Godina u kojoj smo se zauvek oprostili od velikana umetnosti

U redovima koji slede stoji naš skromni omaž velikanima koji su zauvek obeležili i zadužili naše prostore svojim radom...Radovan Beli Marković

Istaknuti književnik Radovan Beli Marković preminuo je 19. januara u 75. godini. Kao mlad, Marković je radio na benzijskoj pumpi i bio novinar u valjevskom listu "Napred". Do penzionisanja je bio i upravnik lajkovačke Gradske biblioteke, član redakcija "Književne reči" i "Književnih novina", kao i Srpskog književnog društva i Srpskog PEN-a. Prvi roman "Palikuća i Tereza milosti puna" objavio je 1976. godine. Slede knjige pripovedaka: "Crni kolač" (1985), "Švapska kosa" (1989), "Godine raspleta" (1992), "Živčana Japija" (1994), "Setembrini u Kolubari" (1996), "Stare priče" (1999), "Aša" (2007) , "Ćorava kutija" (2007). Poslednji roman "Stojna vetrenjača" objavio je u julu 2021. godine.Predrag Vranešević

Velikan muzičke scene Predrag Peđa Vranešević preminuo je 6. februara u Novom Sadu u 76. godini. Vranešević, poznat po sastavu Laboratorija zvuka, koju je osnovao sa bratom Mladenom, preminuo je posle duge i teške bolesti. Ostaje upamćen kao jedna od najkreativnijih ličnosti moderne novosadske kulturne scene, koja se formirala tokom šezdesetih i sedamdesetih, inspirisana podjednako popularnom muzikom svog doba i avangardnom umetnošću. Njegov veliki opus obuhvata inovativnu rok, filmsku i pozorišnu muziku, kao i scenska dela.Milan Vlajčić

Novinar, književnik i kritičar portala Nova.rs Milan Vlajčić preminuo je iznenada 9. februara u 83. godini u Beogradu. Vlajčić književne kritike i oglede objavljuje od 1960. u časopisu "Delo" i drugim publikacijama. Uređivao je kulturne rubrike "Studenta" i "Mladosti", književne listove i časopise "Vidici", "Gledišta" i "Književni glasnik" (izdavačka kuća Otkrovenje). Od 1970. kao novinar i urednik dnevnog lista "Politika" pisao je pozorišnu, televizijsku i radio-kritiku, a od 1985-2004. bio je stalni filmski kritičar tog lista. Od 2004-2017. bio je je filmski kritičar i kulturni komentator dnevnog lista "Blic". Tokom poslednje dve godine, bio je kritičar portala i dnevnog lista "Nova".- Svaki grad, pa i ovaj naš se uvek gradio od raspoloživog građevinskog materijala, ali se duša ovog grada prepoznaje u ukusu, znanju, etici i dobroti njegovih posebnika. Takav primer i vlasnik najlepših vrlina jeste čovek od koga se na ovom mestu opraštamo. Za kulturu su nužni stil, mera, moral i kičma. Kao Srbi znamo da politika ništa od toga ne zahteva. Zato se dragi Vlaja celog života bavio važnijim stvarima. To je radio kako dolikuje gospodinu iz prestonice - kazao je na komemoraciji Milanu Vlajčiću muzički novinar i publicista Peca Popović.Igor Mandić

Poznati hrvatski i jugoslovenski književni kritičar, esejista, kolumnista i novinar Igor Mandić preminuo je 14. marta u 82. godini. Tokom života objavljivao je književne kritike, socio-kulturološke feljtone, eseje i polemike. Bio je i dugogodišnji saradnik mnogih medijskih kuća. Pisao je često i za beogradske novine i bio je omiljen zagrebački intelektualac u Srbiji.Milovan VitezovićPisac Milovan Vitezović preminuo je 22. marta u 78. godini u Beogradu. Vitezović je bio dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS. Pisao je pesme, romane, drame, filmska i TV scenarija, eseje, kritike i aforizme. Objavio je više od četrdesetak knjiga u preko 180 izdanja. Bio je autor 11 romana, koji su svi bili bestseleri.

Za televiziju je pisao scenarija za drame "Šešir profesora Koste Vujića" i "Snohvatice" I i II; za igrane televizijske serije "Dimitrije Tucović" i "Vuk Karadžić" (16 epizoda). Pisao je scenarija za igrane celovečernje TV filmove: "Mesto susreta Beograd" i "Srebro na Odisejevom putu" za evropske televizije ORF i ZDF. Sa Zdravkom Šotrom radio je scenarija po svojim romanima "Lajanje na zvezde" (nagrada festivala Herceg Novog i Zlatna novosadska arena), a tokom bogate karijere ovenčan je brojnim nagradama.Snežana NikšićGlumica Snežana Nikšić preminula je 3. aprila u Beogradu u 79. godini. U Beogradu je apsolvirala glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Već s nepunih 18 godina tumači glavnu ulogu u komadu "Krotka" Dostojevskog u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tokom karijere pojavila se u više od 40 filmskih i televizijskih naslova.

Igrala je i u filmovima "Sretni umiru dvaput", "Pre rata", "Na papirnatim avionima", "Priča koje nema", "Pozdravi Mariju". Jedan od najpopularnijih filmskih nalsova u kojem je tumačila Gordanu, nastavnicu engleskog jezika bili su "Majstori, majstori" Gorana Markovića. Bila je dugo u braku sa glumcem Ljubom Tadićem sve do njegove smrti 2005. godine.Dejan Mijač

Slavni pozorišni reditelj i profesor Dejan Mijač preminuo je 5. aprila u Beogradu u 87. godini. Mijač je bio jedan od najznačajnijih teatarskih reditelja u nas. Među predstavama se izdvaja "Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovića 1973. godine koja je predstavljala radikalan zaokret u odnosu na dotadašnja tradicionalna tumačenja srpskog klasika.Sterijom se bavio i u potonjoj karijeri, postavivši njegove komade "Džandrljiv muž" (1962), "Ženidba i udadba", "Kir Janja" (1978), "Laža i paralaža" (1980), "Nahod Simeon" (1981), "Rodoljupci" (1986. i ponovo 2003). Često je tokom karijere radio u JDP. Među najznačajnijim predstavama koje je potpisao u JDP-u bile su "Vasa Železnova" Maksima Gorkog, Nušićeva "Pučina", Simovićevo "Putujuće pozorište Šopalović"… Čuvenom predstavom "Mrešćenje šarana" Aleksandra Popovića, 1984. godine otvoren je Zvezdara teatar. Mijač je postao akademik SANU u novembru 2021.Boris Pahor

Čuveni slovenački pisac Boris Pahor, koji je živeo u Italiji, preminuo je 30. maja u 108. godini. Slovenački književnik umro je u svom domu u Trstu, samo tri meseca pre nego što je trebalo da proslavi 109. rođendan. Boris Pahor, rođen 25. avgusta 1913, u svojim delima opisivao je sve nevolje s kojim se susretala slovenačka manjina uoči Drugog svetskog rata u Italiji pod fašističkim režimom. Iza sebe je ostavio na desetine knjiga koje su prevođene na brojne jezike. Pahorov roman "Nekropola" smatra se jednim od najboljih i najvažnijih romana o užasu holokausta i logora smrti.Branko CvejićBranko Cvejić, dugogodišnji član i bivši direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta preminuo je 26. jula u Beogradu samo mesec dana pre nego što bi napunio 76 godina. Maturirao je u Petoj beogradskoj gimnaziji 1965. i iste godine upisao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Zajedno sa celom novom generacijom glumaca na poziv Bojana Stupice postaje član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u maju 1967, koje su prozvali "Bojanovim bebama". U pozorišnoj kući, u kojoj je otišao u penziju, odigrao je pedesetak uloga. Igrao je u više od 40 celovečernjih igranih filmova i ostvario niz značajnih uloga u TV serijama, filmovima i dramama. Dobitnik je priznanja internacionalnog ranga. Kao jedna od njegovih najupečatljivijih uloga jeste ona u televizijskoj seriji, kao i kasnijem filmskom nastavku, "Grlom u jagode", autora Srđana Karanovića.https://www.youtube.com/watch?v=vRr6PcQ_iGI&ab_channel=mejs86Kornelije KovačČuveni kompozitor Kornelije Kovač preminuo je 13. septembra u 81. godini, u Beogradu. Bio je srpski kompozitor, pijanista, aranžer. Svoju prvu kompoziciju "Pusti trotoari" Kovač komponuje već sa četrnaest godina - 1956. godine.Kornelije Bata Kovač postaje član Indeksa 1966. godine. Dve godine kasnije preselio se u Beograd gde je osnovao Korni grupu, koja je 1974. predstavljala SFR Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije. Pisao je muziku za pozorište, filmove i televiziju.

Među najvećim naslovima su emisija "Obraz uz obraz", koju su vodili Milena Dravić i Dragan Nikolić, zatim voljeni filmski serijal "Lude godine" sa Dragomirom Bojanićem Gidrom, kao i sada već kultna serija "Porodično blago". Kovačeva muzika obeležila je i seriju "Cvet lipe na Balkanu", kao i "Ljubi, ljubi, al glavu ne gubi".Radko PoličGlumac Radko Polič preminuo je 15. septembra u 80. godini. Stvorio je više od stotinu pozorišnih, preko pedeset filmskih i desetine radijskih uloga. Radko Polič Rac ostavio je neizbrisiv trag u pozorištu u Sloveniji. Spisak njegovih uloga, po kojima će ostati u sećanju publike i slušalaca, zaista je dugačak i neprocenjiv. Rac je bio i jedan od najcenjenijih filmskih glumaca kako u Sloveniji, tako i zemljama bivše Jugoslavije.

"Bio je ravan bogovima. Voleo je toliko život, premda ga taj život nikako nije mazio, a on mu se uvek do kraja davao. Ima samo jedna stvar koju je voleo više od života. To je umetnost. I to ova najteža, pozorišna i filmska, za one koji joj se do kraja daju. A on joj se davao do kraja. Naš Rac je Car, i u pozorištu, i na filmu, i u životu", rekao je Rade Šerbedžija na vest da je preminuo njegov prijatelj.Milovan DanojlićKnjiževnik Milovan Danojlić koji je preminuo 23. novembra posle kraće bolesti u Francuskoj, gde je živeo od 1984. godine, objavio je tokom plodne karijere na desetine knjiga, preveo brojna dela sa francuskog, i bio dobitnik mnogobrojnih nagrada. Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika. Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima.

Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom "Кako spavaju tramvaji". Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema "Dečji zakonik". Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su "Neka vrsta cirkusa", "Dragi moj Petroviću", "Lične stvari - ogledi o sebi i o drugima" i "Balada o siromaštvu".Puriša ĐorđevićMladomir Puriša Đorđević umro je takođe 23. novembra u 98. godini. Reditelj, autor kultnih ostvarenja naše kinematografije kakva su "San", "Jutro", "Podne", "Trener", preminuo je nakon kratke i teške bolesti.

Kao mladić je 1946. igrao za čačanski Borac. Kao novinar počeo je rad u "Politici" 1946. godine. Od 1947. je radio u Filmskim novostima kao urednik, a kasnije kao režiser dokumentarnih filmova. Snimio je oko 50 kratkih i 20 dugometražnih filmova. Autor je deset romana, a poslednja knjiga "Uliks" izašla je zimus u izdanju "Gradca". Kao glumac je igrao u filmu "Jug jugoistok" (2005). Oženio se 1960. godine Milenom Dravić, sa kojom se kasnije razveo. Iz drugog braka ima ćerku Lidiju, udatu za Rašu Andrića. Nekoliko meseci pre smrti počeo da režira ekranizaciju romana "Usta puna zemlje" Branimira Šćepanovića. I uspeo je da ga završi…Dejan Tiago Stanković

Pisac Dejan Tiago Stanković prerano je preminuo 21. decembra u 57. godini. Književnik i prevodilac umro je u svom domu u Lisabonu, gde je i živeo decenijama. Tiago Stanković rođen je u Beogradu 1965. Kako je sam ispisao u svojoj biografiji, u Beogradu je živeo dok nije diplomirao arhitekturu 1991. godine.Sa prvom knjigom priča "Odakle sam bila više nisam", zatim i romanima "Estoril" i "Zamalek", privukao je pažnju domaće i svetske čitalačke javnosti. Ove godine izdao je roman "Odakle sam bila više nisam". Bio je jedan od najpopularnijih i najprodavanijih srpskih pisaca, čije su se knjige prodavale u desetinama hiljada primeraka.I svetska kultnurna scena ostala je bez velikih imena kulturne scene. Sam početak godine obeležio je odlazak velikana glumišta Sindija Poatjea, a odmah za njim otišla je i legendarna glumica Monika Viti. U ovoj godini napustili su nas i neponovljivi stvaraoci kao što su Piter Bruk, Vangelis i Žan Lik Godar, a uz Moniku, otišla je i prelepa Irena Papas.

Svi ovi umetnici ostaće ubeleženi zlatnim slovima u istoriji umetnosti.Bonus video: Komemoracija Milanu Vlajčiću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=komemoracijanovinarumilanuvlajiu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3123819"]