Više od 60 dokumentarnih i igranih celovečernjih filmova naći će se pred publikom na 18. festivalu Slobodna zona, koji počinje 3. novembra srpskom premijerom filma "Trougao tuge".
Poslednji film Rubena Ostlunda, koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu, toliko je interesovanje izazvao da je projekcija, zakazana za 3. novembar u Mts dvorani u 18.30 časova rasprodata, zbog čega je dodata još jedna – iste večeri od 21 sat.
Jedan od glavnih glumaca iz filma „Trougao tuge“, pored holivudske zvezde Vudija Harelsona, Zlatko Burić, prihvatio je poziv festivala i biće gost Slobodne zone, istakao je Rajko Petrović, direktor i selektor Slobodne zone na današnjem susretu s medijima u Domu omladine.
– Burić će svečano otvoriti Slobodnu zonu, koja ove godine izlazi iz okvira Beograda i organizuje se i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu – naglasio je Petrović.
Jedna od 14 selekcija, ona u Kinoteci, koja je tradicionalno posvećena autorima iz istorije filma, ovoga puta oda je Moniki Viti. I vizuelni identitet festivala jeste omaž svemu što je glumica dala publici i svetskoj kinematografiji, a na programu su četiri filma koje je uradila s Mikelanđelom Antonionijem.
Ideja vodilja za izbor filmova u Međunarodnoj selekciji, i programima 14+ i Ženska linija, za koje je bila zadužena Branka Pavlović, bio je pojedinac u konfliktima i trenutku suočavanja s prošlošću. Međunarodna selekcija nudi šest filmova, 14+ tri naslova, koliko ih ima i u izboru Ženska linija. Većina autora ovih ostvarenja biće gosti festivala, te će sami publici predstaviti svoje filmove, a iz Međunarodne selekcije Branka Pavlović izdvojila je film „Pomračenje“:
– Iako u norveškoj produkciji taj film se bavi nama. Nataša Urban, koja već dugo ne živi u Srbiji, vrlo hrabro se bavi našom istorijom. Ovo je smeo pokušaj da se odgovori na pitanje gde ste bili, šta ste radili devedesetih? Pomračenje sunca avgusta 1999. godine je samo metafora koja je svojevrstan kraj ciklusa svih pogubnih dešavanja devedesetih. Tu je i vizuelno, a i istorijski zanimljiv film „Okreni se ka suncu“, koji je bavi jednom od najvećih tragedija 20. veka posle Holokausta – sudbinom sovjetskih ratnih zarobljenika tokom Drugog svetskog rata. Rediteljka Aljona van der Horst, rođena u Sovjetskom savezu donosi priču o junakinji koja putuje transibirskom železnicom u pokušaju da sazna istinu o tome šta se dogodilo njenom ocu tokom rata. U filmu se prikazuju ekskluzivni, potresni materijali iz sovjetskim i nemačkih vojnih arhiva. Mislim da će to publici biti uzbudljiv film – navela je selektorka, a govoreći o programu 14+ pomenula je film izraelskog reditelja Gaja Davidija „Nevinost“, vrlo angažovan i kontroverzan:
– Pogotovo u Izraelu, gde nije još uvek prikazan. Premijera je bila u Veneciji, a film govori o mladim ljudima koji se nisu vratili s odsluženja obaveznog vojnog roka u Izraelu. Postavlja ključno pitanje – kad vas određuje društvo, sistem, država, porodice, koliko slobode imate za sebe? A u Ženskoj liniji donosimo filmove o jakim ženama i pozivam sve da pogledaju film „Betina“ Luca Pemberta o umetnici Betini Vagner koja je živela i stvarala u Istočnoj i Zapadnoj Nemačkoj. Imala je čak pesmu o jednoj jugoslovenskoj gastarbajterki u DDR-u sedamdesetih – istakla je Branka Pavlović.
Šarenolika selekcija „Horizonti Balkana“ sastavljena od sedam filmova – dva dokumentarna i pet igranih održava sav pozitivan i negativan haos Balkana. Pored etabliranih reditelja koji su već osvajali nagrade na Slobodnoj zoni, tu su, prema rečima selektora Ivana Bakrača, i debitanti, čija su ostvarenja prikazana u Kanu, Veneciji i Roterdamu:
– Iako su svi filmovi dijametralno različiti, suočavanje s prošlošću jeste očigledno tema koja opseda regionalne autore. Često se, kad je bivša Jugoslavija u pitanju, postavlja ono čuveno pitanje – Ko je prvi počeo? To je očito naročito u hrvatsko-srpskom filmu „Garbura“, ali je zajedničko i ostalim ostvarenjima jer se bave odnosima između porodica, komšija, zemalja – objasnio je Bakrač.
Iz selekcije je izdvojio dva naslova, koji baš na Slobodnoj zoni imaju regionalnu premijeru:
– Jedan je „Garbura“ Josipa Žuvana, koji je svetsku premijeru imao u San Sebastijanu, a pre nekoliko dana nacionalnu na Zagreb film festivalu. To je film o odrastanju, o tome kako dvojica dečaka mogu da budu najbolji prijatelji iako njihove porodice godinama ne razgovaraju. I na kraju se otvara dilema da li će i oni poći putem kojim su krenuli njihovi roditelji. A pomenuo bih i film „Metronom“ Aleksandra Belka, kojem je ovo prvi film, a premijeru je, uz izvrsne kritike, imao u Kanu. Bavi se ljubavnom pričom koja je osuđena na propast, jer se događa u vreme Čaušeskuove diktature.
Na Slobodnoj zoni, kako je najavio direkor Rajko Petrović, dva domaća filma imaće svetsku premijeru. Najpre „Četiri sunca i klavir“, prvi dokumentarni film našeg vrsnog muzičara Borisa Kovača, koji je snimio omaž Vojvodini i srednjoj Evropi, a drugi je još jedan dokumentarac – onaj Aleksandra Reljića „Do daske“, koji se bavi time zašto tabloidi presuđuju i vode hajke protiv građana koji bivaju, iz različitih razloga, žrtve njihovih kampanja.
Tradicionalni govorni program Kompas ovoga puta deo je i projekta Evropska prestonica kulture Novi Sad, a urednik ove selekcije Ivan Milenković najavio je da će raspravljati o skandalu godine, onom s filmom „Sparta“ Ulriha Zajdla, i o tome šta danas znači politička korektnost:
– Počelo je da se govori da je ovaj film politički nekorektan, da brutalno govori o temama o kojima se ne sme govoriti na takav način. A mi pitamo na koji se način sme govoriti o nečemu što je važan društveni problem. „Sparta“ je jedan od filmova o kojem ćemo govoriti 6. novembra u Domu omladine, a na istom mestu raspravljaćemo i o ostvarenju „Prekovremeni rad“ Erika Gravela, kao vidu novog neokolonijalizma. Ovo je fantastičan film, brutalno zalaženje u život Francuskinje koja živi na obodima Pariza i ne može da dođe na posao, jer javni prevoz štrajkuje, a ima dvoje dece koje nema kome da ostavi, nema para, preživljava pakao…
I s obzirom da je Slobodna zona festival angažovanog filma ni Kompas ne može da prođe bez filma koji se tiče rata u Ukrajini – u pitanju je, prema rečima Milenkovića, film „Klondajk“:
– Preporučujem i „Pisanje vatrom“ o grupi žena, indijskih novinarki koje se svim silama, fascinantno bore za slobodu sopstvenog vremena, sopstvene reči – kazao je Milenković.
Selekcija Sonar donosi razgovor o formi dokumentarnih filmova na društvenim mrežama, pa će tako gosti biti Igor Šćepanović Šćepa, koji se bavi dokumentarcima u kratkom, vertikalnom formatu na Instagramu, a drugi Radovan Kovač, koji na društvenim mrežama pokrenuo projekat „Izazovi avanturu“.
Svi građani Srbije, zbog velikog broja naslova, moći će i nakon završetka Slobodne zone, od 9. do 23. novembra da se uloguju na platformu Kinokauch i pogledaju izbor filmova sa festivala, najavljeno je na susretu s medijima.
Bonus video: Mads Mikelsen u Sarajevu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar