Monika Viti – poslednja velika italijanska filmska zvezda

Meki pogled naglašen melanholijom, očaravajući promukli glas i neukrotiva kosa: Monika Viti je savršeno otelotvorila napaćene likove „tetralogije nesaopštivosti“: „Avantura“ (L'Avventura, 1960), „Noć“ (La Nuit, 1961), „Pomračenje“ (L'Eclipse, 1962), i „Crvena pustinja“ (Le Desert Rouge, 1964), četiri filma koji su Antonionija doveli u panteon svetske kinematografije, a dali su tada tridesetogodišnjakinji međunarodnu slavu. „Imala sam priliku da započnem karijeru sa čovekom velikog talenta, ali i „duhovnog, punog života i entuzijazma“, priznala je glumica u intervjuu italijanskoj televiziji 1982. godine.

Rođena u Rimu 3. novembra 1931. Monika Viti, diplomirala je 1953. na Nacionalnoj akademiji dramske umetnosti, najpre je krenula u pozorišnu karijeru, u kojoj blista njen talenat za komediju, jedan od njenih zaštitnih znakova.U sporednim ulogama u komedijama primećuje je i Mikelanđelo Antonioni, sa kojim brzo uspostavlja umetnički i sentimentalni odnos. Ona sukcesivno otelotvoruje izmučenu Klaudiju iz „Avanture“, primamljivu Valentinu iz „Noći“, misterioznu Vitoriju iz „Pomračenja“ i neurotičnu Đulijanu iz „Crvene pustinje“.Filmski kritičar Milan Vlajčić kaže za Nova.rs da je Monika Viti poslednja velika glumačka zvezda italijanskog filma.-Ima i u novijim vremenima sjajnih glumaca, ali bez jedinstvene harizme koju je Monika Viti stekla radeći u najboljim filmovima velikog Mikelanđela Antonionija. Znao sam da je poslednjih petnaestak godina patila zbog Alchajmerove bolesti, posle 1993. više nije snimala ništa, živela je povučeno. Rođena Rimljanka (rimski nos sa klasičnih skulptura!), žena neobične lepote, čudnih crta lica (nikad nije dozvoljavala da je snimaju iz profila!), bila je Antonionijeva zvezda i pratilja. Kad se pojavila u Antonionijevoj „Avanturi“, filmu koji je danas kultni, a na kanskoj premijeri žestoko izviždan, ona je iskrsla iz anonimnosti i vinula se visoko. Ulogama u „Pomračenju“ i „Crvenoj pustinji“ izgradila je stil glume koji je nemoguće slediti. Od viđenijih reditelja, igrala je u Bunjuelovom „Fantomu slobode“ (1974), a poslednji put je snimala u godini kad se udala. Kako je jednom rekla (izbegavala je intervjue), gledala je da umakne od uličnih pasa i nasrtljivih novinara. Od slave – nije - zaključuje Vlajčićhttps://www.youtube.com/watch?v=CBq_MAGcEZsNakon vremena provedenog sa Antonionijem, postala je jedan od protagonista italijanske komedije, gde se suprotstavljala svojim muškim kolegama, kalibra Alberta Sordija, Uga Tonjacija, Vitorija Gasmana ili Nina Manfredija. Ona posebno blista u „Devojci sa pištoljem“ ( La Femme écarlate, 1968), uspešnom filmu Marija Moničelija gde igra Asuntu, Sicilijanku koja proganja čoveka koji ju je „osramotio” do Škotske.Antonionijeva saputnica od 1957. do 1967. godine, udala se 1995. za režisera i snimatelja Roberta Rusa, nakon 20 godina zajedničkog života. Roberto Ruso je 2011. objavio da Monika Viti boluje od Alchajmerove bolesti skoro 15 godina. Glumica je tokom svoje karijere osvojila brojne nagrade, uključujući pet Davida di Donatela (Italijanski cezari), Zlatnog lava u Veneciji za životno delo i Srebrnog medveda u Berlinu.Tokom četrdesetogodišnje karijere snimila je više od pedeset filmova, sarađujući sa legendama kao što su Pjer Paolo Pazolini, Luis Bunjuel, Etore Skola, a ostaće upamćena i kao zanosna strip junakinja Modesti Blejz iz istoimenog filma snimljenog 1966. godine.

„Degenerativna bolest od koje je bolovala može se za nju smatrati istorijskim neprijateljem protiv njenog prirodnog šarma, koji joj je omogućio da od intelektualke koja je hodala sa Džojsovim knjigama u torbici pređe do grotesknog komičara kojeg svi vole“, napisao je dnevnik „"Corriere della Sera".Bonus video: Bojan Mitić - Moda srpskih muškaraca blizu italijanske

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bojanmitimodasrpskihmukaracablizuitalijanske-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2747242"]