2
Jedan od najpopularnijih srpskih pisaca Dejan Tiago Stanković, preminuo je u Lisabonu u svojoj 57. godini.
Dejan Tiago-Stanković (Beograd, 1965) bio je srpski i portugalski pisac i književni prevodilac.
Po završnim studijama arhitekture, 1991. godine, preseljava se u London, a potom u Lisabon, gde živi, prevodi i piše na srpskom i portugalskom jeziku. Dugogodišnji je kolumnista beogradskog nedeljnika NIN.
Sa prvom knjigom priča ”Odakle sam bila više nisam”, zatim i romanima ”Estoril” i „Zamalek“, privukao je pažnju domaće i svetske čitalačke javnosti. Ove godine izdao je roman ”Odakle sam bila više nisam”, sa kojim je bio prvi na listi 40 najprodavanijih Laguninih izdanja.
Dobitnik je Evropske nagrade za književnost, Britanske nagrade HWA Crowns Literary Award by The Historical Writers’ Association i nagrade „Branko Ćopić“ koju dodeljuje SANU.
Bio je jedan od najpopularnijih i najprodavanijih srpskih pisaca, čije su se knjige prodavale u desetinama hiljada primeraka.
– Ništa tu nije bilo preko noći, nego polako, godine rada su uložene. Naime, svi ti naočigled nagli uspesi su rezultat dugog procesa učenja, rada i napora – rekao je Dejan Tiago Stanković u intervjuu za Nova.rs u oktobru ove godine.
Lisabon je grad gde je Dejan izabrao da živi, i njemu je posvetio svoj poslednji roman.
– Knjiga nosi podnaslov „moj roman o Lisabonu“ i priča o mom odnosu sa gradom u kojem živim i koji volim iz sto razloga, ali pre svega jer je lep. A slab sam na lepotu. Likovi jesu Lisabonci, ali su skoro svi dođoši. Tako je ispalo, ali to je valjda što svako piše o sebi i svom svetu, a ljudi koji su presađeni iz jedne kulture u drugu, su moj svet – rekao je Stanković tada za Nova.rs.
Kada smo prošle godine radili intervju, pričali smo i o tome da ima ljudi koji zanimljivo pričaju, ali da ne može svako da to prenese u tekst i da bude pisac.
– Pisaca ima svakakvih, uglavnom su teški gnjavatori, Od mene u životu ljudi beže kad počnem sa svojim pričicama iz života, koliko davim, sreća pa sam počeo da ih zapisujem i objavljujem na Fejsbuku. Ja svoju potrebu da pripovedam iživim, a moje pričice tamo čita onaj kome se čita. Gledam da ne gnjavim ove oko sebe kojima je već pun kufer tih mojih kao fol istinitih priča iz života – rekao je tada Stanković.
Bonus video: Komemoracija Gorica Nešović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare