Izložba "Nedeljko Gvozdenović, radovi iz privatnih kolekcija" biće otvorena u Galeriji Vasić 17. oktobra u 19 časova.
Pred beogradskom publikom, u izboru autora Vladimira Vasića, biće 12 radova velikog umetnika u tehnici ulje na platnu i tempere na papiru. Ova dela nastala su u periodu od 1959 – 1986. godine.
Na slikama dominiraju motivi koje je Gvozdenović negovao tokom čitavog stvaralaštva – mrtva priroda, predeli i enterijeri. Ono što im je zajedničko, bez obzira na godinu nastanka, ono što ih povezuje, jeste postizanje čiste likovnosti slike i njene realnosti. Stvaralačko polazište Gvozdenović nalazi u prirodi ali uvek sa ciljem dostizanja čiste likovne građe, saopštili su iz ove galerije.
– Sve deskriptivno gubi polako značaj u mom slikarstvu u korist nečega što bih mogao da nazovem prostom rečju – slikana površina. Ta sintagma možda ne otvara neke perspektive, međutim, za mene ona znači nepresušno izvorište divnih mogućnosti – da se sredstvima koja su slikaru na raspolaganju: boja, krpa, razređivač, prst, četka, špahtla, kažu stvari koje daleko prevazilaze predmet, odnosno prvobitnu pobudu. Tada za mene ono što se zove rutinska igra – namaz pun ili lak, naslojavanje znalačko i tanano – postaje nosilac zbivanja koje može biti obojeno lirski, može biti bremenito najsloženijim stanjima i raspoloženjima duha. Tako mi početni povod, u poređenju s onim čime ću ga docnije obogatiti, često izgleda od malog značaja. Ipak, moram da se ispravim – neretko mi se dešava da u poslednjoj fazi slike jedna isključivo predmetna asocijacija pokrene, otvori nove perspektive. Pri svemu tome moram i hoću da računam i na vreme, na ono što zovemo zub vremena, na tog užasnog svojevoljnog kreatora, tog čudnog posrednika koji delu dodaje specifičnu zvučnost. Zato nikad ne postižem i ne želim fiksnu dovršenost, već ostavljam da se dovrši tamo nekad, a i sa onima koji će gledati moje slike. Što više mogućnosti za što više različitih ljudi koji će, nadam se, gledati te slike i posle moje smrti. Eto, ovo bi na neki način moglo da ispadne kao kredo moje umetnosti – govorio je umetnik Stevanu Staniću koji će 1983. godine objaviti „Dnevnik o Gvozdenoviću“:
Nedeljko Gvozdenović rođen je u Mostaru 1902. Nakon završene klasične gimnazije u Mostaru pohađa privatnu internacionalnu školu Hansa Hofmana u Minhenu od 1922 -1924, a dve godine kasnije seli se u Beograd. Prvi put javno izlaže na II jesenjoj izložbi beogradskih slikara 1929. godine.
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu izlaže 1934. godine zajedno sa Ivanom Tabakovićem. Studijski je boravio u Parizu 1936. godine. Bio je član grupe Dvanaestorica (1937) i jedan od osnivača grupe Šestorica (1954). Bio je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu od 1940 – 1972. Za dopisnog člana SANU izabran je 1963., a za redovnog 1970. godine. Pored učestvovanja na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, predstavljao je jugoslovensku umetnost na međunarodnim izložbama i to na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine, XXVI Bijenalu u Veneciji 1952, IV Bijenalu u Tokiju 1957, i na XXII Bijenalu akvarela u Bruklinu 1963. godine. Samostalno je izlagao 1961. godine u Salonu moderne galerije u Beogradu, a s Ivanom Tabakovićem inicirao je osnivanje Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti.
Dobitnik je velikog broja priznanja, među kojima su „Politikina nagrada, nagrada za slikarstvo na II memorijalu Nadežde Petrović, Sedmojulska nagrada za dostignuća od opšteg značaja za razvoj likovnih umetnosti i Nagrada AVNOJ-a SFRJ za stvaralaštvo i rad od opšteg značaja. MSUB mu je priredio još za života retrospektivnu izložbu 1970. godine.
Dela mu se nalaze u mnogim muzejima i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Nesebično je Nedeljko Gvozdenović razdelio sve što je imao. Poklonio je zavičajnom Mostaru 70 svojih dela, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 162, izvesnu svotu novca namenio je Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i to za godišnju nagradu najboljem studentu slikarstva. Poklonio je gradu Beogradu 570 dela koja će od 1983. godine biti izložena u stalnoj postavci u njegovoj galeriji – legatu, u Knez Mihailovoj ulici broj 46. Nažalost, Legat Nedeljka Gvozdenovića već dugo nije dostupan javnosti.
Preminuo je u Beogradu 1988. godine.
Izložbu u Galeriji Vasić, koja će trajati do 7. novembra, prati katalog sa reprodukcijama svih eksponata.
Bonus video: Sava Šumanović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar