Od početka školske godine razrešeno ili se pod pritiscima povuklo više od 200 direktora osnovnih i srednjih škola

"Ljudi prosto ne mogu da izdrže pritisak, ne žele da postupaju po direktivama koje dobijaju, a protivno razumu i sopstvenim kolegama i onda se povlače. Sigurno je taj ukupan broj barem 200. Mi pričamo o javnoj školi, a niko od nas ne može da dobije informaciju od institucije koliko je to tačno direktora. Nemoguće je da to bude tajna. To ne sme da bude tajna informacija u obrazovanju koje je još uvek javno", ukazao je Kokot.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana rada, 1. maja, Kokot je ocenio da se položaj prosvetnih radnika svakodnevno pogoršava.

Prema njegovim rečima, trenutna situacija posledica je odnosa vlasti prema obrazovanju, ali i izostanka šire društvene podrške prosvetnim radnicima.

"Mi danas plaćamo cenu ne sopstvene hrabrosti, već izostanka podrške drugih sektora. Prosvetni radnici su probili Solunski front, ali pitanje je gde su tada bili drugi“, naveo je Kokot, podsetivši da je obustava rada u školama trajala tri meseca, što je, kako kaže, događaj bez presedana.

"To se nije desilo nikada i nigde, ali smo ostali sami", naglasio je Kokot.

On ističe da među zaposlenima u prosveti postoji spremnost za borbu, ali ne i volja da ponovo ostanu usamljeni u toj borbi.

"Siguran sam da bi, ukoliko bi se pojavio širi društveni pokret, prosvetni radnici ponovo bili u prvim redovima. Ali da idemo sami i da posle brojimo žrtve – to je besmisleno i štetno i za prosvetu i za društvo“, poručio je Kokot.

Sindikat, kako kaže, trenutno vodi desetine disciplinskih i veliki broj sudskih postupaka – od slučajeva razrešenih direktora, kojima pruža pravnu pomoć, do nastavnika koji su ostali bez posla.

Posebno zabrinjava, dodaje, ignorisanje preporuka nadležnih institucija.

"Imamo situacije da se obraćamo povereniku za ravnopravnost, koji daje mišljenje da neko mora da se vrati na posao, a škole to ignorišu. Slika je zaista poražavajuća", rekao je Kokot.

Kokot ukazuje i na novi trend – razrešavanje školskih odbora i formiranje privremenih organa upravljanja.

"Gde god je postojala dobra saradnja između roditelja i zaposlenih, država je učinila sve da takvu zajednicu razbije. Danas imamo najmanje 60 do 70 škola sa privremenim organima upravljanja, a verovatno ih je i više", naveo je on.

Posebno zabrinjavaju, dodaje, najave da će u budućnosti roditelji i zaposleni imati samo savetodavnu ulogu u upravljanju školama.

"Postavlja se pitanje kakav sistem obrazovanja dobijamo ako direktora praktično postavlja ministar, a kontrola se svodi na lokalni nivo. Da li je to apolitična škola?“, upitao je Kokot.

Govoreći o širem kontekstu, on ukazuje na dugogodišnje probleme u sistemu – nedostatak kadra, nesigurne ugovore i odlazak zaposlenih iz prosvete.

"Ljudi rade po 10 ili 15 godina na određeno vreme. Ne mogu da planiraju život, da uzmu kredit, da osnuju porodicu. Posebno je teško ženama, koje čine više od 80 odsto zaposlenih u prosveti“, rekao je Kokot.