Grad "na kraju sveta" pod pritiskom zbog epidemije na kruzeru: Hantavirus ovde nikad nije zabeležen

Međutim, poslednjih dana grad se suočava sa drugačijom vrstom pažnje – tvrdnjama da bi mogao biti mesto odakle je potekla epidemija hantavirusa na holandskom kruzeru „MV Hondius“.

Brod je trenutno usidren na Tenerifima, na Kanarskim ostrvima u Španiji, gde se putnici evakuišu i avionima vraćaju kućama. Putovanje je započeo 1. aprila u Ušuaji, više od 10.000 kilometara daleko.

Na brodu se nalazilo 114 putnika i 61 član posade iz 22 zemlje. Iako se veruje da je virus unet na brod upravo tamo, tačno poreklo zaraze i identitet zaraženih i dalje nisu poznati. Ta neizvesnost podstakla je brojne spekulacije u medijima.

Jedna od teorija navodi da se neki putnik možda zarazio na deponiji na periferiji Ušuaje, mestu koje turisti često posećuju zbog posmatranja ptica, dok otpad privlači pacove i miševe. Argentinski zvaničnici, koji su anonimno govorili za pojedine medije, naveli su da je to njihova glavna pretpostavka.

Takve tvrdnje, međutim, izazvale su negodovanje lokalnih vlasti.

„U provinciji Ognjena zemlja nikada nismo imali zabeležen slučaj hantavirusa“, rekao je Huan Fakundo Petrina, direktor za epidemiologiju i zaštitu životne sredine te provincije.

„Od 1996. godine, kada je bolest uvrštena među obavezno prijavljive bolesti, nismo imali nijedan slučaj u Ognjenoj zemlji“, dodao je on.

Petrina, koji je na funkciju stupio tokom pandemije koronavirusa 2021. godine, ponovio je tu tvrdnju na svim konferencijama za medije i u intervjuima poslednjih dana.

On je naglasio da je malo verovatno da je njegova provincija izvor zaraze i podsetio da se endemska zona hantavirusa nalazi više od 1.500 kilometara severnije.

„Pre svega, ovde nemamo podvrstu dugorepog miša koji prenosi bolest, niti imamo iste klimatske uslove kao severna Patagonija – ni po pitanju vlažnosti ni temperature“, rekao je Petrina.

„A čak i kada bi glodari počeli da se kreću, treba imati u vidu da smo ostrvo. Morali bi da pređu Magelanov moreuz kako bi zarazili lokalne vrste, što dodatno otežava mogućnost širenja bolesti.“

Iako se mnogi stručnjaci slažu sa Petrinom da je malo verovatno da se zaraza dogodila u Ognjenoj zemlji, argentinska vlada najavila je slanje stručnog tima u region kako bi se utvrdilo postoje li tragovi hantavirusa ili prisustvo dugorepog miša.

Tim će sarađivati sa lokalnim biolozima u hvatanju glodara na deponiji i njihovom testiranju na virus. Međutim, dva dana nakon najave, stručnjaci još nisu stigli. Kada je BBC posetio lokaciju, na deponiji su kružile desetine ptica, ali nije bilo znakova aktivne istrage.

Epidemiolog Eduardo Lopes, šef Odeljenja za medicinu i zarazne bolesti dečje bolnice „Rikardo Gutijeres“ u Buenos Ajresu, smatra da je potrebno dodatno istraživanje.

„Ovaj slučaj zahteva detaljniju analizu jer se ekosistemi menjaju“, rekao je on.

„Na primer, dugorepi miš pirinčar, čije je prirodno stanište nekada bilo u Andima Patagonije i severozapadnoj Argentini, sada se može pronaći i u provinciji Buenos Ajres zajedno sa drugim glodarima koji prenose bolest.“

Pored zdravstvenog aspekta, problem ima i ekonomsku dimenziju. Ognjena zemlja je najmlađa i najmanje naseljena argentinska provincija, a turizam je, uz eksploataciju ugljovodonika i ribarstvo, jedan od glavnih izvora prihoda.

Huan Manuel Pavlov iz Instituta za turizam Ognjene zemlje rekao je da više od 95 odsto brodova za Antarktik polazi upravo iz luke Ušuaja.

„Sa više od 500 pristajanja godišnje, kruzing industrija je od ključnog značaja za ekonomiju provincije“, rekao je Pavlov.

Za sada, uprkos povećanom broju upita međunarodnih operatera, nije bilo zvaničnih otkazivanja kružnih putovanja. Ipak, pošto je sezona kruzera završena sredinom aprila, eventualne dugoročne posledice mogle bi da postanu vidljive tek za nekoliko meseci.

„Pred nama je zimska sezona od koje očekujemo mnogo. Naporno smo radili na promociji u ključnim tržištima i ne želimo da ovakav događaj baci senku na sve što je urađeno kako bi zdravlje ljudi bilo prioritet“, rekao je Pavlov.

U luci Ušuaje život se za sada odvija normalno. Turisti šetaju obalom i odlaze na kraće izlete ka Ostrvu država, poznatom po svetioniku „na kraju sveta“, ili duž Bigl kanala.

„To što ovde nema slučajeva bolesti veoma umiruje ljude“, rekao je Adonis Karvahal, zaposlen u turističkoj agenciji.

„Ljudi pitaju da li ima zaraženih u provinciji, a činjenica da nema prijavljenih slučajeva uliva poverenje.“

Među turistima je bio i David Bomparp, Venecuelanac koji živi u Medeljinu u Kolumbiji, a koji je sa partnerkom Danijelom Sandoval stigao pre nekoliko dana.

„Putovanje smo planirali još u oktobru, a za ovo smo saznali tek dan pre leta“, rekao je on.

„Koliko smo razumeli, ništa ovde nije bilo potvrđeno, pa smo došli bez brige, uz poštovanje mera bezbednosti.“

Danijela je priznala da je njena majka bila mnogo zabrinutija.

„Cele noći mi je slala Instagram snimke i linkove jer se plašila“, rekla je ona. „Rekla sam joj da ne brine jer ovde nema potvrđenih slučajeva.“

U međuvremenu, zdravstvene vlasti i dalje pokušavaju da utvrde gde je zaraza nastala. Veruje se da je jedan od holandskih putnika koji su se zarazili i preminuli verovatno bio „nulti pacijent“.

Zvaničnici pokušavaju da rekonstruišu njihovo putovanje kroz Argentinu, Čile i Urugvaj pre ukrcavanja na brod u Ušuaji, uglavnom koristeći evidenciju prelazaka granica.

Čileanske i urugvajske vlasti tvrde da se par nije zarazio u njihovim zemljama, pozivajući se na procenjeni period inkubacije hantavirusa, koji prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji traje između jedne i osam nedelja.

Petrina smatra da su se najverovatnije zarazili u Argentini, ali veruje da se to dogodilo dve do četiri nedelje pre početka krstarenja, možda u planinskim oblastima Patagonije, u provincijama Čubut, Neukven ili Rio Negro.

Argentinsko Ministarstvo zdravlja za sada nema konačnu teoriju.

„Ne možemo u potpunosti isključiti mogućnost da su infekcije nastale u Ognjenoj zemlji, ali postoji važna činjenica – otkako je hantavirus postao bolest koja se obavezno prijavljuje, u toj provinciji nikada nije zabeležen nijedan slučaj“, navelo je ministarstvo.

Nadležni se nadaju da bi evakuacija putnika i članova posade sa „MV Hondiusa“ na Tenerifima mogla da pruži nove tragove.

Za sada, međutim, bez mogućnosti da se do kraja rekonstruiše putovanje preminulog holandskog para, mnoga pitanja o tome kako je epidemija počela ostaju bez odgovora.