju pešačke zone. A nedaleko od stadiona FK Priština ne možete zaobići Kuću nezavisnosti dr. Ibrahim Rugova s još jednom mini-bistom.

Nacionalni teatar zabravljen

Nekada čuveni Grand hotel u Prištini danas je pomalo sablasno zdanje. To što pola slova nedostaje na fasadi hotela, koja je s jedne strane prekrivena licima nekadašnjih vođa OVK, možda najbolje dočarava situaciju nekadašnjeg ponosa ovog grada. Problemi s vlasništvom neminovno su vodili tome da, uglavnom, zvrji prazan, s tim što se katkad poneko usudi da organizuje neku kulturnu manifestaciju u odajama ovog hotela. Primera radi, bila je to uspešna Manifesta 14 pre nekoliko godina, nomadna bijenalna izložba savremene umetnosti.

I taj Grand hotel je, kao i mnoga zdanja tamo, svedočanstvo nemara i nezainteresovanosti za kulturu, umetnost, nasleđe. I izostanka ulaganja, što teško da bilo ko u Srbiji, zemlji koja ima najmanji budžet za kulturu u regionu, ne može da razume.

Uprkos tome što se ponose ogromnim, modernim zdanjem Akademije nauka i umetnosti Kosova, možda najupečatljivi primer nemara spram kulture jeste nekadašnje Narodno pozorište Priština, koje je posle rata preimenovano u Nacionalni teatar Kosova. Teatar, u centru, preko puta zgrade Vlade, dom i drame i opere i baleta, ne radi već godinama. Iako optočen skelama - ni traga radovima. Kako se raspiše tender za rekonstrukciju, obori se i tako unedogled. I zato umetnici ovog pozorišta, u kom su ponikli Bekim Fehmiu, Faruk Begoli ili Enver Petrovci, praktično nemaju gde da igraju. Zatvoreno je, "privremeno", još jedno pozorište - ODA Theatre. Ali i Dodona. I umetnici se pate, pa je pre nekoliko godina kraj Društveno-sportskog rekreativnog centra Boro i Ramiz, oko kog takođe postoji vlasnički spor, napravljena improvizovana scena na koju pokušavaju da se, s teškom mukom, "uglave" predstave Nacionalnog teatra, te sve one nezavisne produkcije s Kosova, ali i iz regiona… No, tu je kao spas, doduše na oko tri kilometra od centra, u industrijskoj zoni, AAB Theater "Faruk Begolli", osnovan pre 11 godina, u kom se krajem maja odvijao 10. Međunarodni teatarski festival "Burbuqe Berisha".

I dok većina umetnika igra u improvizovanom teatru, odmah tu, tik do Bora i Ramiza, nalazi se glavna turistička atrakcija pored koje će svako stati da napravi selfi - spomenik NEWBORN, otkriven 2008. A preko puta ulice još jedno podsećanje na tragediju na Kosovu - skulptura Heroina. Spomenik dočarava Albanku, čiji je portret načinjen od 20.000 iglica, od kojih svaka simboliše ženu silovanu tokom rata na Kosovu.

Ne možete u Prištini nikako pobeći od prisećanja na rat. Još jedno svedočanstvo jeste Children of War Museum. Najpre ustanovljen u Sarajevu, ovaj u Prištini tužan je podsetnik na tragedije koje su pogodile čitave porodice, a naročito decu. U relativno malom prostoru ovog muzeja izloženi su crteži dece koja su bila prinuđena da napuste svoja ognjišta. Najčešći motivi su vojnik s puškom, granata, tenk… Tu su i komadi odeće, lutke, lopte - po jedna stvar koju su, u zbegu od pošasti rata, mogli da ponesu sa sobom.

"Bombe lete iznad tebe, a ti se bojiš gde god da kreneš. Odrasli smo pre vremena", ispisao je jedan kosovski dečak, priloživši svoju igračku.

Kino Armata na muci

A oni koji žele da pobegnu od rata i naprave nešto suočavaju se s problemima. U zdanju nekadašnjeg Doma JNA, koji je zatvoren 1988, a potom bio sedište međunarodnih misija na Kosovu, bioskop je posle tri decenije ponovo otvoren 2018. kao partnerstvo države, opštine Priština i nezavisne civilne fondacije, čiji je cilj promovisanje alternativne kulture ali i socijalnog dijaloga. U Kino Armati organizuju se besplatni programi, od onih za decu, preko filmskih retrospektiva, radionica, do Kineto kluba s željom da projekcijama filmova Tarkovskog ili Pazolinija publiku podstaknu na razmišljanje.

Tokom poslednjih dana maja, u ovom divnom bioskopu organizatori su napravili veče dokumentaraca, a beogradski novinari mogli su, između ostalog, da vide kratak film o začecima Sarajevo film festivala iz prizme jedne Sarajke kojoj je bioskop, usred opsade, pružio utočište. No, upkos plemenitoj misiji nezavisna fondacija koja vodi Kino Armatu u proteklom periodu na muci je, jer vlast želi da to zdanje iskoristi za nešto unosnije. Kome su još potrebni angažovani dokumentarci, diskusije ili alternativna muzika? Opet, zvuči poznato...

Kad smo već kod muzike, u Prištini je u toku 16. Šopen piano fest, koji se odvija u amfiteatru Nacionalne biblioteke Kosova. Finale festivala, koje su uveličali umetnici iz regiona, ali i Francuske, Mađarske, Gruzije, zakazano je za 10. jun u odajama najveće tamošnje televizije Kljan Kosova, koja u okviru ogromnog kompleksa u industrijskoj zoni pored Kosova Polja, ima i sopstvenu arenu...

A nedaleko od čuda jugoslovenske arhitekture, Nacionalne biblioteke Kosova, dela hrvatskog arhitekte Andrije Mutnjakovića, u kojoj se čuva oko dva miliona knjiga, sačekaće vas jedan tužan prizor - nezavršen, u korov zarastao i zabravljen Saborni hram Hrista Spasa. Izgradnja ovog hrama, kog je projektovao srpski arhitekta Spasoje Krunić, započeta je devedesetih, no zbog ratnih sukoba prekinuta je.

Ovom značajnom primeru postmoderne crkvene arhitekture, spoju tradicionalnih vizantijskih i savremenih elemenata koji je nakon sukoba bio paljen, danas je maltene nemoguće prići…

Ponosni na Lipu

Priština je danas, bez obzira na sve, reći će mi tamošnji stanovnici savremen, urban grad u koji hrle mnogi. Svi govore engleski, a modernih lokala, da li su u pitanju kafići, barovi, klubovi, restorani tradicionalne ili vege kuhinje, iz kojih se ori strana muzika je koliko hoćete… I dok su nekada mladi stanovnici Prištine, željni zabave, na provod išli u Skoplje, situacija se obrnula.

A tome je doprineo i festival na koji je gotovo svaki Prištinac ili Prištevac ponosan - Sunny Hill. Ovaj festival, koji je 2018. pokrenula muzička zvezda Dua Lipa sa ocem Dukađinom Lipom, jedan je od najvećih na prostoru Balkana i proteklih godina ugostio je Majli Sajrus, Kalvina Harisa, Fetboj Slima, Šona Mendeza… I na stotine hiljada ljudi!

"Stane Priština zbog naše Due Lipe", pričaju mi lokalci, dok s nestrpljenjem čekiraju festivalski sajt kako bi nabavili karte u pretprodaji, i saznali koga će sve da slušaju od 1. do 3. avgusta!