Foto-istorija: Žika Strip, slikar poratne beogradske margine

Odneo sam jednog dana više knjiga mladih autora Dušku Matiću. Sreli smo se posle izvesnog vremena. Rekao mi je: Od svih knjiga koje si mi doneo jedine dve koje sam pročitao od A do Š bile su “Spavači” i ”Pokeraši”, onog tvog Žaka Sebastijana – ispričao mi je ove nedelje pesnik Božidar Šujica.O Žaku Sebastijanu pisali su i V. Fumetti kao i Miladin Kovačević. Radi raspoznavanja Miladin je Jaša Grobarov, Fumeti - pesnik,  književni kritičar i poznati stripadžija Vasa Pavković, dok je Žak Sebastijan Živojin ili Živorad ali u svakom slučaju Žika Todorović.  Žika se pojavljuje i pod pseudonimima Zyke Stryp, Ž. Strip, Strajp Žajk, Žika Strip i Zike Stryp. “Procunjao sam“ i pronašao da je bio znan i  kao Žika Turčin. Porodični nadimak koji je povukao “na oca”, koga su u Aranđelovcu pre rata znali i po ličnom nadimku Prstenko Ilija Todorović. Kujunždija po zanatu,  koji je po vašarima prodavao nanule i tamijan, kvasac i lule...Najpouzdaniji hroničar stripa Zdravko Zupan ukazuje da bi trebalo istražiti da li se pored stihova Duška Radovića i Dragana Lukića u “Poletarcu” Žika Todorović pojavljuje kao Žak Zaks.Žak Sebastijan ili Žika Strip rođen je u Aranđelovcu 1925. Bio je jedan od prvih domaćih ilustratora stripa s kraja `50-tih i početkom `60-tih godina. Gimnazijalac Treće muške beogradske gimanzije, bokser “Viteza”,  pohađa školu crtanja u Josićevoj umetničkoj školi, boem i kockar, crtač i  izdavač stripa, pisac krimi romana i šlagera, slikar i ilustrator, radi plakate, sajamske štandove. U noćnim barovima u jednom sastavu svira usnu harmoniku.Saradnik predratnog “Mikijevog carstva”. Slobodan Glumac, glavni urednik “Večernjih novosti” prihvata njegovu ponudu za naučno fantastični strip “Let na Veneru”. Sa Marom Ratić izdaje svesku svog naučno-fantastičnog stripa „Dirigovana planeta“ kao  „fantastičan strip o veštačkom satelitu“ da bi Marija i Žika krajem 1960. pokrenuli zabavnik „Raketa“. Šezdesetih godina ilustruje naučno-fantastične priče “Pravac Mars”.Terazije 38Posle “Marsa” slećemo u epicentar Beograda: Terazije 38. mansarda Žike Stripa s dva pogleda. Jedan na letnju baštu bioskopa “Zvezda” i drugi u nebo, kroz šuplji krov. Vrata sobička, ateljea uvek otvorena za noćne goste, spavače. Beogradska margina našla se i na stranicama Žakovih “Spavača“, (“Rende”). U Žikinoj mansardi nedostajale su samo žene sa bradom  i muškarci sa dve glave. 

Među spavačima bacač noževa, pukovnik, najmanji čovek u Jugoslaviji, pevač crkvenog hora,  hoćke i spletkaroši, glumci i pijanci, slikari i pesnici, vaćaroši i šušumige… Piščev pogled ne prati samo spavače sa njegove adrese već i drugih, obližnjih. Škole recimo, u kojoj Jaša Grobarov u  fiskulturnoj dvorani spava na konju sa hvataljkama. Tu je i izvesni Gojko Tatar koji je imao čudnu bolest da je u svakom trenutku mogao da zaspi. Među spavačima i žena sa drvenom nogom, tapkaroš.  Za nju sam prvi put čuo. Znao sam jednog drugog tapkaroša, Roma srednjih godina takođe sa drvenom nogom koji je krajem šezdesetih ispred “Jadrana”, “Kozare” i Doma sindikata tapkao karte. Gotovo svi Žikini “spavači” u životu su imali samo jedan posao – i to vrlo kratko. Pritisnut nemaštinom Žika Strip od preostalog, zdravog dela platna bačenog suncobrana, lepog dezena kroji  košulju koja je toliko bila šik da je slikar Mario Maskareli po svaku cenu hteo da je otkupi. Poziv upravnika Aranđelovačke banje da pogura interesovanje za Pepsi kolom uradio je “s nogu” : Nacrtao sam flašu s natpisom “pepsi – kola”. Oko flaše nekoliko parova igraju. Tekst na plakatu je glasio: “Ako igraš lambet vok/ Probaj onda “pepsi” sok. S poštovanjem Vlasta Pavlović - koji je bio upravnik Banje. Zasmetalo im je da se više reklamira upravnik nego “pepsi”. Odmah sam nacrtao snažnog mladića, rumenih obraza, kako nasmejan ispija “pepsi - kolu”. U pozadini sam nacrtao rasnog bika. Prateći tekst: “Ko pije “pepsi-cola”,/ Ima grudi k’o u vola” Slikar bez cipelaKafane je Žika Strip sortirao na poseban način: jedne su bile za pre podne, druge za podne a treće večernje. U “Spavačima” saznajemo da je kafana “Triglav” bila  noćno stecište svih mogućih uštvi beogradskog podzemlja. Prilikom jedne od poseta Žika Strip u “Triglav” ulazi sa glumcem Pavle Vuisićem i novinarom Dušanom Savkovićem. Uoče slikara Marinka Benzona, kako protestuje mlatarajući rukama. “Zadremao sam za stolom i neko mi je skinuo cipele”. Pavle Vuisić, koji je ne samo među glumcima imao najjači udarac glavom, proverio je da neko od prisutnih gostiju nije Marinku marnuo cipele. 

Nema u “Spavačima” ali ima kod Ivana Ivanjija da je u Benzona - s cipelama ili bez njih -  "smrtno" bila zaljubljena buduća Bond devojka, Nađa Poderegin. Marinko je najčešće nosio partizansku uniformu jer drugog odela nije bilo. Voleo je mačke više od Nađe. One prave, dve noge napred i - dve pozadi. Nađu sam upoznao preko Benzona. U Mažestiku mi se jadala zbog njega, a meni je bilo dovoljno da me vide sa tako zgodnom curom – zapisao je mnogo godina kasnije Ivan Ivanji.Među noćnim lovcima i jedno poznato šahovsko  ime, velemajstor, čije prezime Žika Strip ne krije. Ja bih ipak ostao pri nadimku, koji pamtim: Matuljko. Imao je hobi da na železničkoj pronalazi pridošle žene bez prenoćišta i ponudi im smeštaj. Kao što je upisivao šahovske poteze vodio je registar  svojih avantura.Doktor Đika i Prkos DrumskiŽiku Stripa sam upoznao po molbi moga oca. Ležao je sa Žikom u stacionaru na Ozrenu. Zamolio ga je da pripazi na mene. Žika Strip, u kafanskom društvu pokroviteljski traži da mu dam indeks. Prelista ga i kaže da svi čuju: Dobro Božidare umeš li ti nešto da dobiješ drugo osim osmice. Daj već jednom neku devetku.

Kako se na mansardi zimi grejao samo na rešo zimi je Žika Strip tražiio topliji smeštaj. Pomogao mu je poznati aranđelovački doktor Miomir Jovanović Đika, seća se Božidar Šujica. Primio ga je u bolnicu. Prilikom jutarnje vizite Žak Sebastijan, kako drugačije nego, na francuskom pita doktora: Cher docteur, qui sont ces belles dames qui vous entourent? (Poštovani doktore, ko su ove lepe dama se Vama). Šta kaže – znatiželjno su doktorke pitale starijeg kolegu. Đika, inače šaljivdžija “preveo” im je da pacijent ima problem sa stolicom. Dajte mu ricinus! Doktor Đika, ubijen je u Aranđelovcu 1975. Bolnica u kojoj se Žika Strip ogrejao danas nosi Đikino ime. Rođak Žike Stripa, priča mi Šujica, bio je Prkos Drumski, dobroćudni epizodista u mnogim domaćim filmovima. “Prkos Drumski” je naziv ovovekovnog, novosadskog benda. Zašto baš “Prkos Drumski” objasnio je osnivač sastava dr Miloš Zubac.Od oca (Pera Zubac) smo čuli malu urbanu legendu o Vojkanu Prkosu Drumskom, tačnije Budimiru Pavloviću, neobičnom gorostasu koji nikada nije objavio nijedan stih, ali je po Skadarliji i šire bio čuven pod tim pseudonimom kao pesnik-lutalac. Isti taj Budimir, glumac inače, učestvovao je u čuvenoj tuči u jednoj skadarlijskoj kafani, kada je Branko Miljković na Svetosavski dan pevao iz sveg grla Himnu Svetom Savi, pa se žestoko potukao s prisutnim komunistima, pošto ovi drugovi tu pesmu nisu ljubili. Naravno, Budimir se tukao na Brankovoj strani…Svidelo mi se to… Prkos Drumski.Pesmu “Bezistan” posvećenu Žiki Stripu Božidar Šujica napisao je 1963. Često govorena ali objavljena 33 godine kasnije u “Politici”. Tada i  - nikad više. Žika Strip je preminuo 1969. u 44. godini.Bonus video: Priča o Urošu Prediću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiurospredicvelikislikardz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3115897"]